U jednom videu na TikToku dečak star oko dvanaest godina s kalašnjikovom u ruci trči prašnjavim ulicama i na arapskom uzvikuje „Alah je veliki!“ Iza njega se vidi gomila tela ubijenih ljudi koji leže na putu. Odjekuju pucnjevi.
Video je objavljen početkom decembra, nedugo nakon što su pobunjenici milicije RSF (Snage za brzu podršku) zauzeli grad Babanusu u Sudanu – očigledno i uz učešće dece vojnika. Istraživačka mreža Bellingcat uspela je da dokaže da su neki od tih videa snimljeni upravo u Babanusi, piše DW.
Brojni video-snimci dece vojnika u Sudanu ovih dana postaju viralni na društvenim mrežama, naročito na platformi TikTok. Većinu su snimili oni sami mobilnim telefonima, a pregledani su milionima puta, kaže Sebastijan Vandermerš, reporter mreže Bellingcat. Slučajno je našiaop na snimke tokom svog istraživanja ratnih zločina u toj zemlji Afrike: „Na TikToku sam mogao da pronađem čitavu mrežu naloga koji dele sadržaje o deci vojnicima“, kaže i dodaje: „Deca vojnici kao influenseri potpuno su novi fenomen.“
Sudanska deca teško pogođena ratom
Rat u Sudanu, koji je započeo pre tri godine, jedna je od najvećih humanitarnih katastrofa na svetu. Gotovo 14 miliona ljudi je raseljeno, a više od četiri miliona traži zaštitu u susednim zemljama. Prema podacima Ujedinjenih nacija oko 34 miliona ljudi zavisi od humanitarne pomoći, što čini 65 odsto stanovništva.
Najviše su ugrožena deca, naglašava Kamal Eldin Bašir iz organizacije Save the Children u Sudanu: „Ona pate zbog raseljavanja, razdvajanja od porodice, nedostatka obrazovanja i, pre svega, nedostatka zdravstvene nege – uz neuhranjenost koja pogađa veoma veliki broj dece“, kaže Bašir.
Najugroženija su brojna deca bez pratnje, koja se nalaze u izbegličkim kampovima bez roditelja. Prema podacima UNICEF‑a, u Sudanu je registrovano oko 42.000 takve dece. Većina njih je izgubila roditelje tokom bekstva ili bombardovanja, kaže Bašir i naglašava: „Postoji realna opasnost da bi ona mogla da budu regrutovana za rat.“
Posebno milicija RSF koristi veliki broj dece vojnika, kaže Mohamed Otman, šef istražnog tima Ujedinjenih nacija za Sudan: „Koriste se u različitim ulogama, na primer na kontrolnim punktovima, ali i za špijunažu“, objašnjava Otman. Prema Rimskom statutu, na kojem se zasniva nadležnost Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, korišćenje dece mlađe od 15 godina smatra se ratnim zločinom, podseća on.
„Lavlji mladunci“ s teškim traumama
Ta deca se na internetu nazivaju „lavlji mladići“ ili „lavlji mladunci“. Taj izraz korišćen je i u ranijim ratovima u Sudanu, ali i u susednim zemljama. U Južnom Sudanu i Ugandi u prošlosti su desetine hiljada dece bile korišćene na ratištu.
Pritom deca vojnici na kraju ostaju teško traumatizovana i za ceo život obeležena, upozorava Bašir iz organizacije Save the Children. „Prema statistikama, do 50 odsto dece u Sudanu pati od posttraumatskog stresnog poremećaja“, kaže on i dodaje: „To su zaista alarmantni podaci.“ Kod dece koja su aktivno učestvovala u ratu taj procenat je još veći.
Traume se ispoljavaju kroz različite simptome, uključujući noćne more i slabiji uspeh u školi. „Ali za lečenje sve te dece jednostavno nemamo dovoljno specijalizovanih zdravstvenih ustanova koje se bave tim problemom“, kaže Bašir. Posledice će biti dugoročne.
Teške posledice za budućnost
Ako se ta deca ne budu lečila, to će na kraju imati veoma negativne posledice po kompletno društvo, naglašava Viktor Očen. Taj Uganđanin je direktor organizacije AYNET, specijalizovane za rehabilitaciju bivše dece vojnika. Reč je o jednoj od retkih takvih ustanova na kontinentu. Nedavno je Očen obučavao psihologe iz Sudana. Smatra da je alarmantno to što se deca vojnici sada prikazuju kao ratni heroji: „Mogu biti zloupotrebljeni kao propagandni instrumenti zaraćenih strana“, kaže.
Očen je odrastao u Ugandi tokom građanskog rata, a njegov brat je bio prisilno regrutovan od strane pobunjeničke grupe Lord’s Resistance Army (LRA). Iz ličnog iskustva zna da takva ratna iskustva često oblikuju buduće generacije. U regionalnoj studiji sprovedenoj za Afričku uniju, organizacija AYNET navodi da čitav region – uključujući i Sudan – prolazi kroz ponavljajuće cikluse brutalnih građanskih ratova. Uzrok je, kaže Očen, u traumatizaciji dece: „Mnogi kao deca dožive rat i vide kako im roditelji bivaju ubijeni. Kada 10 do 15 godina kasnije odrastu, spremni su da uzvrate.“ Tako se trauma prenosi kroz generacije.
Istraživački novinar Vandermerš suočio je TikTok s tim video‑snimcima. Platforma je, međutim, reagovala veoma uzdržano. „Nakon 48 sati nalozi su i dalje bili dostupni“, kaže. Tek posle objavljivanja njegovog članka svi prijavljeni nalozi su uklonjeni. Ali, kako dodaje novinar, ubrzo je morao da prijavljuje nove naloge koji su odmah potom otvoreni.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
