Prema rečima šefice diplomatije EU Kaje Kalas, Evropska unija značajno je pooštrila kaznene mere protiv ruskih tankera u svom 17. paketu sankcija koji je usvojen u utorak (20. maj). U poređenju s prethodnim paketima sankcija, dodato je oko 200 brodova.
Ovo je „najveći svetski paket sankcija protiv ruske flote u senci, njenih pokušaja da zaobiđe međunarodna pravila i da nastavi da finansira svoj rat“, rekao je britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami, čija se zemlja pridružila paketu sankcija EU, a prenosi Dojče vele.
Stručnjaci, međutim, nisu sigurni da će najnoviji paket sankcija EU i Velike Britanije zaista imati trajan efekat. Jer – sankcionisani tankeri za prevoz nafte pristaju i u luke u Kini da istovare rusku sirovu naftu. Indijske rafinerije pretovaruju rusku naftu na nesankcionisane tankere na otvorenom moru. I još zanimljivije: uprkos sankcijama, Rusija je do sada prodavala sirovu naftu indijskim rafinerijama, koje su slale svoje proizvode i u Evropsku uniju.
Kao rezultat toga, prihodi od nafte poslednjih godina nastavili su da finansiraju rusku ratnu ekonomije. Sankcionisanim brodovima generalno nije dozvoljeno da pristaju u brodogradilišta u EU zbog održavanja, a zapadnim osiguravačima zabranjeno je poslovanje s tim tankerima.
Da bi zaobišla sankcije protiv svoje flote, Rusija je od početka invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. kupovala brodove pod stranim zastavama – uključujući i one iz Grčke, zemlje EU.
Da li će se američki Senat pridržavati sankcija EU?
U intervjuu za francuski televizijski kanal TF1, francuski predsednik Emanuel Makron izrazio je nadu da će se SAD pridružiti ovim sankcijama EU.
Za najnoviji paket sankcija Unije i Britanije, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen lobirala je u Vašingtonu razgovarajući sa senatorima iz vladajuće Republikanske stranke Donalda Trampa, kao i sa onima iz Demokratske stranke. Evropljani nade polažu u njih 70, koji, pod vođstvom republikanskog senatora Lindzija Grejama, žele da podrže novu rundu sankcija protiv ruske „flote iz senke“. Grejam se smatra dugogodišnjim pristalicom Ukrajine.
Na listi sankcija i kompanija iz Srbije
Deo novog paketa sankcija ponovo su i pojedinačne kompanije koje su stručnjaci Službe za spoljne poslove EU pedantno naveli na spisku, uključujući i njihove kontakt podatke, pa čak i imejl adrese. Politika sankcija EU već dugo deluje kao igra mačke i miša. Sankcionisane kompanije često nestaju, a zatim se ponovo pojavljuju pod drugim imenom.
Služba za spoljne poslove EU stoga je ponovo predložila ukupno 31 kompaniju i pojedince za 17. paket sankcija. Oni podržavaju ruski vojno-industrijski kompleks u njegovom agresivnom ratu protiv Ukrajine, napisali su stručnjaci EU. Dobra polovina kompanija ima sedište u samoj Rusiji, ali na spisku su i dobavljač rezervnih delova za vazduhoplovnu industriju iz Srbije,
Radi se o firmi Sprokjur (Sprocure) iz Srbije, koja je osnovana u avgustu 2022. godine, šest meseci posle napada Rusije na Ukrajinu, a za glavnu delatnost kompanije navedeno je -posredovanje u prodaji raznovrsnih proizvoda, pisao je portal N1.
Prva vlasnica kompanije bila je državljanka Srbije Zinete Mehmeti, a nasledio ju je turski državljanin Ilhan Erdal početkom 2024. godine, kada je američki Stejt department počeo da stavlja firme iz Srbije na crnu listu. Na sajtu kompanije piše da je međunarodni distributer delova za vazduhoplovnu industriju i da planira da se bavi upravljanjem popravkama i transportom sa pružanjem logističkih i špediterskih usluga.
Prema najnovijem finansijskom izveštaju, kompanija je u 2024. godini ostvarila prihod od 1,4 miliona dolara, a u godini pre toga 2,5 miliona dolara.
Radio Slobodna Evropa navodi da je analizirao celokupan izvoz koji je kompanija Sprokjur imala ka Rusiji u prvih godinu i po dana poslovanja. Carinske baze pokazuju da je od septembra 2022. godine, kada je zabeležen prvi izvoz u Rusiju, do kraja 2023. godine, roba vredna oko dva miliona dolara poslata iz SAD, navodi RSE.
Transport je najčešće išao preko Turske, a u nekoliko transfera kao polazna tačka navode se američki gradovi Majami i Sijetl, u kojem je sedište kompanije Boing, jednog od najvećih proizvođača aviona. Carinski podaci pokazuju da je roba u vrednosti od 110.000 dolara imala oznaku baš te aviokompanije, piše u tekstu.
Efikasnost sankcija protiv korporacija je, međutim, kontroverzna. Istraživači iz ukrajinskih oružanih snaga više puta su otkrivali visokotehnološku robu sa Zapada, na primer u oborenim ruskim dronovima. Uprkos sankcijama, tehnologija stiže u Rusiju preko trećih zemalja.
Sankcionisan je rad i šest turskih kompanija, tri iz Vijetnama, dve iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i jedna iz Uzbekistana.
Francuska menja strategiju
Možda se zato poslednjih nedelja uočava drugačija strategija, posebno kod francuskog predsednika Emanuela Makrona i njegove vlade. Prošle godine, Evropska unija je, zajedno sa sedam najvećih industrijalizovanih zemalja sveta (G7), odlučila da prihod od zamrznute ruske imovine iskoristi za Ukrajinu.
Nedavno je francuski ministar spoljnih i evropskih poslova Žan-Noel Baro uspostavio direktnu vezu između francuske vojne pomoći Ukrajini i zamrznute ruske imovine.
„Zahvaljujući mobilizaciji prihoda od zamrznute ruske imovine“, rekao je Baro, Francuska, preko francusko-nemačke kompanije za proizvodnju oružja KNDS, „može da obezbedi održavanje haubica CEZAR koje je Francuska isporučila Ukrajini kako bi se odbranila od ruskih udara“. Prema zvaničnim informacijama, Francuska je do sada isporučila Ukrajini 60 tih artiljerijskih oruđa. Ukupno su zapadni partneri Ukrajine obećali da će isporučiti 154 haubice tipa CEZAR.
