Navodeći da u Srbiji deluju 74 novinarska udruženja i ima 2.000 registrovanih medija, Ristić je kazao da je važno da se identifikuju teškoće kako bi one mogle da budu otklonjeni i da se neguje dijalog. Međutim, uprkos statistici i uveravanjima resornog ministra, uvrede, zastrašivanja, pretnje, pa čak i fizički nasrtaji na novinare u Srbiji se nastavljaju i ne zaustavljaju se
Uvrede, zastrašivanja, pretnje, pa čak i fizički nasrtaji na novinare u Srbiji ne prestaju. Na meti napada su zbog izveštavanja, iznošenja mišljenja i stavova, ali ponekad i samo zato što su – novinari
Novinar Slobodan Georgiev kaže da je Aleksandar Vučić naručilac spotova protiv nezavisnih novinara. Vučić nema pojma o čemu se radi i traži dokaze
Napadi poslanika Srpske napredne stranke na ove medije traju već danima. Optužuju ih da stvaraju atmosferu za građanski rat
“Zapovest stiže uveče. Iznimno preko dana. Onda se dižu branioci lika i dela – i od zore kampuju na Pinku, ređe na Hepiju i Prvoj. Presvlaka im ne treba, ni odmor – pričaju dok ne popadaju i opet će sutra. Dok neko ne javi da se stane. Dakle, gase se isto na dugme. Cilj kampanje je da zastraši, omalovaži, targetira, izbroji nacionalna zrnca – kako kad”
U sredu se televizija sa nacionalnom frekvencijom Pink okomila na urednicu televizije Nova S. U režiji DJ Žeksa dežurni ružičasti analitičari i stručnjaci su optužili odnarođenu Jelenu Obućinu da preti Predsedniku i priziva njegovu smrt. Zašto baš sad? Ko će ga znati? Zašto baš nju? Pa valjda je došla na red. Nije se dugo čekalo da joj na Tviteru stigne pretnja nabijanjem na kolac
Tužno je prisustvo naprednjačke države u medijima kroz paravan privatnih firmi, sadržaj tabloida bliskih vlastima se preliva na ulice, retke su oaze slobodnog novinarstva, pljuvanje po N1 mu dođe kao dobra praksa u naprednjačkom taboru, RTS je evidentno pritisnut, a rat u Ukrajini je ubrzao rešavanje kosovskog čvora
Ove nedelje se navršilo šest meseci otkad je pod prozorom mog stana eksplodirala bomba. Eksplozija je prouzrokovala manju materijalnu štetu u vidu rasturenog prozora i sobe izrešetane šrapnelima, ali je ostavila trajnije posledice na moj život i rad. Uprkos uveravanjima najviših državnih i policijskih funkcionera da rešavanje ovog slučaja ima najviši prioritet, krivac (ili krivci) još nije otkriven. Tokom proteklih pola godine trudio sam se da što manje ometam istragu javnim istupima i kritikama na račun organa: nadao sam se da, uprkos svemu, barem u jednom delu državnog aparata postoji iskrena želja da se moj slučaj razreši. Sada počinjem da verujem da je ta nada bila neosnovana
