Kalifornijski guverner Gevin Njusom podigao je tužbu protiv Trampove vlade. Povod je odluka američkog ministra odbrane Pita Hegseta koji je, bez saglasnosti Kalifornije, u Los Anđeles poslao jedinice Nacionalne garde. Naredba da se vojnici pošalju na teren je, u normalnim okolnostima, u nadležnosti pojedinih saveznih država.
„Od Trampove administracije zatražio sam da povuku protivzakonitu odluku o stacioniranju trupa u okrugu Los Anđeles i da ih podrede mojoj komandi“, napisao je Njusom u postu koji je 9. juna objavio na platformi Iks. I dodao: „Nismo imali nikakav problem sve dok se Tramp nije umešao.“, piše DW.
Masovna hapšenja
Izgleda da se Kalifornija, savezna država na jugozapadu SAD, sve više pretvara u uporište otpora protiv predsednika Donalda Trampa. U Los Anđelesu su u ponedeljak stotine ljudi ponovo demonstrirale protiv odluke o masovnim deportacijama migranata. Okupljanja su nastavljena i u večernjim satima u utorak. Policija Los Anđelesa je preko Iksa potvrdila da su privedene brojne osobe koje su prekršile uredbu o policijskom času. U objavi se govori o „masovnim hapšenjima“, ali pritom nisu bili navedeni precizniji podaci o broju uhapšenih.
Gradonačelnica Los Anđelesa, Karen Bas, od Trampove vlade, takođe preko Iksa, zatražila je da prekine sa „racijama“ u njenom gradu: „U Los Anđelesu se širi strah. Roditelji, poslodavci, bake i deke, mladi ljudi… Svi se boje da se bave svakodnevnim aktivnostima. Mi smo grad doseljenika. Vašington napada naše stanovnike i našu privredu“, napisala je Bas na Iksu.
Američka ministarka pravosuđa Pem Bondi i Tramp su pak demonstrante u Los Anđelesu nazvali „profesionalnim agitatorima i buntovnicima“. Zadatak Nacionalne garde je da zaštiti policajce u Los Anđelesu, tvrde oni.
„Ako pravosuđe u Kaliforniji ne može da zaštiti muškarce i žene iz policijske službe grada Los Anđelesa od pobunjenika, mi možemo da delujemo protiv tih ljudi“, rekla je Bondi u jednom intervjuu za TV-stanicu Foks njuz.
Masovna hapšenja i deportacije
I dok sukob Trampa i Njusoma ekspalira, stručnjaci se svađaju oko toga ima li predsednik SAD uopšte pravo da angažuje vojsku protiv civila.
Razlog sukoba su racije, odnosno hapšenja i masovne deportacije migranata koji nemaju važeće dozvole za boravak u SAD. Otkako je Tramp stupio na dužnost u januaru ove godine, američka Imigrantska i carinska služba (ICE) je, kako javljaju mediji, uhapsila više od 100.000 ilegalnih migranata.
U Kaliforniji je, prema navodima Instituta za javnu politiku, svaki treći stanovnik rođen u inostranstvu. Većina doseljenika živi u regionima oko velikih gradova na obali Pacifika, poput Los Anđelesa.
Njusom tuži vladu SAD
Nakon izbijanja demonstracija, američki predsednik Tramp je prošle subote doneo odluku o slanju jedinica Nacionalne garde na teren. Vojska bi, kako je rečeno, trebalo da štiti službenice i službenike ICE, odnosno javne ustanove.
Naredbom je previđeno slanje najmanje 4.000 vojnika Nacionalne garde na teren u roku od najmanje 60 dana. Osim toga, Pentagon je u ponedeljak najavio i slanje dodatnih 700 marinaca u Los Anđeles.
Kalifornijski guverner Njusom najavio je da će se pravnim putem boriti i protiv slanja marinaca na teren: „Američki marinci nisu pijuni u političkoj igri. Mi ćemo podneti tužbu kako bismo zaustavili tu odluku“, napisao je on na društvenim mrežama. U međuvremenu se javio i guverner Teksasa, Greg Abot, koji na Iksu najavljuje angažovanje vojske u slučaju izbijanja protesta.
Šta će uraditi Tramp?
Sudeći po navodima stručnjaka, pravna situacija oko raspoređivanja američkih vojnih snaga na tlu SAD nije baš sasvim jasna. Tramp se poziva na jednu zakonsku odredbu koja predsedniku omogućava da u određenim okolnostima može da angažuje Nacionalnu gardu u nekoj saveznoj državi, između ostalog i zbog pobune protiv autoriteta savezne vlade.
Ali baš taj zakonski tekst (odlomak 12406) takođe kaže da naredbu o raspoređivanju Nacionalne garde daju „guverneri saveznih država“ – što je odredba koju ju je ignorisao američki ministar odbrane Pit Hegset, s obzirom na to da je kalifornijsku Nacionalnu gardu angažovao bez da je prethodno informisao kalifornijskog guvernera Njusoma.
Ali, jedan američki zakon iz 1807. godine, takozvani „Zakon o pobuni“ (Insurrection Act), omogućava američkom predsedniku da angažuje Nacionalnu gardu „u slučaju pobune protiv autoriteta Sjedinjenih Država“ i to bez da se obavesti guverner te savezne države. Tramp se do sada još nije pozvao na taj zakon.
Što se tiče marinaca, pravni stručnjaci su mišljenja da Tramp u svojoj ustavom definisanoj ulozi vrhovnog komandanta oružanih snaga ima više direktnih ovlašćenja po pitanju njihovog angažovanja nego što ih ima po pitanju raspoređivanja Nacionalne garde na tlu SAD. Ali sve dok se on ne poziva na Zakon o pobuni, i ta naredba podleže pravnim ograničenjima.
„Nema vanrednog stanja“
„Tako nešto se nikada nije dogodilo“, rekla je za BBC Džulijet Kajem, pravnica i ekspertkinja za migracije. „Da, bilo je nasilja“, priznala je, „ali mi nemamo vanredno stanje ili neku vrstu krize u obliku o kojem govore predsednik i njegovi ministri“, izjavila je Kajem, bivša službenica Ministarstva državne zaštite koja je bila zadužena za međudržavne poslove.
Još od pokreta za građanska prava tokom šezdesetih godina prošlog veka, kada su se guverneri južnih saveznih država opirali sudskim nalozima o ukidanju rasne segregacije u javnim školama, američki predsednici nikada nisu slali vojne trupe u neku saveznu državu bez saglasnosti tamošnjih guvernera.
Poslednji put Zakon o pobuni je uz pristanak neke savezne države implementiran 1992. Tada su guverner Kalifornije, Pit Vilson, kao i gradonačelnik Los Anđelesa Tom Bredli, zamolili tadašnjeg predsednika Džordža Buša Starijeg za pomoć saveznih vlasti. Nakon oslobađanja od optužbi jednog policijskog službenika koji je pretukao afroameričkog vozača Rodnija Kinga, u Los Anđelesu su tada izbili ulični neredi.
