Evakuisano je oko hiljadu Krićana i oko 5000 turista
Grčki vatrogasci se već treći dan bore sa velikim šumskim požarom na ostrvu Krit, koji je uništio šume i maslinjake i primorao hiljade stanovnika i turista da napuste područje.
Oko 130 vatrogasaca, 48 vozila i šest helikoptera angažovano je u akciji, a gašenje požara značajno otežavaju jaki udari vetra i vrlo sušno područje, što bi sve zajedno moglo ponovo da rasplamsa požar u područjima u kojima je već obuzdan.
Požar na Kritu izbio je u trenutku kada veći deo Evrope zahvata toplotni talas, koji je prema dosadašnjim podacima prouzrokovao najmanje osam smrtnih slučajeva.
Around 5,000 residents and tourists have been evacuated as a „precaution“ from Greece’s largest island, Crete, as the wildfire rages on. pic.twitter.com/u7TnIO50Ze
Požar, koji je u sredu izbio u selu oko 20 kilometara istočno od grada Jerapetre, progutao je delove poljoprivrednog zemljišta u jugoistočnom delu ostrva, ostavljajući za sobom mrtve životinje, oštećene i spaljene kuće.
Foto: InTime News via APPožar na Kritu
Oko hiljadu stanovnika evakuisanih u sredu pronašlo je privremeno sklonište na zatvorenom stadionu i u obližnjim hotelima, a oko 5000 turista napustilo je područje.
Please pray for Crete. Wildfires rage forcing the evacuation of over 1,000 people including tourists. 230 firefighters, 46 engines, and aircraft are battling to control the fire. Crete has a rich Orthodox history and a special place in my heart. pic.twitter.com/hqCKPP2f83
Turizam je ključni izvor prihoda na Kritu, najvećem ostrvu u Grčkoj, a lokalni hotelijeri su zabrinuti zbog uticaja na buduće rezervacije, jer je požar pogodio početak vrhunca letnje sezone odmora.
Grčka meteorološka služba je saopštila da je prognoza da će temperature u Grčkoj u petak dostići i do 38 stepeni Celzijusa.
Sa vrućinom dolazi i veći rizik od šumskih požara. Grčka i druge mediteranske zemlje nalaze se u području koje su naučnici nazvali „žarište šumskih požara“ – sa požarima koji su česti tokom vrućih i suvih leta.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
