Smaragdno ostrvo – najbolje za život

(Specijalno za „Vreme“ iz Dablina)

Irska je pretekla najveću ekonomsku silu, Ameriku, koja je trinaesta na listi, skoro savršeno socijalno uređenu Švedsku, koja je peta, pa i, što je Ircima najmilije, Veliku Britaniju koja je tek 29. Istraživanje je uzimalo u obzir devet faktora – primanja, nezaposlenost, političku stabilnost i bezbednost, slobode, jednakost polova, zdravlje, porodičan život, klimu i život u zajednici. Kombinacijom podataka na indeksu od 10, Irska je dobila 8,33. Za veći skor omeli su ih klima (nema leta, nema snega, česta kiša, pa sve zeleno) i stanje u zdravstvu (operacije se čekaju u invalidskim kolicima, nema dovoljno kreveta).

KELTSKI TIGAR: Ovaj zavidni rezultat i nije veliko iznenađenje. Imidž ove male zemlje mnogo se promenio poslednjih decenija. Pre toga, glad, emigracija i loši odnosi sa Velikom Britanijom prepolovili su populaciju koja je polovinom XIX veka brojala osam miliona. Preokret su donele uspešne i lukave mere vlade krajem šezdesetih, kada je minimalnim perezima privukla multinacionalne kompanije i ulazak u Evropsku zajednicu 1973. Krajem veka priča o Keltskom tigru dostiže vrhunac. Sada Irska uživa u plodovima pozitivne ekonomije i pametnom korišćenju para iz Brisela.

Stopa nezaposlenosti je oko četiri odsto, a bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika 37.000 dolara (uporedite – Srbija 2300). Evo još jednog podatka iz života, zanimljivog za poređenje. Država (čitaj poreski obveznici) izdvaja za samohranu, nezaposlenu majku sa četvoro dece 26.000 evra godišnje.

Naravno, novac ne donosi sreću, ali daje moć i kontrolu kao bitan uslov za istu. Porodičan život i poštovanje tradicionalnih vrednosti ima korene u čvrstoj katoličkoj ruci, koja je uticala na skoro sve segmente društva u irskoj istoriji. Razvijen i raznolik socijalni život posledica je tradicionalnog druženja i ispijanja „ginisa“ u pabovima, kao i talenat Iraca za pevanje, humor i zanimljivu priču.

NOVO LICE: Irci se uspešno snalaze i u sada kosmopolitskoj državi, koja je ekonomskim bumom privukla ljude deficitarnih zanimanja iz svih krajeva sveta. Sa Filipina je došlo 5000 medicinskih sestara, a razvoj informacionih tehnologija pomaže i stotinak inženjera iz Srbije. Azilantima je pružila utočište i šansu, pa među njima i Srbima iz Hrvatske. Do juna ove godine svako dete rođeno na ostrvu dobilo je irski pasoš. Uglavnom su Irci ljubazni prema strancima, ljubopitljivi, ali često, priznajem, i neupućeni. Tako, recimo, kada kažem da sam iz Srbije odgovori su: „Tamo je divno, bila sam u Poreču“, ili misle da je glavni grad Bukurešt. Pa zašto i moraju da znaju. Imaju čime da se bave. Na primer, kako će da potroše 1400 evra, najviše u Evropi, za vreme božićnih praznika. Toliko potroši prosečna irska porodica, verovali ili ne! Pobogu, pa treba „Barbiki“ novi đakuzi i najnovija igra za plejstejšen 2 – skupi original.

Ova božićna pomama, koja traje tri meseca, pravo je ogledalo potrošačkog društva. Ohlađene glave u tome vide opasnost, pa je tako moj sin dobio pismo od direktora škole u kome stoji da mnoge zemlje nemaju mogućnosti da tako zaludno troše, da deca treba da se uče skromnosti, pomaganju i davanju… Ionako Deda Mraz mojim sinovima donosi put u Srbiju, koja je za njih najbolja na svetu. Vidite, sve je relativno. No, da se vratimo na osnovno pitanje: da li se Irci osećaju srećni?

KELTSKI RAK: Oni koje ja poznajem prilično su iznenađeni rezultatom istraživanja. Po njima, sve je skupo (Dablin je četvrti grad po skupoći u Evropi), krediti za kuću i kola su ih zarobili i uslovili da mnogo rade, a malo vremena posvećuju porodici, problem alkohola i droge je u porastu. Na nacionalnom nivou čuđenje je još veće. Na stranu novac, koliko je čovek srećan u državi u kojoj 83 odsto građana smatra da im deca nisu bezbedna na ulicima – pita se „Ajriš independent“, nakon rezultata najnovijih istraživanja. Da nije jednostrano, pokazuje i to što i tri četvrtine mladih smatra isto. Nasilje na ulicama je u porastu zbog droge i neumerenog korišćenja alkohola. Verujte, nije naivno. Irci najviše piju u Evropi, godišnje na alkohol potroše 1100 evra po stanovniku. Imperativ da se ide do kraja u konzumiranju pića dovodi često do nesmotrenog, nezaštićenog seksa i ruleta neželjene trudnoće i veneričnih bolesti. O tome se sve više piše i polemiše. Prosto je neverovatan komentar koji sam čula od Iraca iz različitih slojeva društva: tako je bila dobra pijanka za vikend, ničega se ne sećam. Zašto hoće da zaborave najbolji deo nedelje u najboljoj državi na svetu? Razmaženi i nezahvalni za ono što imaju, reklo bi se.

Grupa irskih psihologa objavila je knigu Keltski rak u kojoj predstavljaju da je Keltski tigar doveo do još veće razlike između bogatih i siromašnih, robovanja materijalnim vrednostima, stresa, povećanog broja samoubistava, alkoholizma. Ovom drugom stranom priče ne treba mnogo umanjiti izjavu s početka. Problemi su neizbežni svuda, ali pozitivne stvari u Irskoj čine da se problemi lakše podnose.

Ipak se ovde živi lagodno, često se izlazi, planiraju se egzotični odmori, novosti su im da je Irac za Ginisovu knjigu uživo u jutarnjem programu oborio rekord u presvlačenju posteljine. Stadioni su puni, gledaju se ragbi i irski fudbal. Ljudi nisu nervozni, ne viču, imaju strpljenja, ne trube u saobraćaju, ne vređaju, smeju se.

KAKO DOĆI U NAJBOljU ZEMljU: Pa, teško. Ako hoćete da radite, sada je skoro nemoguće dobiti vizu. Irska je jedina članica Evrpske unije koja je dozvolila rad građanima pridruženih zemalja i tako smanjila šanse za sreću ostalima još nepridruženima. Turistički – treba mnogo novaca. Najjeftinije prenoćište košta oko 30 evra, avionska karta preko Praga ili Milana 350 evra, ulaz u Ginisovu pivaru 13 evra, a za jednu pintu piva treba izvojiti više od četiri evra. Tek, za dah Irske uvek možete da se oslonite na čitanje Džojsa i slušanje Ortodoks Keltsa.