Od 1. juna osobe iz zemalja Zapadnog Balkana mogu jednostavno i brzo da dobiju radnu vizu za Nemačku. Od ukupno 80.000, koliko ih je izdato od početka godine, polovina je za kvalifikovane radnike
Nemačko ministarstvo spoljnih poslova je u prvih šest meseci ove godine izdalo više od 80.000 radnih viza. Oko polovine njih (skoro 40.000) su za kvalifikovane radnike, doznala je agencija dpa iz Ministarstva. U istom razdoblju prošle godine ljudima sa nekom kvalifikacijom je izdato 37.000 viza. A u celoj 2023. je izdato 157.000 radnih viza, od toga 79.000 kvalifikovanim radnicima, piše DW.
Skupljanje bodova za kartu šansi
Takozvana karta šansi, koja je uvedena prvog juna ove godine, još nije zaživela. Do sada je izdato nešto manje od 200 viza na toj osnovi. Uslovi za kartu šansi: stručno obrazovanje priznato u državi porekla, najmanje dvogodišnja strukovno obrzovanje ili odgovarajuća visokoškolska diploma te znanje nemačkog ili engleskog jezika. S obzirom na nivo znanja jezika, radno iskustvo, starosnu dob i vezu s Nemačkom, zainteresovani dobijaju bodove.
Ko skupi dovoljno bodova može u Nemačku i ima godinu dana vremena za traženje stalnog zaposlenja. Moguće je produženje na dve godine.
Raditi bez prethodnog postupka priznavanja diplome
Nemačka od 2020. ima zakon za doseljavanje stručne radne snage. U noembru je 2023. na snagu je stupio prvi deo reforme tog zakona koji je dogovorila vladajuća koalicija SPD, Zelenih i liberala. Taj deo je obuhvatao pre svega olakšice kod tzv. „Plave karte EU“ te kod priznavanja stručne kvalifikacije.
Od marta stručna radna snaga može doći u Nemačku i da počne da radi bez prethodnog postupka priznavanja diplome. Oni dakle ne moraju dokazati obrazovanje koje je priznato u Nemačkoj, ali poslodavac im mora osigurati godišnju platu od 40.770 evra bruto, odnosno u zanimanjima kod kojih postoje kolektivni ugovori poslodavac se mora držati toga kolektivnog ugovora.
Osim toga od 1. juna ove godine za osobe iz zemalja Zapadnog Balkana postoje dodatne mogućnosti dolaska u Nemačku radi zapošljavanja. Unutar EU postoji sloboda odabira zemlje u kojoj će čovek raditi.
Koliko ljudi dolazi radi posla iz zemalja van EU zavisi od toga koliko je komplikovano podnošenje zahteva za vizu i koliko dugo zainteresovani podnositelj mora čekati na termin u nemačkom konzularnom predstavništvu. Iz Ministarstva kažu da prioritetno obrađuju zahteve za zaposlenje stručne radne snage u Nemačkoj. A do 1. januara 2025. sustem za dodelu viza bi trebalo da bude potpuno digitalizovan.
Pledoaje za kulturu dobrodošlice
Jasno je da nedostatak stručne radne snage predstavlja jedan od najvećih ekonomskih rizika u Nemačkoj. Vodeća udruženja nemačke privrede stofa smatraju da je neophodna kultura dobrodošlice.
Predsednik Nemačke industrijske i trgovinske komore DIHK Peter Adrian izjavio je za agenciju dpa: „Poruka mora glasiti: radujemo se što Vas možemo pozdraviti kod nas u Nemačkoj. A za to ima puno mogućnosti. To počinje s dodelom viza, a završava s obezbeđivanjem stana i mesta za decu u vrtiću, školi, dnevnom boravkuu.
Tu na brojnim područjima imamo deficita“, kaže Adrian te dodaje da novi zakon o doseljavanju stručne radne snage načelno treba gledati pozitivno: „Ali, on je previše kompkovan. U praktičnoj primeni zaostajemo. Ne verujem da s ovom varijantom možemo dovesti puno stručne radne snage.“
„We want you!“
I predsednik Udruženja nemačke industrije BDI Zigfrid Rusvurm vidi potrebu za poboljšanjem. „Zadati počinju kod ambasada i konzulata. Svi poznaju američki plakat ‘We want you!’ (Hoćemo te!). I mi moramo tako razmišljati i delovati. Ta kultura dobrodošlice mora da se sprovodi do opštinskog ili okružnog ureda za strance.“
To mora obuhvatati i praktična pitanja, kaže šef BDI-ja. „Moj omiljeni primer je: mogu li da registrirujem auto u svom okružnom uredu ako ne govorim nemački? Postoji li netko ko taj standardni postupak obavlja na engleskom jeziku? To su banalnosti. Ali one neobično pomažu ljudima koji počinju život u drugoj zemlji. U celom tom lancu se treba još puno toga uraditi.“
Kompanije sa Volstrita mogu da plate 100 hiljada dolara mesečno kako bi Trampove objave na mreži Truth Social dobile pre drugih i tako stekle prednost na finansijskom tržištu
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Zahvaljujući Rusiji Severna Koreja danas ima više novca, ali novi sjaj Pjongjanga ne znači i bolji život za većinu stanovništva
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
