Arhitekta Mitrović: Akvarijum na Ušću nije delfinarijum već naučni institut

Arhitekta Branislav Mitrović, autor pobedničkog rešenja za projekat uređenja Parka prijateljstva na Ušću na Novom Beogradu, izjavio je da akvarijum čija je gradnja planirana nije nikakav delfinarijum, već da u sebi ima naučni institut koji je direktno povezan sa Prirodnjačkim muzejom.

„To je jedna institucija koja će imati čak i zajedničku kartu“, rekao je Mitrović za televiziju N1, a prenosi agencija Beta.

Mitrovićevo objašnjenje dolazi u trenutku kada se deo građana protivi izgradnji akvarijuma. U noći između ponedeljka i utorka, uz asistenciju policije, ograđen je deo parka u kom je planirana izgradnja akvarijuma.

Istog dana uveče jake snage policije u opremi za razbijanje demonstracija bile su raspoređene zbog građana koji su se, u okviru protesta protiv napada režimskih batinaša na studente u Novom Sadu, ponovo usprotivili izgradnji akvarijuma. U jednom trenutku došlo do jurnjave građana i policije u opremi za razbijanje demonstracija.

Akva_park_protest_09

Primer Pariza, Seula i Kopenhagena

Prema Mitrovićevim navodima  akvarijum i Prirodnjački muzej će zauzeti manje od dva procenta ukupne površine parka na Ušću.

„Uzmite kao primer Park Lavilet u Parizu, koji je poznat po kulturnim sadržajima koji se u njemu nalaze. Površina tog parka je 55 hektara, a kulturni sadržaji zauzimaju 45 procenata njegove površine. Park Ušće ima površinu od 100 hektara, a Prirodnjački muzej i akvarijum zauzeće dva odsto površine parka“, rekao je Mitrović.

Dodao da su slične situacije ne samo sa parkom Lavilet u Parizu, već da se nešto slično može videti i u Olimpijskom parku u Seulu, parku Luizijana u Kopenhagenu i u Ibirapuera parku u Sao Paolu.

Ali… Pariz nije dobar primer

Urbanista i arhitekta Marko Jakšić rekao je za N1 da to što Mitrović navodi park Lavilet „nije dobar primer, jer se na njegovom mestu nekada nalazila industrijska zona“.

„Za razliku od parka Ušće, prostor parka Lavilet je industrijska zona iz devetnaestog veka. Dakle vi od propalog industrijskog kompleksa, pravite zelene površine i dodajete objekte kulture, a mi na Ušću imamo gotov park i od njega pravimo objekte“, naveo je Jakšić.

Jakšić je ukazao da su „odluke već donesene usvajanjem štetnog plana detaljne regulacije iz 2019. godine“.

„Urbanističkim planom vi definišete šta ćete raditi i odlukom o donošenju urbanističkog plana. Definišete smernice šta sme, šta ne sme i tu su neke odluke donesene. Svi ovi posle dalji koraci, oni su samo razrada tih pogrešnih odluka“, naveo je Jakšić.

„Bolne“ slike muškaraca u crnom

Mitrović je potvrdio da je Lavilet zaista „nastao kao popravka grada“, ali da je šezdesetih godina i Ušće bila „peščara“, a da nigde u svetu nije neuobičajeno da se na takvim zelenim površinama pojavljuju objekti kulture.

Upitan da prokomentariše navode da su početak realizacije projekta obeležile slike muškaraca u crnom koji postavljaju ograde tokom noći i policije koja juri građane po ulicama, Mitrović je rekao da je to za njega „bolno“.

„To je bolno za svakoga ko učestvuje u jednom procesu u koji veruje i koji je do tog trenutka imao jednu transparentnost. Naravno da mi je neprijatno, kada se pojave tako ekstremni nesporazumi. Čini mi se da su se previše ti antagonizmi i nesporazumi u društvu nagomilali i onda se, nažalost, to odražava na način kako smo to mogli da vidimo u medijima“, naveo je Mitrović.