Nismo kao društvo ni krajem osamdesetih, ni pre deset ili petnaest godina, umeli da raspoznamo pogubnost prostakluka i kiča. Nismo videli da pevajuće fontane, ludačka novogodišnja rasveta, idiotski spomenici, i sve to praćeno medijskim šundom, direktno najavljuju totalitarizam, ruševine i smrt
Dela arhitekata Alvara Size i Eduarda Sota de More portreti su modernog Porta i priča o međusobnom uvažavanju i prijateljstvu
Treći po veličini grad u Srbiji, Niš, postaje veliko gradilište - ruše se stare kuće u centru grada, a počinje izgradnja višespratnica. Arhitekte upozoravaju da se ne vodi računa o opterećenju infrastrukture
Dok se neizvesnost nadvija nad sudbinom Generalštaba i Beogradskog sajma, stiže glas podrške iz Slovenije. Vodeće stručne institucije ove zemlje potpisale su pismo kojim pružaju moralnu i profesionalnu podršku apelu srpske stručne javnosti za očuvanje dva ključna simbola modernističke arhitekture bivše Jugoslavije
Deset godina nakon što je svečano najavljen, projekat „Beograd na vodi” širi se brže nego ikad. O „urbicidu” u Beogradu u novom broju „Vremena” govori Đorđe Miketić, građanski aktivista i jedan od pokretača inicijative „Beograd ostaje”
U užarenoj frekvenciji političkih dešavanja i drama u Srbiji, pre desetak dana jedan je spektakularan događaj na više nivoa spojio akademsku sredinu, politiku, arhitekturu, Evropu, Novi Sad, mikropolitiku i vrhunsku umetničku manifestaciju. Vest da je Vladan Joler, umetnik, profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i osnivač fondacije “Share”, osvojio Srebrnog lava na Venecijanskom bijenalu arhitekture odjeknula je kao da je reč o nekakvoj kolektivnoj pobedi, ili bar o obećanju dobrog ishoda
Nagradu „Srebrni lav“ na Venecijanskom bijenalu arhitekture, Novosađanin Vladan Joler posvetio je studentima u Srbiji, a kolegama poručio da ne sarađuju sa korumpiranim režimima
Autori timova Srbije i Crne Gore na Venecijanskom bijenalu arhitekture su iz Beograda. Prvi su odgovorili na zadati temu „Inteligencija. Prirodna. Veštačka. Kolektivna“ spajajući pletivo sa arhitekturom, a drugi - među
Izložba „Javnost arhitekture“, kojom se zaokružuje 20 godina Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), predlaže osnivanje Centra za arhitekturu s namerom da se ova najjavnija među umetnostima što više približi javnosti
Profesor Vladimir Lojanica, dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, autor je najboljeg rešenja za uređenje područja opštine Čukarica između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića, objavilo je u četrvtak (1. maj) Društvo arhitekata Beograda
“Beograd se poslednje decenije usmerava odlukama i ličnim voljama, zapravo jednom, neurbanom, koja je radikalno antiurbana. Tim ljudima i tom čoveku verovatno treba prevod sa srpskog na srpski kada bivaju spomenuti kulturološki aspekti urbanizma”
Programi jubilarne 20. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture govoriće o dostizanju novih arhitektonskih vrednosti, o razumevanju grada, negovanju lokalnih urbanih oaza...
Zgrada subotičkog Narodnog pozorišta posle nekoliko decenija je izgrađena, istina bez velike sale zbog koje je najviše i počela obnova
Zaštićenu kulturno-istorijsku celinu Krunski venac, jedan od najlepših delova prestonice i malobrojnih svedoka secesije, kao da nema ko da čuva
Raspisan konkurs za programsko-prostorni koncept za urbanu i pejzažnu revitalizaciju područja između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića na Čukarici
Komentarišući odluku vlade Srbije da izmeni Prostorni plan područja posebne namene, predsednik Akademije arhitekture Srbije je rekao da je projekat Beograda na vodi - velika prevara
Krivi toranj Garisenda u Bolonji toliko se nakrivio da raste zabrinutost da bi mogao da se sruši, te je skovan plan da se spasi uz pomoć iste opreme koja je podupirala čuveni toranj u Pizi. Projekat nazvan „velikim izazovom" zahteva posvećenost celog grada i ljudi iz celog sveta koji vole Bolonju i jedan od njenih najvažnijih simbola
Arhitektura je uvek bila odraz stanja celog društva i to važi i sada. Zato je, po mom mišljenju, važno da ljudi generalno ne gube kontakt sa osnovnim originalnim principima svog postojanja na Zemlji i da umeju njima bar povremeno da se vode, jednako u ličnom i u profesionalnom životu. Naša civilizacija treba da napusti zanos kontinuiranim rastom i neumerenim gomilanjem materijalnih vrednosti. Tako bi se možda moglo izlečiti društvo, a sa njim i slika njegove reprezentativne arhitekture
Vlada Srbije je nedavno donela Strategiju arhitekture do 2030. čiji su autori brojna ministarstva i institucije, a među njima niko ko je reagovao na urbanu i arhitektonsku devastaciju naših gradova
Umetnik Andrej Josifovski za portal “Vremena” priznaje da njegova inspiracija nije bila feminizam, već motiv da podseti na to da je arhitektura uzvišena umetnost. Kako kaže, trenutno se ova profesija nalazi na nezavidnom nivou. Smatra da je važna poruka da se mural jedne žene, intelektualke koja se borila za prave vrednosti oslika u centru grada
„Beograd je veliki grad, sa nizom problema, nasleđenih i novih i sigurno da se gradska vlast suočava sa nizom izazova, ali to je njen posao i treba odgovorno i u saradnji stručnjacima i građanima da traži rešenja“
Arhitekta Grigorije Samojlov ostavio je Beogradu zgrade koje i danas važe za najlepše u gradu i porodične kuće kao sa filma. U aktuelnom jednoličju od stakla i metala, lako ih je uočiti
