Nemačka obaveštajna služba: Traže se špijuni širom sveta

Jedna od slika koje vise u sedištu BND-a u Berlinu prikazuje jednostavnu površinu oker-žute boje. Delo se zove Viktor. To je bilo kodno ime izvora Savezne obaveštajne službe za inostranstvo (BND) koji se smatra jednim od njenih najvećih uspeha: Leonid Kutergin, piše Dojče vele.

Kutergin, pukovnik u sovjetskoj tajnoj službi KGB, bio je zadužen za špijunažu protiv Savezne Republike Nemačke. On se kao informant 1970. ponudio u konzulatu Zapadne Nemačke u Salcburgu. Tokom 15 godina dostavljao je vredne interne informacije iz Moskve.

Slika koja treba da podseća na taj vrhunski izvor je moderna umetnost, ali deluje kao relikt iz prošlih vremena – vremena kada je BND bio ofanzivniji i uspešniji.

BND ide u rizičnije operacije

Predsednik BND-a Martin Jeger smatra da bi služba trebalo što pre ponovo da se upusti u takve rizične operacije. „Namerno i dosledno ćemo preuzimati veće rizike“, najavio je Jeger u Bundestagu.

Čini se da novi šef nemačke spoljne obaveštajne službe misli ozbiljno. Prema istraživanjima novinara javnih servisa WDR i NDR, kao i lista Zidojče cajtung, Jeger je već pokrenuo velike promene u BND-u. Služba treba da prikuplja više informacija, zbog čega se trenutno brzo reorganizuje – i to pre nego što na snagu stupi novi zakon koji bi joj mogao dati šira ovlašćenja, na čemu trenutno radi nemačka vlada.

Dosadašnjih šest velikih sektora BND-a biće smanjeno na pet. Trenutno se ukida sektor **F („obaveštajne sposobnosti“). To je iznenadilo neke zaposlene, jer je taj sektor, između ostalog, bio zadužen za kontakte s drugim institucijama u zemlji i inostranstvu.

Foto: Pool Photo via AP/Liesa Johannssen

Reorganizacija špijunaže

Rukovodstvo BND-a želi da reorganizuje špijunažu protiv određenih država. Ona će biti organizovana u takozvane „Mission Center“ jedinice. Istovremeno će obaveštajne jedinice BND-a u nemačkim ambasadama širom sveta biti više uključene u prikupljanje informacija.

Cilj je da se informacije dobijaju brže i u većem obimu. Moto je: pribavljati, pribavljati, pribavljati!

Promene, međutim, neće pogoditi samo špijune širom sveta, već i centralu BND-a u Berlinu. Veliki sastanci o bezbednosnoj situaciji više se neće održavati samo jednom nedeljno, već bi ubuduće trebalo da budu na dnevnoj bazi. Prema navodima iz BND-a, to je neophodno zbog veoma dinamične svetske političke situacije.

BND bi ubuduće trebalo češće da obaveštava javnost o svojim saznanjima, na primer preko društvenih mreža. Prvi kratki izveštaji o ruskoj vojnoj industriji i ekonomskoj situaciji u Rusiji već su objavljeni.

Na upit novinara, iz BND-a nisu želeli da komentarišu te aktuelne promene. Njihova portparolka je rekla: „Savezna obaveštajna služba se u principu ne izjašnjava javno o pitanjima koja se tiču obaveštajnih saznanja ili aktivnosti.“

Takve informacije BND pre svega dostavlja vladi i nadležnim odborima Bundestaga koji zasedaju bez prisustva javnosti.

Foto: Printscreen / bnd.bund.de/

Još jedna strukturna reforma

Reorganizacija institucije koja ima oko 6.500 zaposlenih dolazi iznenada. Jer, 2021. godine BND je već prošao kroz veliku reorganizaciju. Jedna konsultantska firma izradila je koncept kako bi služba trebalo da postane efikasnija i za to kasirala više miliona evra. Međutim, nova struktura i promene u kadrovima izazvale su nezadovoljstvo među zaposlenima, a atmosfera u službi poslednjih godina bila je sve samo ne dobra. Zato sada sledi još jedna velika reforma.

Bivši pripadnici BND-a tvrde da je služba tokom mnogih godina zanemarivala svoju osnovnu delatnost – regrutovanje i vođenje ljudskih izvora (špijuna), i to posebno u osetljivoj oblasti kontraobaveštajne špijunaže, kada je cilj da se neprijateljski agenti preokrenu i rade za drugu stranu.

Druge službe koriste kreativne metode. Američka CIA i britanska MI6 objavljuju profesionalno producirane video-reklame i šifrovane kontakt-forme, pozivajući kineske i ruske državne službenike, obaveštajce i vojnike da se jave kao informanti.

Foto: Wikimedia / Vitravn

Veliki rizik

Regrutovanje informanata u autoritarnim državama poput Rusije ili Kine smatra se izuzetno rizičnim. Ako se špijuni tamo otkriju, preti im dugogodišnji zatvor, pa čak i smrtna kazna.

S druge strane, pripadnici BND-a koji budu uhvaćeni u pokušaju regrutovanja smatraju se „kompromitovanim“ i obično moraju da budu povučeni iz zemlje. To je veliki rizik i ogroman potencijal za neprijatne medijske skandale.

Zbog toga se BND poslednjih godina sve više oslanjao na tehničko prikupljanje podataka – nadzor interneta i telefona, kao i hakovanje računara, objašnjava bivši predsednik BND-a Gerhard Šindler. Kaže da se verovalo da se tehnologijom može nadoknaditi nedostatak ljudskih izvora.

Ipak, dobro postavljen i dugoročno vođen agent, na primer u stranoj vladi ili obaveštajnoj službi, često može da pruži mnogo vrednije informacije.

Primer „Viktora“

Baš kao nekada Leonid Kutergin, kodnog imena Viktor. On je deceniju i po špijunirao sovjetski KGB za BND. A kada se tokom 1980-ih pojavila mogućnost da bude otkriven, evakuisan je iz Moskve.

Kutergin je dobio novi identitet i novi život. Nikada se nije vratio u Moskvu. Umro je u egzilu.