Raspisan konkurs za programsko-prostorni koncept za urbanu i pejzažnu revitalizaciju područja između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića na Čukarici
Društvo arhitekata Beograda raspisalo je anketni konkurs za programsko-prostorni koncept za urbanu i pejzažnu revitalizaciju područja između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića na Čukarici.
Reč je o području, naspram zaštićenog prirodnog područja „Šume Košutnjak“, površine oko 85 hektara, a na kome se nalaze Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja – DIF, Radio televizija Srbije – RTS, Jugoslovenska kinoteka (Državni audiovizuelni arhiv Srbije), Vatrogasna stanica, Ministarstvo odbrane – Zastava film, Hram Svetog apostola Luke, pravna lica (Košutnjak film doo, Hala sportova Žarkovo, Avala studios doo) i niz stambenih objekata i porodičnih kuća.
Ukupan nagradni fond iznosi 95.000 evra, a radove će oceniti žiri na čelu sa akademikom i profesorom emeritusom Branislavom Mitrovićem.
Članovi žirija su: urbanista prof. dr Zoran Đukanović, arhitekta mr Bojan Kovačević, arhitekta prof. Dejan Miljković, arhitekta prof. mag. Vasa Perović, arhitekta prof. Ivan Rašković, pejzažni arhitekta van. prof dr Boris Radić, urbanista docent dr Ivan Simić i urbanista Jelena Stojkov. Konsultanti su arhitekata Aleksandar Obradović i naučni savetnik iz Instituta za šumarstvo dr Vladan Popović.
U ime žirija za ocenu pristiglih radova, predsednik žirija akademik i profesor emeritus Branislav Mitrović, ukazao je da ovo područje predstavlja neiskorišćen urbani potencijal koje je u dosadašnjem razvoju grada „preskočeno“ mesto u smislu diskontinuiteta izgrađenog gradskog tkiva.
„Zadatak konkursa je da se za ovaj prostor, koji je u ovom trenutku pod građevinama sa izvornim namenama koje više ne funkcionišu, pronađe rešenje kako bi se prostor integrisao u gradske tokove kroz održive projekte koji obuhvataju ekološku revitalizaciju. Time bi se otklonila potreba za zauzimanjem novih prostora prirode, jer bi se prostor revitalizovao i transformisao kao „braunfild“ područje za nove projekte“.
On je istakao da se predmetna površina ne nalazi u okviru zaštićenog područja, ali da arhitektonsko-urbanističko rešenje mora da bude takvo da ostvaruje organsku povezanost sa okolinom, poštujući kulturno nasleđe i potencijal lokacije.
„Konkursni zadatak naročito podrazumeva očuvanje šumskog fonda i zelenila u postojećim površinama, kao i njihovo unapređenje i proširenje kroz održive i ekološki odgovorne mere“, ukazao je prof. Mitrovic i izrazio nadu da ce izabrano konkursno resenje omoguciti da potencijali ovog područja i njegove prirodne odlike, kroz eventualnu revitalizaciju, postanu dostupni građanima, što sada nije slučaj.
„Iz tog razloga očekuje se artikulacija raznih vrsta zelenila i mogućnost sigurnog kretanja kroz takve zone, u smislu staza, osvetljenosti, kako bi ovaj prostor mogao da se doživi kao park-šuma urbane vokacije“, zakljucio je prof. Mitrović.
Sprovodilac konkursa je društvo arhitekata Beograda, a naručioci konkursa su Radio-televizija Srbije, Košutnjak film i Avala studios u saradnji sa Fakultetom sporta i fizičkog vaspitanja (DIF) i Jugoslovenskom kinotekom – Državni audiovizuelni arhiv Srbije.
Konkursnu dokumentaciju moguće je preuzeti sa linka https://konkurs-kompleks-dif-rts-avalastudios-kosutnjakfilm-kinoteka.com, a krajnji rok za podnošenje radova je 24. mart 2025. godine.
Toplotne pumpe su 2025. godine bile najčešći instaliran tip sistema grejanja u Nemačkoj - em najviše smanjuju račune za grejenje, em mogu i da hlade, em su ekološki čiste. Nemačka država je davala ogromne subvencije za njihovu ugradnju. Kakva je situcija u Srbiji
FIFA bi mogla da kazni argentinske igrače i fudbalski savez zbog transparenta „Malvini su argentinski“ na utakmici sa Engleskom, jer njen kodeks zabranjuje na stadionima bilo kakvu „poruku koja nije prikladna za sportski događaj“. Foklandska ostrva (Malvini), zbog kojih su dve države ratovale, su pod britanskom upravom
„Smrtonosne pantalone Zara" postao je izuzetno viralan trend na društvenim mrežama, ali moda je i ranije umela da bude surova, pa čak i smrtonosna
Toplotni talas koji je krajem juna pogodio Srbiju usled klimatskih promena danas je čak 55 puta verovatniji nego sredinom 20. veka, pokazuje studija naučnika sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
U Andrićevom prevodu, Političke i društvene napomene Frančeska Gvičardinija čitaju se kao zbirka pouka i saveta savremenom čoveku, i to ne samo u Srbiji
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
