Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Prihodi domaćinstva u Srbiji u novcu su iznosili 85.466 dinara mesečno u proseku za 2023. godinu. Najviše trošimo na hranu i bezalkoholna pića, stanovanje i režije zauzimaju sve značajnije mesto u podeli troškova, dok se najmanje novca izdvaja na obrazovanje, pokazuje analiza Republičkog zavoda za statistiku.
Većina prihoda dolazi iz redovnog radnog odnosa 52,5 odsto (46.114 dinara), penzija 30,9 odsto (27.155 dinara) i prihodi od poljoprivrede su četiri odsto (3.554 dinara).
Prihodi u naturi su iznosili 2,8 odsto ukupnih prihoda (2.507 dinara).
Prihodi po regionima
Gledajući prihode iz redovnog radnog odnosa, prosečno u 2023. godini oni su iznosili 46.114 dinara, a posmatrajući po regionima, u Beogradu je prosečan prihod iz redovnog radnog odnosa iznosio 60.192 dinara.
Taj broj je u Vojvodini 43.893 dinara, a u Centralnoj i Istočnoj Srbiji oko 39.000 dinara.
Šumadija i Zapadna Srbija, kao i region Istočne i Južne Srbije beleže relativno slične brojke.
Tamo su prosečni prihodi domaćinstva u novcu oko 78.000 dinara, procentualno učešće prihoda od zarada je nešto malo ispod 50 odsto, ali su prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova veći u odnosu na druge delove Srbije – sa više od skoro šest odsto u ukupnom učešću.
Posmatrajući ličnu potrošnju po regionima, u Beogradu su troškovi 97.276 dinara, u Vojvodini 85.583 dinara, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji su 85.315 dinara, a u regionu Istočne i Južne Srbije su oko 83.469 dinara.
Na šta najviše trošimo?
Prvi na listi se nalaze hrana i piće, na koje ide najveći deo naše potrošnje- oko 6,8 odsto (32.416 dinara), a to još posebno u ruralnim sredinama gde domaćinstva izdvajaju veći procenat svojih prihoda na osnovne životne namirnice.
Rast cena osnovnih prehrambenih proizvoda značajno je uticao na povećanje ove stavke.
Naime, cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, u septembru su u poređenju sa decembrom 2023. godine u proseku povećane za 3,3 odsto. Kada su u pitanju hrana i piće, rast cena je iznosio oko 1,2 odsto.
Drugi najveći troškovi idu na stanovanje i režijske troškove – na šta domaćinstva mesečno potroše prosečno 14.405 dinara, što je oko 16,4 odsto njihove ukupne potrošnje.
Povećanje cena energenata tokom prošle godine doprinelo je rastu ove kategorije troškova.
Prema podacima Agencije za energetiku, u zavisnosti od načina zagrevanja, topao stan u ovoj zimskoj sezoni prosečno domaćinstvo koštaće i do 200.000 dinara.
Toliko će morati da plate oni koji se budu grejali na struju grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje i to je najskuplji način grejanja ove sezone.
Domaćinstva koja koriste TA peći imaće troškove od 81.700 dinara, ali samo ukoliko se za punjenje peći isključivo koristi jeftinija noćna struja. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 40 odsto, tako da oni iznose 113,6 hiljada dinara.
Obrazovanje- poslednja rupa na svirali
Kao treća najveća stavka rashoda domaćinstva izdvaja se transport, za koji se mesečno izdvaja prosečno 7.710 dinara, što čini 8,7 odsto ukupne potrošnje.
Ova kategorija uključuje troškove goriva, održavanja vozila i javnog prevoza, a troškovi transporta su značajno viši u regijama sa slabijom infrastrukturom javnog prevoza.
Najmanje trošimo na obrazovanje, na koje ide svega 1,3 odsto sredstava koji ide u domenu lične potrošnje, što je oko 1.173 dinara.
Izvor:Nova ekonomija
Generalni direktor „Elektroprivrede Srbije“ Dušan Živković izjavio je da će „energetska neizvesnost potrajati još dugo i a moramo da podignemo nivo energetske sigurnosti i nezavisnosti države“
Strane kartice će od sada imati istu proviziju kao domaće, stoji u novoj izmeni zakona, piše N1
Generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe Dimitrij Kerkentzes preporučuje svima da posete Ekspo 2027, a naročito mladima
Nakon sumnjivih poslova sa firmama koje su u sukobu sa zakonom, ali i masovnih protesta građana zbog zaštite prirode, država kao da je konačno odustala od posla sa malim hidroelektranama
Mirijevo dobija novu stambeno-poslovnu zonu na više od 23.500 kvadrata
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
