Američki vojnici su u Nemačkoj još od Drugog svetskog rata. Sada Donald Tramp namerava da smanji njihovbroj jer je ljut na kancelara Fridriha Merca
Američki ministar odbrane Pit Hedžset naredio je povlačenje oko 5.000 američkih vojnika iz Nemačke. Očekuje se da će povlačenje biti završeno u narednih šest do dvanaest meseci, saopštio je portparol Pentagona, a prenosi Dojče vele.
Odluka, kako je saopšteno, dolazi nakon temeljne revizije prisustva američkih trupa u Evropi.
Predsednik Donald Tramp je nedavno najavio da razmatra korak. Pre toga je uputio oštre kritike na račun nemačkog kancelara Fridriha Merca zbog njegovih kritičkih komentara o američkoj ofanzivi protiv Irana.
U Nemačkoj oko 39.000 američkih vojnika
Decenijama u Evropi postoje desetine velikih američkih vojnih baza. One su od ogromnog značaja u globalnim operacijama SAD – na primer, na Bliskom istoku. Tu su stacionirane trupe, oružje, brodovi i avioni.
Iz tih baza se upravlja dronovima i u njima se zbrinjavaju ranjeni vojnici. U Nemačkoj je smeštena i Američka komanda za Evropu (EUCOM) u Štutgartu i vazdušna baza Ramštajn, koja služi kao čvorište američkih vazdušnih snaga.
Prema podacima američke vojske od sredine aprila, u Evropi je trenutno stacionirano oko 86.000 vojnika – od kojih je otprilike 39.000 u Nemačkoj. Ovaj broj se redovno menja, delom zbog rotacija i vojnih vežbi.
Tramp i ranije pretio povlačenjem trupa
Krajem prošle godine, američki Kongres usvojio je bezbednosni mehanizam: ukupan broj trajno stacioniranih vojnika pod jurisdikcijom Evropske komande ne sme pasti ispod 76.000 na duže od 45 dana. Nakon toga morale bi uslediti određene procedure kako bi se pokrenulo smanjenje.
Tramp je još tokom svog prvog mandata (2017–2021) pretio smanjenjem kontingenta trupa u Nemačkoj. U to vreme, nekoliko meseci pre odlaska iz Bele kuće, najavio je nameru da povuče 12.000 američkih vojnika.
Tramp je u to vreme opisao plan kao kaznenu meru za ono što je smatrao nedovoljnim nemačkim izdvajanjima za vojsku. Njegov naslednik Džozef Bajden zaustavio je te planove.
Foto: AP Photo/Mark SchiefelbeinPoseta Fridriha Merca Vašingtonu
Tokom drugog mandata, Tramp je u početku Nemačkoj ulivao nadu da će broj američkih vojnika ostati na dosadašnjem nivou. Tokom posete kancelara Merca u Vašingtonu prošlog leta, Tramp je na pitanje novinarke odgovorio da „nije problem“ da američki vojnici u punom broju ostanu u Nemačkoj ukoliko Berlin to želi.
Još u martu ove godine, prema rečima nemačkog kancelara, Tramp ga je uverio tokom još jedne posete Vašingtonu da SAD nameravaju da zadrže prisustvo vojnika. „To su dobre vesti, a nisam ni očekivao da će biti drugačije“, rekao je ovaj demohrišćanin nakon sastanka s Trampom.
Pogoršan odnos Trampa i Merca
Kancelar i američki predsednik su mesecima održavali prilično dobar odnos – ali u vezi s ratom u Iranu, Merc je nedavno javno zauzeo kritički ton.
Tokom diskusije sa studentima početkom ove sedmice, rekao je da SAD ne mogu brzo okončati rat, „jer su Iranci očigledno jači nego što se mislilo, a Amerikanci očigledno nemaju dovoljno uverljivu strategiju u pregovorima“.
Tramp je nakon toga lično napao Merca: „On nema pojma o čemu priča!“, napisao je u utorak (28. april) na društvenim mrežama. Nije ni čudo, kako je još napisao, što „Nemačkoj ide tako loše, kako ekonomski tako i u drugim aspektima“. Optužio je Merca da je saglasan sa iranskim posedovanjem nuklearnog oružja.
Kancelar je u sredu negirao da je njegov odnos s Trampom pao na niske grane: „Lični odnos između američkog predsednika i mene je – barem iz moje perspektive – nepromenjen i dobar“, rekao je. „Još uvek vodimo dobre razgovore jedan s drugim.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Na mestu domova koje su stanovnici Marijupolja izgubili u ruskim napadima danas niču nove zgrade u koje se useljavaju Rusi. Bivši stanovnici tvrde da se tako brišu tragovi rata i potiskuje lokalno stanovništvo
Vatrogasci su se u subotu, 15. avgusta borili sa šumskim požarom koji je zahvatio najveći prirodni rezervat u Belgiji u oblasti Haj Fens. Požar je opisan kao najgori u istoriji zemlje
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
