ZF je jedan od najvažnijih proizvođača auto-delova u Nemačkoj - i oseća promene u industriji svom snagom. Koncern planira da u naredne četiri godine samo u Nemačkoj ukine do 14.000 radnih mesta
Promene u automobilskoj industriji pogađaju i gigantskog proizvođača auto-delova ZF Fridrihshafen. Kompanija planira da do kraja 2028. godine ukine između 11.000 i 14.000 radnih mesta u Nemačkoj. Koncern je saopštio da je to jedini način da se održi u budućnosti, piše DW.
„Svesni smo da moramo doneti teške, ali neophodne odluke,“ rekao je predsednik uprave ZF Holger Klajn. Ovo smanjenje bi trebalo da se sprovede, koliko god je to moguće, na socijalno prihvatljiv način. „Želimo da pronađemo najbolja moguća rešenja za sve uključene,“ dodao je. To bi, na primer, moglo biti ostvareno putem ponuda za prevremeno penzionisanje, a mogući su i programi otpremnina. ZF planira osnivanje nekoliko lokacija sa jednostavnijom strukturom na kojima će proizvodnja više vrsta komponenti biti objedinjena. Smanjenje broja radnih mesta planira se ne samo u proizvodnji, već i u administraciji i razvojnom odseku.
Reč koja sve objašnjava je „transformacija“
Radnički savet je najavio otpor protiv ove mere. „Borićemo se za svako pojedinačno radno mesto,“ izjavio je predsednik radničkog saveta ZF, Ahim Ditrih. Najava otpuštanja izaziva strahove „u trenutku kada nam je zapravo potrebna potpuna posvećenost isporuci kupcima, prevazilaženju recesije i transformaciji“.
Ovi planovi skreću pažnju sa neuspeha menadžmenta, rekao je Ditrih. „Uprava ZF se odlučila protiv budućnosti lokacija i hiljada radnika u Nemačkoj i zbog toga će naići na žestok otpor.“
Kompanija prema sopstvenim podacima trenutno zapošljava 54.000 ljudi u Nemačkoj. Smanjenje broja radnih mesta bi pogodilo više od svakog četvrtog radnika. Visoko zadužena firma je još na proleće uvela strog program štednje. Kako je najavljeno u februaru, ove i sledeće godine troškovi koje ima širom sveta treba da se smanje za oko šest milijardi evra. Time ZF želi da se bolje pozicionira u daljoj transformaciji ka električnoj mobilnosti od 2026. godine.
Koncern duguje milijarde
Šef uprave ZF, Holger Klajn, još u aprilu je najavio da broj zaposlenih u Nemačkoj neće moći da se održi na trenutnom nivou. „Sa sada donetim merama želimo da ojačamo našu konkurentnost i učvrstimo našu poziciju kao jednog od vodećih snabdevača na svetskom nivou,“ izjavio je on.
Glavni razlog za mere štednje su visoki dugovi koncerna. Oni su uglavnom nastali kupovinom firme TRW i specijaliste za kočnice Vabko. Koncern trenutno plaća stotine miliona evra na ime kamata – a taj novac nedostaje, na primer, u oblastima istraživanja i razvoja. Istovremeno, ovaj proizvođač auto-delova, koji većinom pripada fondaciji „Cepelin“ grada Fridrihshafena, u narednim godinama mora da investira milijarde evra kako bi savladao transformaciju industrije.
Proizvode praktično – sve
Širom sveta za ZF radi oko 169.000 ljudi. U oblasti Bodenskog jezera zaposleno je oko 10.300 radnika. ZF je prisutan na više od 160 proizvodnih lokacija u 31-oj zemlji. Prošle godine kompanija je ostvarila prihod od oko 46,6 milijardi evra.
Naziv firme je zapravo skraćenica za „Fabrika zupčanika“ (Zahnradfabrik). Proizvodi široku paletu auto-delova, od pasivnih i aktivnih bezbednosnih sistema kao što su vazdušni jastuci, servo-sistemi upravljanja ili kočioni sistemi, preko pogonske tehnike i šasija pa sve do delova za motore i pogonske sisteme vozila posebne namene.
Kompanije sa Volstrita mogu da plate 100 hiljada dolara mesečno kako bi Trampove objave na mreži Truth Social dobile pre drugih i tako stekle prednost na finansijskom tržištu
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Zahvaljujući Rusiji Severna Koreja danas ima više novca, ali novi sjaj Pjongjanga ne znači i bolji život za većinu stanovništva
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
