Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Prihodi domaćinstva u Srbiji u novcu su iznosili 85.466 dinara mesečno u proseku za 2023. godinu. Najviše trošimo na hranu i bezalkoholna pića, stanovanje i režije zauzimaju sve značajnije mesto u podeli troškova, dok se najmanje novca izdvaja na obrazovanje, pokazuje analiza Republičkog zavoda za statistiku.
Većina prihoda dolazi iz redovnog radnog odnosa 52,5 odsto (46.114 dinara), penzija 30,9 odsto (27.155 dinara) i prihodi od poljoprivrede su četiri odsto (3.554 dinara).
Prihodi u naturi su iznosili 2,8 odsto ukupnih prihoda (2.507 dinara).
Prihodi po regionima
Gledajući prihode iz redovnog radnog odnosa, prosečno u 2023. godini oni su iznosili 46.114 dinara, a posmatrajući po regionima, u Beogradu je prosečan prihod iz redovnog radnog odnosa iznosio 60.192 dinara.
Taj broj je u Vojvodini 43.893 dinara, a u Centralnoj i Istočnoj Srbiji oko 39.000 dinara.
Šumadija i Zapadna Srbija, kao i region Istočne i Južne Srbije beleže relativno slične brojke.
Tamo su prosečni prihodi domaćinstva u novcu oko 78.000 dinara, procentualno učešće prihoda od zarada je nešto malo ispod 50 odsto, ali su prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova veći u odnosu na druge delove Srbije – sa više od skoro šest odsto u ukupnom učešću.
Posmatrajući ličnu potrošnju po regionima, u Beogradu su troškovi 97.276 dinara, u Vojvodini 85.583 dinara, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji su 85.315 dinara, a u regionu Istočne i Južne Srbije su oko 83.469 dinara.
Na šta najviše trošimo?
Prvi na listi se nalaze hrana i piće, na koje ide najveći deo naše potrošnje- oko 6,8 odsto (32.416 dinara), a to još posebno u ruralnim sredinama gde domaćinstva izdvajaju veći procenat svojih prihoda na osnovne životne namirnice.
Rast cena osnovnih prehrambenih proizvoda značajno je uticao na povećanje ove stavke.
Naime, cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, u septembru su u poređenju sa decembrom 2023. godine u proseku povećane za 3,3 odsto. Kada su u pitanju hrana i piće, rast cena je iznosio oko 1,2 odsto.
Drugi najveći troškovi idu na stanovanje i režijske troškove – na šta domaćinstva mesečno potroše prosečno 14.405 dinara, što je oko 16,4 odsto njihove ukupne potrošnje.
Povećanje cena energenata tokom prošle godine doprinelo je rastu ove kategorije troškova.
Prema podacima Agencije za energetiku, u zavisnosti od načina zagrevanja, topao stan u ovoj zimskoj sezoni prosečno domaćinstvo koštaće i do 200.000 dinara.
Toliko će morati da plate oni koji se budu grejali na struju grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje i to je najskuplji način grejanja ove sezone.
Domaćinstva koja koriste TA peći imaće troškove od 81.700 dinara, ali samo ukoliko se za punjenje peći isključivo koristi jeftinija noćna struja. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 40 odsto, tako da oni iznose 113,6 hiljada dinara.
Obrazovanje- poslednja rupa na svirali
Kao treća najveća stavka rashoda domaćinstva izdvaja se transport, za koji se mesečno izdvaja prosečno 7.710 dinara, što čini 8,7 odsto ukupne potrošnje.
Ova kategorija uključuje troškove goriva, održavanja vozila i javnog prevoza, a troškovi transporta su značajno viši u regijama sa slabijom infrastrukturom javnog prevoza.
Najmanje trošimo na obrazovanje, na koje ide svega 1,3 odsto sredstava koji ide u domenu lične potrošnje, što je oko 1.173 dinara.
Izvor:Nova ekonomija
Kompanija M Enterijer Gradnja koja rekonstruiše GAK u Višegradskoj dobila je niz unosnih državnih poslova, uprkos kontroverzama koje su pratile pojedine projekte. Njen direktor Marko Ivić nedavno je odlikovan ordenom Svetog Save
Siniša Mali je, pet dana pred izbore, rekao da je potpisan dogovor oko prodaje NIS-a. MOL ga je odmah demantovao, a iz kabineta Malog za „Vreme“ kažu „da je sve jasno“
Siniša Mali tvrdi da je mađarski MOL potpisao ugovor o prodaji NIS-a. Šta kaže lična karta ovog mađarskog giganta? Kakvo je MOL preduzeće?
Mađarska kompanija MOL potpisala je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, izjavio je Siniša Mali za Blumberg. Kakav je MOL uopšte kupac?
U Srbiju su stigle prve cevi kojim bi trebalo da potekne američki gas. Ceo projekat se godinama razvlačio, da bi se odjednom zahuktao ubrzanim postupkom ove godine. EU nije oduševljena ni američkim partnerima za Srbiju
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
