Povodom 150 godina od rođenja Džeka Londona, portal nedeljnika Vreme ponovo objavljuje tekst „O psima i ljudima", autora Mladena Kalpića, koji je objavljen u 1521. broju štampanog izdanja našeg lista 2020. godine. Povod je bila tadašnja premijera filma „Zov divljine", snimljenog prema delu prvog bestseler autora na svetu
Jubilarna godina, 185 godina pozorišnog života u Šapcu protekla je otpuštanjima, ukidanjem predstava i repertoara, malobrojnom publikom u Šabačkom pozorištu
Na proslavi 35. godišnjice nedeljnika Vreme, glavni i odgovorni urednik Filip Švarm poručio je da je redakcija tokom tri i po decenije postojanja „uvek bila na pravoj strani istorije“ i da će to ostati njen putokaz i ubuduće
„Vreme“, i po cenu sopstvene štete, ostaje verno idealima zbog kojih je osnovano, kaže direktor „Vremena“ Stevan Ristić. Povodom 35. rođendana, pričali smo o finansijskom gušenju medija i budućnosti
Arhivar moderne Borhesove Svetske biblioteke Alef (fiktivna personalizacija veštačke inteligencija, ChatGPT) o osam sati dnevno pred ekranima, pažnji čitalaca novina i rasutoj pažnji digitalnih čitalaca, o influenserima kao dvorskim ludama digitalnog doba, o “vestima ravne zemlje”, o čurnalizmu i brzini kao neprijatelju dubine, o sunovratu štampe u svetu i u Srbiji, o podršci koju pojedine zemlje pružaju kako bi očuvale štampu i kako značajni svetski listovi nastoje da održe štampana izdanja kao stub svog ugleda – i o nedeljniku “Vreme” kao paradigmi drame između Gutenbergove ere i digitalnog doba
„Vreme“ daje 35 odsto popusta na pretplatu, za svojih 35 godina postojanja. Treba nam podrška čitalaca da ostanemo kao do sada – uvek nezavisni, nikad neutralni
Od osnivanja 4. oktobra 1945. kao fiskulturno društvo Jugoslovenske armije, Partizan je prerastao u simbol sportskog duha i uspeha. Njegove sekcije proslavile su se širom Evrope
Predstava „Mr & Mrs Smith“ je jedno od dešavanja u ovoj, za UK „Parobrod“ slavljeničkoj godini, u kojoj obeležava 15 godina od osnivanja, i 100 godina od izgradnje svoje zgrade a nekadašnjeg predstavništva Prvog dunavskog parobrodarskog društva
Četrdeset godina proteklih od izlaska verovatno najvažnijeg garažnog bluz-rok izdanja na ovim prostorima tera na razmišljanje o dalekosežnom značaju grupe “Partibrejkers”. Ako ste bili dovoljno ludi i hrabri, odnosno ako ste uopšte postojali u ranim osamdesetim – niste mogli ostati isti nakon slušanja njihove prve ploče. Danas bismo rekli da je zvuk isporučen na njoj bio čist pank sa stavom, ali takođe i sa ukusom, mirisom i senzualnošću grada Beograda iz te davne 1985. I to onim od najmanje milijardu decibela. Dalje od toga nije se moglo. A i ne treba
Navršava se 30 godina od početka kontinuiranog javnog delovanja Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD)
Stogodišnjicu rođenja slikara Božidara Prodanovića Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ obeležava izložbom ovog velikog slikara, čija dela je dobila na čuvanje
„Osnovna znanja iz finansija su u Srbiji na niskom nivou i treba da postanu deo obrazovnog procesa od najranijeg uzrasta", istakla je voditeljka ovog pokdasta Slađana Benković
Izložba povodom 75 godina Grafičkog kolektiva, autorski projekat Ljiljane Ćinkul „Telo galerije – Identitet mesta“, je priča o lamperiji koja je bila zaštitni znak pređašnjeg prostora ove Galerije, i priča o trajanju misije Grafičkog kolektiva
Od Almodovara do Majka Lija, 80 filmova na ovogodišnjem jubilarnom Festivalu autorskog filma koji će biti obeležen na originalan način
“Ono što je možda u celoj priči nedostajalo, je da i pored izuzetno uspešnih predstava, velikog broja nagrada i gostovanja, naša medijska i šira kulturna misija nikada nije do kraja prepoznata", kaže Jelena Kajgo pred 15. rođendan Bitef dens kompanije
U Muzeju savremene umetnosti otvorena je izložba “Aktivitet: 100 godina nadrealizma” sa oko 400 eksponata naših i stranih umetnika među kojima su i dela Andre Bretona, Maksa Ernsta, Pikasa, Men Reja. Miroa
Kako je u godinama osnivanja Radio Beogradu dodeljena misija kulturnog i političkog vaspitanja i približavanja umetnosti, nauke i najznačajnijih dela umetničke i popularne muzike širokom krugu slušalaca i kako je osvojio osnovni novinarski žanr – direktan prenos događaja
U petak, festival „7 veličanstvenih“ počinje dvadeseti put. Prikazaće dugometražne evropske dokumentarne filmovime o težnji ka nečem što je san
U ponedeljak počinje obeležavanje jubileja Teatra Mimart, jednog od naših prvih alternativnih pozorišta. Bez finansijske podrške države, sopstvenim snagama, tokom narednih šest meseci podsetiće na svoje četrdesetogodišnje rezultate
Direktorka Muzeja Bojana Borić Brešković izjavila je da će jubilej biti obeležen izložbom „Tela i prostori", na kojoj će biti prikazana dela Adolfa Mancela, Pjera Bonara, Edgara Dega, Ogista Renoara, Pabla Pikasa i brojnih drugih
„Nemogućnost da se izmeni postojeće stanje stvari rađa beznađe i apatiju. Beznađe i apatija jesu jedna konstanta već decenijama. Pogotovo sada, kada savremeni svet zaista pokazuje svoje neverovatno lice destrukcije, razaranja“, kaže rediteljka „Ivanova“, predstave o poraženom intelektualcu, koja se sutra igra 50. put u Narodnom pozorištu
Ovaj Dan državnosti povod je otvaranju dve izložbe Nadežde Petrović a prošli jednoj, što je ovaj praznik učinilo delom velikog slikarkinog jubileja
Pre sto godina rodila se Mira Trailović. Očekivalo bi se da grad kome je otvorila svet, to nije zaboravio
Počelo je obeležavanje 700 godina od smrti Marka Pola, koje će biti poruka nade, mira i bratstva iz Venecije, u kojoj od juna važi poseban režim za turiste
Debi američke grupe Violent Femmes najbolji je rok album o tinejdžerskom životu svih vremena. Malo je reći da je spasao muziku
"Koncert je, inače, bio krcat", seća se Momčilo Bajagić Bajaga u intervjuu za "Vreme" svirke iz aprila 1984. Organizovali su se uz pomoć štapa i kanapa, a ostalo je legenda. Pokušaće da ponove taj nastup u godini jubileja, baš onako kako je bilo
“Imao sam mali Portastudio, sa kojim si mogao na kaseti da napraviš četiri odvojena kanala, što je za mene bilo fenomenalno. Mogao si da snimiš odvojeno gitaru, bubanj, glas, prateći vokal i to je bilo to. Tu je veliku ulogu odigrao pokojni Kornelije Bata Kovač, sa kojim sam već sarađivao oko nekih pesama za Zdravka Čolića. On je čuo te moje demo snimke i rekao mi odmah: 'Dolazim kod tebe sutra u 8 ujutru' – što je meni bilo grozno jer nisam tako rano ustajao – sa idejom da odemo u PGP i zakažemo termine za snimanje albuma. Odemo tamo i Bata im stvarno kaže: 'Ovo moramo da snimimo'. Njemu se, inače, najviše dopala pesma Papaline, mada je na kraju Berlin bio prvi hit. U PGP-u je tad snimalo mnogo narodnjaka, svi u Studiju 5, a mi smo onda uletali u termine vikendom, kad su narodnjaci išli da sviraju negde”
U četrnaestoj napušta školu zbog nemaštine. Da bi prehranio sebe i porodicu jer ostaje bez očuha, krade ostrige, lovi foke, radi u fabrici, ložionici, klošari, boksuje... Postaje ratni dopisnik iz Japana 1904. godine. Tela skladno izvajanog teškim radom, pokušava da bude slikarski model, ali ne uspeva. Žarko želi da se bavi muzikom, ali ni za to nema sredstava. Poput američke verzije Maksima Gorkog, opisuje život ljudi sa margine. Kad ga zbog verizma odbiju, pokušava da priču upakuje u palp SF ruho. Čita komunistički manifest i postaje oduševljen marksističkim idejama. Nastoji da u pričama preko Darvinove teorije evolucije spoji Ničeovu filozofiju o natčoveku sa Marksovom tezom da filozofi ne treba samo da kontempliraju svet već da ga korenito izmene. Za šest meseci izdavači mu odbijaju 44 priče. Počeo je da potpisuje svoja pisma sa Vaš za revoluciju spreman. Piše čoveku za kog veruje da mu je biološki otac, ali mu ovaj odgovara: Ja ne mogu nikako biti Vaš otac pošto sam impotentan. London potom kreće u poteru za svojim novim identitetom i za zlatom po promrzlom Klondajku i Jukonu, odakle će se vratiti sa samo četiri dolara i pun neprocenjivih priča o ljudima, psima i vukovima. Da li je čovek čoveku vuk kao što tvrdi Tomas Hobs, ili je čovek čoveku najveća svetinja kao što tvrdi Seneka, i koje su sve moguće kombinacije između? Prvo piše priču Batard, o psu koji pobesni i ubije svog gospodara, a potom obrnutu varijantu o psu koji se vraća iz divljine da pomogne čoveku, Zov divljine (Call Of The Wild) 1903. godine. Ta knjiga postaje instant hit i kod publike i kod kritike, te Džek London preko noći postaje najpoznatiji i najplaćeniji pisac svoga doba. Usledile su brojne filmske adaptacije te knjige u narednih 117 godina. Prva, s bernardincom odgajanim od malih nogu za tu ulogu, bila je nema, iz 1923. godine. U drugoj crno-beloj iz 1935. igrali su Klark Gebl i Loreta Jang. Ova verzija je najmanje sledila Londonovu priču o prijateljstvu psa Baka i tragača za zlatom Džona Torntona. Pošto glavni junak knjige Tornton na kraju pogine u napadu Indijanaca, to se Geblu koji ga tumači nije smelo dogoditi te ga vidimo živog i zdravog kako ašikuje sve do hepienda. Čarlton Heston, koji je 1972. tumačio isti ovaj lik, u svojoj pomami za zlatom (zarad koje ostavlja zgodnu zabavljačicu iz salona) doživi tragičan kraj od crvenokožaca, kojima na kraju Bak dolazi glave. Zatim je 1978. napravljena animirana parodija na ovaj roman What A Nightmare Charlie Brown sa Snupijem koji sanja da poput Londonovog Baka postaje vođa čopora na divljem severu. I japanski animatori ponudili su svoju verziju, Howl Buck. Ekranizacija iz 1997. s nedavno preminulim Rutgerom Hauerom najvernija je knjiškom predlošku. Početkom devedesetih, nakon Oskarima ovenčanog filma Ples sa vukovima, stav o Indijancima postaje blagonakloniji, te u verziji iz 1992. godine sa Mijom Sarom jedan od njih Torntonu (ovde razmaženom emo tinejdžeru) pomaže da postane dostojan prerijski borac (i čak da nađeno zlato vrati u reku) pre nego što ga likvidira protivničko pleme Jihata. U najnovijoj verziji, koja se upravo prikazuje u bioskopima, sa Harisonom Fordom kao Torntonom, zadržan je deo sa vraćanjem zlata u reku. Ono što je razlikuje od prethodnih je odsustvo scene opklade u kojoj Tornton tera Baka da vuče teške saonice za 1000 dolara, kao i Indijanaca: Torntona ubija belac pohlepno, pomahnitali tragač za zlatom. Bak je u ovoj verziji digitalizovan. Kad su novinari pitali Harisona Forda o tome, odgovorio je da je na setu bio čovek umesto psa i da mu je na početku bilo šašavo što čačka iza uveta čoveka a ne psa. Odnos Torntona i Baka je vredan pažnje. Scene u kojima mu Bak donosi usnu harmoniku koju je ovaj usput ispustio, ili mu skriva flašu alkohola da je ne bi opijao za izgubljenim sinom. Na beogradskoj premijeri Zova divljine jedna crnokosa devojčica iz publike plesala je razdragano uz kantri muziku odjavne špice, ispuštajući krik kojim se Bak doziva sa svojom vučicom. Džek London bi sigurno bio ponosan koliko joj se svideo njegov svet, iz izmaštan puke muke. Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno. ', 'pageDate': '2026-01-12 13:32:34', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });Jack London, pictured in 1904, was the author of over 50 books, short stories, novels and travel stories (The Call of the Wild, Sea Wolf...) pic.twitter.com/3bpXumPYTH
— Bibliophilia (@Libroantiguo) April 29, 2017
