Nema sumnje da se nemačkoj privredi na početku 2025. ne piše dobro. Posebno je teško pogođena automobilska industrija. Tako je najveći nemački proizvođač automobila, Folksvagen, čak rešio da počne sa zatvaranjem svojih fabrika u Nemačkoj – prvi put u istoriji kompanije, piše Dojče vele (DW).
Ipak, neposredno pre praznika postignut je dogovor sa sindikatima. Ovaj kompromis, slavljen kao „božićno čudo“, predviđa ukidanje preko 35.000 radnih mesta i smanjenje proizvodnje za skoro četvrtinu, ali bez neposrednih otpuštanja ili zatvaranja pogona. To znači da će radnicima biti ponuđena mogućnost prevremenog penzionisanja i otpremnina do 2030. godine. Ipak, proizvodni kapaciteti će biti smanjeni za više od 700.000 vozila godišnje.
No, kriza potresa i druge automobilske koncerne i proizvođače auto-delova i oni se pripremaju za masovna otpuštanja.
Među analitičarima tržišta postoji više osnovnih tumačenja uzroka ove krize. Štefan Bracel iz Centra za automobilski menadžment (CAM) govori o „kombinaciji teškoća, nemačkoj polikrizi“.
To uključuje i činjenicu da se „nove veštine u transformaciji industrije tek moraju steći: prelazak na elektro-mobilnost, na softverski definisana vozila, na autonomnu vožnju.“ Pored toga, kako je izjavio za DW, prisutno je i „novo konkurentsko okruženje. I to nisu samo Tesla i Kinezi.“
Jedna portparolka Udruženja automobilske industrije (VDA) je u izjavi za DW ukazala na odgovornost politike: „Prestanak subvencionisanja e-vozila u decembru 2023. i nedovoljna infrastruktura za punjenje smanjuju trenutnu prodaju i pogoršavaju situaciju.“
Ferdinand Dudenhofer iz renomiranog Car-Instituta deli slično mišljenje i kritikuje „tip političara koji jednom želi električne automobile, a drugi put propagira motore sa unutrašnjim sagorevanjem, čime zbunjuje ljude.“
U upravnim odborima su spavali
Već godinama je jasno da budućnost individualnog transporta nije u razvoju motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Nije bitno da li se pokreću fosilnim ili sintetičkim gorivima: trend jasno ide ka e-mobilnosti.
Automobilski stručnjak Frank Švope, predavač za automobilski menadžment na Visokoj školi za srednje preduzetništvo, smatra da su „Pojedini proizvođači napravili ozbiljne greške u menadžmentu“. Direktorima su, kako kaže, „glave bile u pesku“ dok su se nadali da će sve proći dobro.
Ali ne ide dobro, zaključuje Štefan Bracel. Nemačka je u međunarodnoj konkurenciji značajno zaostala. Razlozi uključuju „visoke troškove rada, visoke troškove zdravstvene zaštite i mnogo dana odmora. Sve dok ste bili bolji i inovativniji od drugih, to je još moglo da funkcioniše“.
Mnogo toga je pošlo naopako
Ovaj stručnjak ukazuje na ključne probleme. Kada je reč o klasičnim automobilima, za čiji rad su potrebna fosilna goriva, nemački proizvođači su svetski lideri: ventili i karburatori – u to se Nemci odlično razumeju. Ali šta je sa elektronskim komponentama? Ferdinand Dudenhofer ističe da nemačke fabrike automobila „odlično razumeju današnji automobil, ali kod automobila budućnosti glavnu ulogu imaju tehnološke kompanije“.
Štefan Bracel se slaže s tim. Za veterane industrije situacija je nezgodna: „Erozija starih paradigmi i znanja zaista je tragična.“
Dirk Doze iz Instituta za svetsku privredu u Kilu (IfW) smatra da je u tome srž problema. Iako „nemački inženjeri i dalje pripadaju svetskoj eliti, nema dovoljno fleksibilnosti, posebno u menadžmentu, da bi se pridobile nove grupe kupaca, poput tehnološki entuzijastičnih mladih ljudi u Aziji“.
Nije samo Kina u pitanju
Budućnost automobilskog transporta je u električnim pogonima, a Kina je u tome daleko ispred Nemačke. IfW ekonomista Doze primećuje: „Kinesko tržište e-vozila je najveće na svetu i ono koje se najdinamičnije razvija. To ukazuje da će Kina dodatno povećati prednost.“
Loša perspektiva za VW, BMW, Mercedes i Porše. Sama veličina kineskog tržišta donosi ogromnu tržišnu moć. Još gore za nemačke proizvođače: Kina nije jedina, kaže Bracel. „Srednjoročno, u Indiji će se pojaviti značajniji igrači – po uzoru na Kinu. U početku će mnogi akteri iz Kine i Koreje odlaziti u Indiju – možda u formi zajedničkih ulaganja.“
Frank Švope vidi neku nadu u razvoju baterija, koji je još u začetku. Za DW je izjavio: „Baterije za elektromobilnost su daleko od savršenstva. Ovde su mogući veliki skokovi. Takođe, krajem decenije očekuje se prelazak na čvrste baterije, što bi moglo promeniti pravila igre.“
Portparolka VDA upozorava na posledice trenutnog trenda: „Ako se nastavi, do 2035. broj zaposlenih u automobilskoj industriji u Nemačkoj biće za 186.000 manji nego 2019. godine. Već je izgubljeno 46.000 radnih mesta od 2019. do 2023, a očekuje se gubitak još oko 140.000 radnih mesta do 2035.“
Zato poziva na brzo delovanje politike: „Potrebno nam je manje birokratije, više trgovinskih sporazuma, konkurentniji poreski sistem i jednostavniji i brži procesi odobravanja.“
Teška vremena
Čak i ako politika stvori potrebne uslove i Nemačka ponovo postane konkurentna, oporavak neće biti brz. Bracel upozorava: „Sledeće dve-tri godine biće veliki izazov, jer se mora rešavati mnogo strukturnih problema odjednom.“ Ipak, zaključuje optimistično: „Sada je i politika prepoznala nemačku polikrizu.“
IfW stručnjak Dirk Doze takođe ističe da će pre biti gore nego bolje: „Biće ovo veoma teška godina za nemačku auto-industriju. Ali i godina u kojoj se moraju postaviti temelji za budućnost.“
Automobilski ekspert Ferdinand Dudenhofer sugeriše da Nemačka treba da traži nove prilike na Istoku, ali i sa oprezom posmatra Ameriku: „Zato je važno otići tamo gde se razvija novi talas. To je delimično Kina, a može biti i Amerika. Videćemo da li će pod Donaldom Trampom doći do povratka u 80-e godine s motorima na unutrašnje sagorevanje.“
Zaključna reč pripada profesoru Franku Švopeu, koji vidi barem tračak nade za nemačke proizvođače automobila. Njegov pogled na novu godinu je „Mešavina skepticizma i nade! Verujem da će elektromobilnost u Evropi do 2025, najkasnije 2026. Godine značajno dobiti na zamahu!“
