Da li je pobednik parlamentarnih izbora u Češkoj Andrej Babiš baš tolika noćna mora za Evropsku uniju, kako ga mnogi mediji predstavljaju? Podršku za formiranje vlade svakako traži od evroskeptičnih, desničarskih partija
Nekadašnji premijer, predsednik opozicionog pokreta ANO i jedan od najbogatijih ljudi u Češkoj Andrej Babiš, ostvario je ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima održanim ovog vikenda. Osvojio je preko 34 odsto glasova, čime je potvrdio svoju dominaciju na češkoj političkoj sceni.
Iako je kampanju vodio oštro kritikujući prozapadnu liberalnu vlast, istovremeno se distancirao od radikalnog antisistemskog narativa – nije zagovarao izlazak iz Evropske unije ili NATO-a („To je glupost“, rekao je nedavno), što ga je pozicioniralo kao populistu sa umerenim pristupom. Njegova strategija okupljanja nezadovoljnih birača uspešno ga je održala u centru političke igre, bez ugrožavanja prozapadne orijentacije Češke.
Ni sam Babiš nije krio iznenađenje ishodom izbora, imajući u vidu da su istraživanja javnog mnjenja predviđala da će njegova stranka ANO (srpski DA, ali i akronim od Akcija nezadovoljnih građana) ostati ispod granice od 30 odsto. Konačni rezultati su nadmašili očekivanja — Babišova stranka je osvojila više od 34 odsto glasova i čak 80 poslaničkih mesta u Donjem domu češkog parlamenta, koji ukupno broji 200 članova. Uz to, Babišu je pošlo za rukom da mobiliše rekordan broj birača — izlaznost je dostigla 69 odsto, što je najviši odziv u Češkoj još od 1998. godine.
Biračku bazu je pronašao u ekonomski ugroženim regionima, koje su pogodili inflacija i energetska kriza. Pošlo mu je za rukom da mobiliše te slojeve stanovništva, nudeći im pragmatičnu alternativu vladajućoj koaliciji.
Dosadašnja liberalno-građanska koalicija Spolu (Zajedno) doživela je poraz, ali ne i potpuni debakl — sa oko 23 odsto osvojenih glasova zadržala je relevantnu ulogu na političkoj sceni.
Andrej Babiš već je otpočeo pregovore sa potencijalnim koalicionim partnerima o formiranju vlade, naglašavajući da će ih voditi lično, bez posrednika.
„Idemo ka manjinskoj vladi. Biće jasno za nedelju dana. Sve ćemo rešiti. Počećemo pregovore sa SPD i Motoristima o podršci našoj vladi“, izjavio je Babiš, dodavši da bi mu ta kombinacija obezbedila udobnu većinu u parlamentu.
Ipak, iako je spreman na političke dogovore, jasno postavlja granice – dok razmatra da ponudi mesto predsednika parlamenta partiji Sloboda i direktna demokratija (SPD) u zamenu za podršku manjinskoj vladi, poručuje da će ključni resori ostati pod kontrolom ANO-a.
Posebno je istakao da zdravstvo nije tema pregovora: „Zdravstvo nikome nećemo prepustiti, to je za nas apsolutni prioritet“, izjavio je Babiš za češki portal Novinky, dodavši da o tome više neće diskutovati.
SPD važi za krajnje desnu, antimigracionu stranku. Protivi se Zelenom dogovoru EU, Paktu o migracijama, povećanju troškova za vojsku i podršci Ukrajini. Zahteva referendume o izlasku iz EU i NATO.
Ukoliko se odluči za koalicionu vladu, a ne za manjinski kabinet sastavljen isključivo od članova njegovog pokreta ANO, koalicionim partnerima mogao bi da ponudi resore kao što su kultura, spoljna politika ili zaštita životne sredine.
Međutim, potencijalni partneri imaju drugačije planove – Motoristi, mala desničarska opoziciona stranka evroskeptika, poznata po protivljenju mnogim politikama Evropske unije i koji su po prvi put prešli izborni prag, žele da njihovi ljudi budu deo vlade i ciljaju na ključna ministarstva.
Što se rata u Ukrajini tiče, iako se u kampanji čuo Babišov kritički ton prema vojnoj pomoći Kijevu i povećanju budžeta za odbranu, teško je očekivati da će Češka potpuno odustati od podrške Ukrajini. To se naročito odnosi na inicijativu za kupovinu municije, koju je vodila aktuelna češka vlada Petra Fijale, a koja je finansirana iz sredstava drugih zapadnih zemalja. Čak je i šef države Petr Pavel, nekadašnji general i predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a, pozvao Babiša da ne potkopava ovu inicijativu.
Ništa trenutno ne nagoveštava takozvani „slovački“ ili „mađarski“ scenario, na koji su upozoravali neki političari i komentatori. Babiš je, pre svega, pragmatični biznismen, i nije vođen ideologijom poput slovačkog premijera Roberta Fica ili Viktora Orbana. Njegovi korektni odnosi sa obojicom lidera mogli bi čak doprineti i oživljavanju gotovo zamrle inicijative Višegradske grupe (V4).
Ako šef pokreta ANO Andrej Babiš postane premijer, moraće da reši i problem sukoba interesa zbog vlasništva nad holdingom Agrofert. Babiš je odmah nakon objave rezultata izbora najavio da će pronaći rešenje, a neke od opcija već je predstavio i predsedniku Petru Pavelu. Konkretnu odluku o prenosu vlasništva nad svojom kompanijom Babiš će morati da donese u roku od 30 dana od imenovanja na čelo vlade.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Iako Bugarska formalno nije nacionalizovala Lukoil, uspostavila je državnu kontrolu nad operacijama kroz specijalnog administratora. Parlament je ovakvu odluku izglasao nakon burnih rasprava i ona ne može da se ospori na sudu
Predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen pokrenula je inicijativu za formiranje centralne obaveštajne službe unutar EK. Ideja je da se objedinjavanjem obaveštajnih podataka nacionalnih službi ojačaju bezbednosna pozicija EU i njena strateška autonomija
Četiri evropske Antifa grupe proglašene su u Sjedinjenim Državama globalnim teroristima, a uskoro će biti klasifikovane kao strane terorističke organizacije
Nakon što je Donald Tramp optužio BBC da ga je obmanjujućom montažom predstavio kao podstrekača nasilja pre napada na Kapitol, britanski javni servis povukao je sporni program i uputio zvanično izvinjenje. BBC, međutim, odbija tvrdnje o kleveti i odbacuje zahtev za odštetu
Nakon više od šest nedelja zastoja i političkih prepucavanja, predsednik SAD Donald Tramp potpisao je zakon kojim se obnavlja rad američke vlade. Demokratska i republikanska strana i dalje se međusobno optužuju za posledice koje je blokada izazvala
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
