Zgrade će biti raspoređene između krošnji

Vlada Srbije donela je odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene za deo beogradske opštine Čukarica, između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića. Izrada plana poverena je arhitektonskom studiju Proaspekt iz Beograda, koji predvodi profesor Vladimir Lojanica, istom timu čiji je rad ovog juna dobio prvu nagradu na otvorenom konkursu za programsko-prostorni koncept urbane i pejzažne revitalizacije ovog područja. Konkurs je bio javni, stiglo je 26 radova, a rešenje profesora Vladimira Lojanice se, po mišljenju žirija, istaklo “harmoničnim uklapanjem u prirodni ambijent i jasnim konceptom javnih prostora”.

Zadatak konkursa, između ostalog, bio je izrada programskog i prostornog koncepta urbane i pejzažne revitalizacije područja koje je već izgrađeno ‒ na njemu su razne ustanove, od “Avala filma”, RTS–a, do Fakulteta sporta i Crkve Svetog Luke. U intervjuu koji smo povodom dobijene nagrade objavili u “Vremenu” 11. juna ove godine, profesor Lojanica je rekao da su u njihovom rešenju površine tog dela grada “tretirane kao brownfield potencijalno interesantne prilike, pogodne za rekonstrukciju i novu izgradnju uz minimalno narušavanje prirodnog okruženja. Ovakvim predlogom rešenja revitalizacije, rekonstrukcije i uređenja postojećih prostornih i funkcionalnih podcelina predlažemo, zapravo, vraćanje trenutno nedostupnog zelenog prostora gradu, kroz njegovo reprogramiranje po principu otvorenog urbanog modula koji bi ovaj deo gradskog, javnog zelenog ambijenta integrisao sa postojećim i dopunio novim savremenim prostorima za kulturne sadržaje, život i rad”.

Sada, izradu Prostornog plana na osnovu urbanističkog rešenja svog tima, profesor Lojanica vidi kao priliku da taj koncept realizuje.

“VREME”: U ovdašnjoj urbanističkoj praksi nije česta pojava da isti tim radi i programsko–prostorni koncept i Prostorni plan. Koje su prednosti ovakvog postupka?

VLADIMIR LOJANICA: Konkursno rešenje je već prošlo najstrožu formu javnog i stručnog vrednovanja. Kada isti autorski tim nastavi rad kroz izradu Prostornog plana, obezbeđuje se kontinuitet u sprovođenju autorskog koncepta: od inicijalne ideje do planskog akta. Time se izbegava “prevođenje” ideje koje u praksi često dovodi do pogrešnih interpretacija ili čak potpunog preoblikovanja. Prednost je znatno manji rizik od naknadnih intervencija koje umanjuju kvalitet prostora, narušavaju javni interes ili smanjuju održivost projekta. U međunarodnoj praksi se kontinuitet prisustva autora smatra najboljim modelom za realizaciju složenih urbanih transformacija, o čemu govore i brojni svetski primeri.

foto: promo/prospekt

Deo Čukarice, između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića identifikovan je kao lokacija za razvoj projekta Filmski park, proglašenog za projekat od značaja za Republiku Srbiju. Na koji način ta kvalifikacija utiče na izradu Prostornog plana?

To područje dobilo je status područja od javnog značaja 2019. godine. Radi se o području koje se nalazi preko puta zaštićenog područja šume Košutnjak. Osim toga, mislim da je potpuno logično da teritorija koja obuhvata objekte važnih republičkih institucija kao što su Jugoslovenska kinoteka, Fakultet fizičke kulture, Ministarstvo odbrane, Radio-televizija Srbije, bude uređena planskim aktom koji će usvojiti Vlada Republike Srbije. Status projekta od republičkog značaja obezbeđuje veću transparentnost i pravnu sigurnost. Taj plan mora da bude odraz naše težnje za savremenom i ekološki osvešćenom revitalizacijom tog prostora, a ne izgovor za maksimalizaciju izgrađene kvadrature.

Da li već sad, dok praktično izrada Prostornog plana nije počela, možete da kažete kako će da izgleda taj deo Čukarice? Šta će biti promenjeno, porušeno, izgrađeno? Kakve će biti nove zgrade?

Ključna polazna tačka jeste da se razvoj ovog područja sprovodi kao braunfild investicija. Buduća gradnja biće realizovana na temeljima postojećih objekata, bez zauzimanja novih prirodnih površina. Nagrađeno rešenje počiva na principu “otvorenog urbanog modula” – mreži javnih zelenih koridora i trgova koji prodiru u dubinu prostora i stvaraju neprekinutu vezu ka Košutnjaku. Svi objekti “Avala filma” sa kulturno-istorijskom ili arhitektonskom vrednošću biće sačuvani i prenamenjeni, dok je uklanjanje predviđeno samo za ruinirane i privremene strukture bez vrednosti. Nova gradnja planirana je uz obodne saobraćajnice, dok se središnji deo otvara kao javni pejzažni park. Važno je naglasiti i da neće biti posečeno nijedno vitalno drvo. Sva zdrava stabla biće očuvana i integrisana u prostor. Arhitektura je niskog i srednjeg intenziteta, sa terasastim povlačenjima, zelenim krovovima i transparentnim prizemljima, kako bi se čitav prostor maksimalno relaksirao i integrisao u prostornom i vizuelnom smislu.

Zna se da će jedan od fokusa Prostornog plana biti očuvanje kulturno–istorijskih vrednosti. Verovatno se pre svega misli na nekadašnja studija i sve ostalo čime je raspolagao “Avala film”. Taj prostor je decenijama unazad devastiran i gotovo prazan. Da li će Prostorni plan odrediti njegovo rušenje i prenamenu?

Planom neće biti predviđeno rušenje objekata koji predstavljaju kulturno-istorijsko nasleđe. Najznačajniji objekti nekadašnjeg studijskog kompleksa biće zaštićeni i pažljivo prenamenjeni. Veliki ateljei, ton-studiji, zgrada uprave i skladišta dekora transformisaće se u savremene filmske kapacitete, muzej filma, edukativne prostore i hab za kreativne industrije. Cilj je da filmsko nasleđe ovog prostora ne postane statičan muzej, već da se život i aktivnost i memorija vezana za ovo područje očuvaju u podjednakoj meri kao i građevine. Biće uklonjeni jedino objekti koji su privremenog karaktera, koji su ruinirani ili procenjeni kao nebezbedni.

Već sam naziv – Filmski park sugeriše i na neki način garantuje da će ovaj deo Čukarice biti “zelen”. Tamo ima 14.500 stabala. Laički gledano, čini se da ako sve to drveće ostane, neće biti mesta za novogradnju?

Možda može tako da deluje na prvi pogled, ali zapravo je moguće istovremeno očuvati postojeće zelenilo i razviti novu urbanu strukturu upravo jer se čitav projekat zasniva na ideji revitalizacije već izgrađenog i devastiranog područja, a ne na zauzimanju novih prirodnih površina. Pozicioniranje novih objekata oslanja se na postojeće puteve i konture objekata “Avala filma”, tako da se gradnja ne uvodi u delove netaknutog zelenila. Zgrade se raspoređuju između krošnji, sa mogućnošću podizanja prizemlja, većim povlačenjima i integracijom vegetacije u atrijume. Rezultat je dvostruka dobit: povećana efikasnost korišćenja prostora i očuvanje snažnog pejzažnog identiteta koji taj deo Čukarice čini jedinstvenim.

Sredstva za Prostorni plan obezbeđuje Avala Studios d. o. o. Beograd. U razgovoru koji smo objavili ovog juna, kad ste dobili prvu nagradu za projektno rešenje dela Čukarice, rekli ste da “arhitektura nikada nije mogla bez investitora”, ali da su “problem loše ispregovarani sporazumi sa investitorima koji imaju razarajuće posledice”. Šta očekujete od saradnje sa Avala Studios?

Očekujem profesionalan, transparentan i dugoročno održiv odnos u kojem je javni interes najviši kriterijum. Avala Studios je već pokazao da razume specifičnost projekta: ovo nije rutinski komercijalna investicija, već kompleksna kulturno-urbana revitalizacija od nacionalnog značaja. Organizacija konkursa preko Društva arhitekata Beograda, izbor rešenja od strane žirija koji su činili naše najistaknutije kolege arhitekte i odluka da se Prostorni plan izrađuje direktno na temelju nagrađenog koncepta – sve to su snažne naznake odgovornog pristupa. Beograd je video mnogo “investitorskog urbanizma” u prethodnim godinama. Razumem bojazan i mogući refleksni otpor prema svakom novom Prostornom planu i investiciji. Jedini način da vratimo poverenje jeste da posao urbanističkog planiranja prepustimo odgovornim ljudima iz struke koji će voditi računa o javnom interesu. To je i put ka oporavku našeg društva generalno, ne samo u oblasti arhitekture, već i u drugim oblastima izloženim korupciji i partokratiji.