Američki vojnici su u Nemačkoj još od Drugog svetskog rata. Sada Donald Tramp namerava da smanji njihovbroj jer je ljut na kancelara Fridriha Merca
Američki ministar odbrane Pit Hedžset naredio je povlačenje oko 5.000 američkih vojnika iz Nemačke. Očekuje se da će povlačenje biti završeno u narednih šest do dvanaest meseci, saopštio je portparol Pentagona, a prenosi Dojče vele.
Odluka, kako je saopšteno, dolazi nakon temeljne revizije prisustva američkih trupa u Evropi.
Predsednik Donald Tramp je nedavno najavio da razmatra korak. Pre toga je uputio oštre kritike na račun nemačkog kancelara Fridriha Merca zbog njegovih kritičkih komentara o američkoj ofanzivi protiv Irana.
Decenijama u Evropi postoje desetine velikih američkih vojnih baza. One su od ogromnog značaja u globalnim operacijama SAD – na primer, na Bliskom istoku. Tu su stacionirane trupe, oružje, brodovi i avioni.
Iz tih baza se upravlja dronovima i u njima se zbrinjavaju ranjeni vojnici. U Nemačkoj je smeštena i Američka komanda za Evropu (EUCOM) u Štutgartu i vazdušna baza Ramštajn, koja služi kao čvorište američkih vazdušnih snaga.
Prema podacima američke vojske od sredine aprila, u Evropi je trenutno stacionirano oko 86.000 vojnika – od kojih je otprilike 39.000 u Nemačkoj. Ovaj broj se redovno menja, delom zbog rotacija i vojnih vežbi.
Krajem prošle godine, američki Kongres usvojio je bezbednosni mehanizam: ukupan broj trajno stacioniranih vojnika pod jurisdikcijom Evropske komande ne sme pasti ispod 76.000 na duže od 45 dana. Nakon toga morale bi uslediti određene procedure kako bi se pokrenulo smanjenje.
Tramp je još tokom svog prvog mandata (2017–2021) pretio smanjenjem kontingenta trupa u Nemačkoj. U to vreme, nekoliko meseci pre odlaska iz Bele kuće, najavio je nameru da povuče 12.000 američkih vojnika.
Tramp je u to vreme opisao plan kao kaznenu meru za ono što je smatrao nedovoljnim nemačkim izdvajanjima za vojsku. Njegov naslednik Džozef Bajden zaustavio je te planove.
Tokom drugog mandata, Tramp je u početku Nemačkoj ulivao nadu da će broj američkih vojnika ostati na dosadašnjem nivou. Tokom posete kancelara Merca u Vašingtonu prošlog leta, Tramp je na pitanje novinarke odgovorio da „nije problem“ da američki vojnici u punom broju ostanu u Nemačkoj ukoliko Berlin to želi.
Još u martu ove godine, prema rečima nemačkog kancelara, Tramp ga je uverio tokom još jedne posete Vašingtonu da SAD nameravaju da zadrže prisustvo vojnika. „To su dobre vesti, a nisam ni očekivao da će biti drugačije“, rekao je ovaj demohrišćanin nakon sastanka s Trampom.
Kancelar i američki predsednik su mesecima održavali prilično dobar odnos – ali u vezi s ratom u Iranu, Merc je nedavno javno zauzeo kritički ton.
Tokom diskusije sa studentima početkom ove sedmice, rekao je da SAD ne mogu brzo okončati rat, „jer su Iranci očigledno jači nego što se mislilo, a Amerikanci očigledno nemaju dovoljno uverljivu strategiju u pregovorima“.
Tramp je nakon toga lično napao Merca: „On nema pojma o čemu priča!“, napisao je u utorak (28. april) na društvenim mrežama. Nije ni čudo, kako je još napisao, što „Nemačkoj ide tako loše, kako ekonomski tako i u drugim aspektima“. Optužio je Merca da je saglasan sa iranskim posedovanjem nuklearnog oružja.
Kancelar je u sredu negirao da je njegov odnos s Trampom pao na niske grane: „Lični odnos između američkog predsednika i mene je – barem iz moje perspektive – nepromenjen i dobar“, rekao je. „Još uvek vodimo dobre razgovore jedan s drugim.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Papa Lav XIV u svojoj prvoj enciklici „Magnifica humanitas“ upozorava da razvoj veštačke inteligencije ne sme služiti isključivo profitu i moći, već celokupnom čovečanstvu. Dokument se bavi etičkim, socijalnim i političkim posledicama AI revolucije i poziva na „razoružavanje“ tehnologije koja može ugroziti čoveka
Američke snage izvele su vazdušne napade na ciljeve u južnom Iranu, uključujući raketne položaje i plovila za koja se tvrdi da su postavljala mine u Persijskom zalivu. Napadi su opisani kao „odbrambena akcija“, dok istovremeno traju pregovori o mogućem mirovnom sporazumu između Vašingtona i Teherana.
Koliko je u Evropi raštrakano američkih vojnika? Predsednik SAD Donald Tramp stalno preti da će ih smanjiti
Muškarac koji je u subotu, 23. maja, uveče pucao u blizini kontrolnog punkta Bele kuće ubijen je u uzvratnoj vatri policajaca, saopštila je američka Tajna služba, navodeći da je predsednik Donald Tramp bio u tom trenutku u Beloj kući
U trenutku nesreće navodno je bilo angažovano 247 radnika
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Kako su studenti memorandumom o Kosovu i Metohiji ućutkali „svakosatno klepetalo” Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
