Od 1. septembra osnovne namirnice u pojedinim marketima drastično su pojeftinile – mleko, hleb, jogurt, ulje i jaja mogu da se kupe za manje od 600 dinara, dok u drugim radnjama sniženja jedva da se primećuju
Najavljene mere za unapređenje životnog standarda uključuju ograničavanje trgovačkih marži na 20 odsto. Vučić je na konferenciji istakao da se mera odnosi na 23 grupe proizvoda i prikazao primer korpi sa nižim cenama.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je „čudesne mere” za narod od 1. septembra. Da li je reč o još jednom potezu za cementiranje sigurnog biračkog tela
Svečano najavljivanje sniženja cena prehrambenih artikala predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zapravo je marketinška manipulacija cenama
Država je odlučila da ograniči marže za više kategorija proizvoda, ali ekonomisti upozoravaju da netržišne mere poput te ne mogu regulisati tržište
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je od 1. septembra veliki paket socijalnih mera za građane, koje se delom odnose i na niže cene u trgovinama. Takvih akcija, u istom periodu, bilo je i ranije. Kakve su njihove posledice
Najsvežiji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su cene hrane u Srbiji dramatično povećane u odnosu na prošlu godinu što pospešuje inflaciju
Vlada Srbije usvojila je novu javnobeležničku tarifu na kojoj je sada vrednost boda porasla sa 150 na 180 dinara, što je porast od 20 posto. Pored toga pojedine naknade sada su duplo skuplje nego što su bile
Udruženje za zaštitu potršača „Efektiva” pozvalo je potrošače u Srbiji na jednonedeljni bojkot trgovinskog lanca DIS
Kupuju, na primer, masline za dva evra, a u maloprodaji koštaju 1000 dinara. To je nenormalna marža. A kada onda još veliki trgovinslki lanci stave istu cenu – to je zakonom zabranjena kartelizacija
Bauk bojkota trgovinskih lanaca počeo je u Hrvatskoj. Odatle se dalje proširio i na region. Kako žive građani u Srbiji i regionu (Hrvatska, BiH i Crna Gora)? Kakav je odnos cena i zarade? Konačno, koliko je akcija bojkota trgovina bila efikasna? “Vreme” je razgovaralo sa ekonomskim stručnjacima širom regiona
Hrvatska je dobila Zakon o vanrednim merama kontrole cena. Da li bi Srbija mogla da ga dobije i da li joj je potreban, ako građani bez zadrške opsedaju supermarkete i šoping molove
Udruženje za zaštitu potrošača „Efektiva“ pozvalo je građane da u petak bojkotuju kupovinu namirnica u velikim trgovinskim lancima zbog ”najskupljih namirnica u Evropi”. U prodavnicama zaista deluje da ima manje kupaca nego obično, mada su pre bojkota pod hitno masovno spustili cene
Prvog petka bojkota trgovina u Hrvatskoj u prodavnicama je potrošeno 30 miliona evra manje nego nedelju dana ranije. Sada se za petak na bojkot zovu i potrošači u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini
Džepovi građana Srbije već su nekoliko puta tokom 2024. godine bili na udaru. Poskupeli su Infostan, grejanje, neke osnovne namirnice i taksi prevoz. Šta nas čeka u novoj godini?
Kakao na zapadu Afrike pogođen je virusom i kišom, te će cene čokolade nastaviti da rastu
Visoke cene ekskurzija i rekreativnih nastava svake jeseni roditeljima zadaju muke. Agencije tvrde da posluju po pravilnicima, dok roditelji sumnjaju u realnu vrednost aranžmana. Međutim, država je skrojila sistem u kom se agencije dovitljivo snalaze, a najviše ispaštaju roditelji
Nejasno je kako je cena radova na železničkoj stanici u Novom Sadu sa procenjenih tri, skočila na čak 16 miliona evra
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji postoji 123.584 napuštena stana, od čega 10.021 u Beogradu. Zašto onda ne padaju cene
Srbija iako ima nižu cenu gasa u poređenju sa prošlom godinom, i dalje je visoko zavisna od ruskih izvora energije, što podstiče pitanje stabilnosti cena i sigurnosti snabdevanja
Ukoliko ste planirali veću kupovinu ili već vodite računa o potrošnji koja iz kućnog budžeta odlazi na kupovinu namirnica, vest o sniženju cena svakako je dobar trenutak da posetite najbližu Lidl prodavnicu. Ova kompanija najavila je da će od danas i tokom celog novembra u svim svojim prodavnicama sniziti cene za više od 50 artikala iz redovnog asortimana. Među pomenutim artiklima nalazi se i oko 20 proizvoda iz segmenta kućne hemije i kozmetike – čije su cene od danas i trajno snižene.
U okolnim zemljama čak su jeftiniji proizvodi poreklom iz Srbije, a razlog tome je što nas kod kuće trgovci „deru“, kaže Dejan Gavrilović iz udruženja „Efektiva“
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović je, promovišući akciju „Najbolja cena" izjavio za televiziju K1 da obrok od dva jajeta za ukupno 22 dinara čoveka može da drži sitim - ceo dan. Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za „Vreme” da iako mnogima ova akcija znači, država treba da napravi dublju analizu da bi zaista pomogla građanima
Za stan od 40 kvadrata u Beogradu je u proseku potrebno oko 106.000 evra, a onima koji uzimaju kredit od banke potrebno je i učešće od oko 21.000 evra
Rok uredbe kojom je ograničena visina cene osnovnih životnih namirnica uskoro ističe, a vesti o tome koliko će posle toga koštati kilogram hleba i ostalih namirnica i dalje nema
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je jutros u prodavnici uštedeo više od 700 dinara na 25 proizvoda, u odnosu na istu kupovinu pre tri dana, što pokazuje da je cena zaista niža za oko 15 odsto.
„Kupio sam 25 proizvoda iz 23 kategorije koje su predmet ograničenja marži. Pre tri dana koštali su 4.992 dinara, a danas sam za iste proizvode platio 4.247 dinara, što je razlika od 744,8 dinara”, naveo je Mali.
[gallery ids="4934977,4934976,4934975,4934978"]Zašto su cene negde više snižene?
Ključ za različite cene mogao bi da leži u prethodno ostvarenom profitu.
Od 1. septembra pa u narednih šest meseci cene oko 25 vrsta proizvoda trebalo bi da budu niže, budući da je Vlada Srbije usvajanjem Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe ograničila marže na do 20 odsto.
Nova pravila se odnose na sve trgovine koje su u 2024. ostvarila prihode veće od 4,5 milijardi dinara ili oko 38 miliona evra, a to znači da će morati da ih primenjuju i svi trgovinski lanci, a pojedinima je tokom prošle godine u kasu leglo i više od milijardu evra, preneo je portal Nova.
Uredbom o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe predviđeno je da se ograničenje marži na maksimalnih 20 odsto odnosi na oko 25 vrsta proizvoda kojima bi u trgovinama trebalo da budu niže cene.
Šta je obuhvaćeno sniženjem:
Ko mora da snizi marže?
Ova uredba odnosi se na sve trgovine na malo koje su u 2024. ostvarile ukupan poslovni prihod veći od 4,5 milijardi dinara ili oko 38 miliona evra, osim trgovaca u trgovini na prodajnom mestu u prenosivim prodajnim objektima. To znači da bi niže cene trebalo da očekujemo i u najvećim trgovinskim lancima koji ostvaruju enormne prihode. Tako je Delez Srbija prošle godine prihodovao oko 1,4 milijarde evra, Idea marketi oko 911 miliona evra, Univereksport oko 355 miliona evra, Lidl oko 940 miliona evra, piše N1.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana rekao da su merom smanjenja trgovačkih marži obuhvaćena 24 trgovca na malo, dok trgovačke radnje po selima nisu obuhvaćene kako bi uspele da posluju u toj konkurenciji. Naveo je da će, osim četiri velika lanca – Delez, Lidl, Merkator, Univereksport, marže morati da smanje i Aman, koji ima relativno malu maržu ili Štamparija sistem, koja neće morati da smanjuje jer sada ima prosečnu 14,97 odsto.
Obuhvaćeni su, kako je rekao Vučić, Gomeks Zrenjanin, koji ima veliku maržu od 39 odsto, zatim BB Trade Zrenjanin, Beltorg Beograd, Mikromarket Sremska Kamenica, Rost Produkt Beograd, Veropulos. Dodao je da su obuhvaćeni i Europrom Valjevo, Leon, Konditor Zvornik, Dufri Beograd, koji ima ogromne marže, Senta promet, Tekijanka, Metalac, Proleter, Fortuna Market, Lucky Commerce, koji prosečno ima maržu od 20 odsto, Šumadija market koji takođe ima niske marže, kao i Cash&Carry Kula i Wum Šabac.
Izvor: Vreme/Nova/N1
', title: 'Krenula sniženja: „Vidi, 50 dinara, što da ne kupim”', pubdate: '2025-09-01 11:09:06', authors: authors, sections: "Ekonomija", tags: "Cene,Osnovne namirnice,Prodavnice,Sniženje cena,Trgovina,Trgovinski lanci", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Krenula sniženja: „Vidi, 50 dinara, što da ne kupim”', 'pageContent': 'Prvi septembar nije doneo samo novu školsku godinu, već i najavljene niže cene u marketima, a u zavisnosti od toga u koji veletrgovinski lanac odete, možda ćete moći da pazarite osnovne namirnice za manje od 1000 dinara.
Posetili smo nekoliko radnji i naišli na suprotne scenarije. U nekima se proizvodi mogu naći jeftiniji i za više od 50 odsto, dok su u drugim prodavci zbunjeni, jer i dalje nemaju nove cene, a kažu da su neki proizvodi sniženi za dinar.
Suprotno tome, sniženja u drugom trgovinskom lancu su evidentna.
Tako litar mleka, ulja, jogurta, rezani hleb i deset komada jaja koštaju 600 dinara. Treba napomenuti da smo odabrali najjeftinije proizvode i proizvode robne marke tog trgovinskog lanca.
[caption id="attachment_4934955" align="aligncenter" width="2560"]
„Najviše su sniženi proizvodi naše robne marke, ali su sniženi i drugi”, kaže radnica za vitrinom sa suhomesnatim proizvodima.
Izdvaja pileće viršle, čiji kilogram sa pređašnjih 380, sada košta 220 dinara. Pojeftinio je i kulen i to za oko 300 dinara po kilogramu, kačkavalji su jeftiniji od 300 do 700 dinara po kilogramu, snižene su i cene belog sira i kajmaka.
[caption id="attachment_4934959" align="aligncenter" width="2560"]
„Nije baš sve, ali mnogi proizvodi jesu”, dodaje.
Daje nam i ilustrativni primer - na jednoj od vaga ostala je stara cena pileće pariske kobasice koja je do danas koštala 629,90 dinara po kilogramu, a od danas je 179,90 dinara. Izvlači cenu, datum je današnji na obe, ali tu je i kolega koji sređuje problem.
[caption id="attachment_4934956" align="aligncenter" width="1372"]
Navodi još jedan primer, pa tako kesica praška za pecivo njihove robne marke sada košta manje od pet dinara, a tvrdi da je bila oko 30.
Ipak, roba poput one koju nabavljaju od Imleka ili Zlatiborca, nije snižena ili je sniženje minimalno.
Sveže meso je i danas isto koliko je koštalo juče.
Ovo je bio jedan od najzastupljenijih trgovinskih lanaca u Srbiji, čije su cene ranije važile za najviše.
U prolazu čujemo jednu ženu koja komentariše cenu deterdženta za sudove.
„Vidi, 50 dinara, što da ne kupim”, pokazuje pola litra tečnosti za pranje sudova trgovačke marke tog lanca komšinici.
Jeftinije za dinar
U drugoj radnji, maloprodajnom objektu drugog trgovinskog lanca, radnica govori da su sniženja minimalna.
„Ovde u delu suhomesnatih proizvoda, cene su otišle za dinar dole, ili čak gore”, govori, dok mnogi proizvodi stoje izloženi bez cene.
„Mi smo pogubljeni, vidite da još nemamo cene, sve ovo što je prazno, ni mi ne znamo koliko košta”, dodaje.
Kako objašnjava, snižene cene kod njih u radnji nisu toliko evidentne.
„Sniženi su proizvodi naše robne marke, ali drugi i ne toliko”, kaže ova radnica.
[caption id="attachment_4934958" align="aligncenter" width="2560"]
Šta kaže udruženje potrošača?
Udruženje potrošača Efektiva, ranije ove godine pozivalo je na bojkot pojedinih trgovinskih lanaca zbog previsokih cena.
Iz ovog udruženja juče su se oglasili, poredeći cene proizvoda pre i posle sniženja.
Prema njihovim uvidima, nema velike razlike.
Siniša Mali u jutarnjoj kupovini📢 EKSKLUZIVNO 📢
‼️NOVE CENE U MAXIJU‼️ Ovo su nove i stare cene, za deo asortimana u Maxiju. Možete videti da, prema ovim slikama, neke veće razlike u cenama i nema‼️ Izgleda da nisu problem samo krajnji prodavci, već i proizvođači. Uskoro još novih/starih cena! Šta kažete… pic.twitter.com/WeLQ6EEflv — Udruženje potrošača EFEKTIVA (@UBKEFEKTIVA) August 31, 2025
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je jutros u prodavnici uštedeo više od 700 dinara na 25 proizvoda, u odnosu na istu kupovinu pre tri dana, što pokazuje da je cena zaista niža za oko 15 odsto.
„Kupio sam 25 proizvoda iz 23 kategorije koje su predmet ograničenja marži. Pre tri dana koštali su 4.992 dinara, a danas sam za iste proizvode platio 4.247 dinara, što je razlika od 744,8 dinara”, naveo je Mali.
[gallery ids="4934977,4934976,4934975,4934978"]Zašto su cene negde više snižene?
Ključ za različite cene mogao bi da leži u prethodno ostvarenom profitu.
Od 1. septembra pa u narednih šest meseci cene oko 25 vrsta proizvoda trebalo bi da budu niže, budući da je Vlada Srbije usvajanjem Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe ograničila marže na do 20 odsto.
Nova pravila se odnose na sve trgovine koje su u 2024. ostvarila prihode veće od 4,5 milijardi dinara ili oko 38 miliona evra, a to znači da će morati da ih primenjuju i svi trgovinski lanci, a pojedinima je tokom prošle godine u kasu leglo i više od milijardu evra, preneo je portal Nova.
Uredbom o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe predviđeno je da se ograničenje marži na maksimalnih 20 odsto odnosi na oko 25 vrsta proizvoda kojima bi u trgovinama trebalo da budu niže cene.
Šta je obuhvaćeno sniženjem:
Ko mora da snizi marže?
Ova uredba odnosi se na sve trgovine na malo koje su u 2024. ostvarile ukupan poslovni prihod veći od 4,5 milijardi dinara ili oko 38 miliona evra, osim trgovaca u trgovini na prodajnom mestu u prenosivim prodajnim objektima. To znači da bi niže cene trebalo da očekujemo i u najvećim trgovinskim lancima koji ostvaruju enormne prihode. Tako je Delez Srbija prošle godine prihodovao oko 1,4 milijarde evra, Idea marketi oko 911 miliona evra, Univereksport oko 355 miliona evra, Lidl oko 940 miliona evra, piše N1.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana rekao da su merom smanjenja trgovačkih marži obuhvaćena 24 trgovca na malo, dok trgovačke radnje po selima nisu obuhvaćene kako bi uspele da posluju u toj konkurenciji. Naveo je da će, osim četiri velika lanca – Delez, Lidl, Merkator, Univereksport, marže morati da smanje i Aman, koji ima relativno malu maržu ili Štamparija sistem, koja neće morati da smanjuje jer sada ima prosečnu 14,97 odsto.
Obuhvaćeni su, kako je rekao Vučić, Gomeks Zrenjanin, koji ima veliku maržu od 39 odsto, zatim BB Trade Zrenjanin, Beltorg Beograd, Mikromarket Sremska Kamenica, Rost Produkt Beograd, Veropulos. Dodao je da su obuhvaćeni i Europrom Valjevo, Leon, Konditor Zvornik, Dufri Beograd, koji ima ogromne marže, Senta promet, Tekijanka, Metalac, Proleter, Fortuna Market, Lucky Commerce, koji prosečno ima maržu od 20 odsto, Šumadija market koji takođe ima niske marže, kao i Cash&Carry Kula i Wum Šabac.
Izvor: Vreme/Nova/N1
', 'pageDate': '2025-09-01 11:09:06', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
