U Muzeju savremene umetnosti otvorena je izložba “Aktivitet: 100 godina nadrealizma” sa oko 400 eksponata naših i stranih umetnika među kojima su i dela Andre Bretona, Maksa Ernsta, Pikasa, Men Reja. Miroa
Velika izložba “Aktivitet: 100 godina nadrealizma”, kojom će biti obeležen vek nadrealizma u Srbiji i svetu, otvorena je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 19. oktobra i trajaće do 25. februara 2025. godine.
Autorka koncepta i idejnog rešenja je prof. dr Sanja Bahun sa Univerziteta u Eseksu u Velikoj Britaniji, sa kustoskinjama izložbe iz Muzeja savremene umetnosti Aleksandrom Mirčić, Unom Popović i Žaklinom Ratković.
Izložbom “Aktivitet: 100 godina nadrealizma”, Muzej savremene umetnosti u Beogradu predstaviće preko 200 crteža i slika, oko 20 cadavre exquisa, oko 50 kolaža i asamblaža, preko 100 fotografija i fotograma, nadrealističkih objekata, instalaciju, te filmove, arhivsku građu u zanimljivoj korealici i interakciji sa delima savremene umetnosti.
Izložba predstavlja bogatstvo produkcije našeg nadrealizma i njegovu simultanu aktivnost i saodnošenje sa drugim globalnim nadrealizmima, te njegov značaj za savremenu umetnost i relevantnost za nove publike.
Konceptualni okvir izložbe predstavlja ideja „aktiviteta“, koja je ujedno i ključni konceptualni doprinos našeg nadrealizma svetskoj avangardnoj baštini.
Umetnici i kolektivi čija će dela biti izložena su: Dušan Matić, Nikola Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Stevan Živadinović – Vane Bor, Radojica Živanović-Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Aleksandar Vučo, Julijana Lula Vučo, Jelica Ševa Ristić, Marko Ristić, Solomon Moni de Buli, Dida de Majo, André Breton, Stane Kregar, Miljenko Stančić, Jovan Bijelić, Max Ernst, Andrè Masson, Joan Miró, Pablo Picasso , Man Ray, Yves Tanguy, André Thirion, Ivana Tomljenović-Meller , Krsto Hegedušić, Ljubiša Jocić, Miodrag Nagornim nepoznati nadrealista, Lana Vasiljević, Katia Drenovska, Roberto Echaurren Matta, Bogosav Živković, Nives Kavurić-Kurtović, Jean Lurçat, Wifredo Lam, Pavle Levi i Andrej Dolinka, Predrag Nešković, Nedeljko Neša Paripović, Tomislav Peternek, Bogdanka Poznanović, Vasko Popa, Zoran Popović, Vladan Radovanović, Goran Stojčetović, Zoran Todorović, Miloš Tomić, Georges Hugnet, Erwin Wurm, Ljubica Marić, Natalija Vladisavljević, PerArt, kuda.org, Ivana Momčilović, NEP Nova Evropa, Howard Slater.
Ova izložba deo je šireg istoimenog projekta u kome uz MSU učestvuju Muzej primenjene umetnosti i Institut za književnost i umetnost.
Pripreme Oktobarskog salona teku po planu, kaže predsednik Odbora ove najstarije umetničke manifestacije, i smatra da je ruši grupa koja nema ličnog interesa da se Oktobarac realizuje
Umrla je Vedrana Rudan, jedna od najčitanijih i najkontroverznijih hrvatskih književnica, poznata po direktnom i beskompromisnom stilu. Za „Vreme“ je govorila o politici, ženama, odnosima Srba i Hrvata i književnosti
Nišvil džez festival je završen porukom „studenti pobeđuju“, u nadi da iduće godine neće biti realizovan samo zahvaljujući velikom razumevanju Grada Niša i entuzijazmu organizatora
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
