Iako su oči svetske javnosti bile uprte na susret predsednika Rusije Vladimira Putina sa kineskim kolegom Sijem Đinpingom, Kina nije ispunila jedno od ključnih ruskih očekivanja
Godišnja poseta Vladimira Putina Kini spada među retke odlaske u inostranstvo, tokom pet godina od početka obuhvatnog rata Rusije protiv Ukrajine. Ovoga puta ruski predsednik doputovao je sa posebno velikom delegacijom.
Ipak, svetski mediji fokusirali su se na njegov susret sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom, posebno zato što je američki predsednik Donald Tramp samo nekoliko dana ranije posetio Peking.
Koji su najvažniji rezultati sastanka? Stručnjaci koje je intervjuisao DW ne vide značajnije promene u bilateralnim odnosima. A Kina nije ispunila jedno od ključnih ruskih očekivanja.
Nema dogovora o novom gasovodu
„S jedne strane, Si Đinping i Vladimir Putin su na samitu naglasili strateško partnerstvo i bezgranično prijateljstvo i potpisali više od dvadeset sporazuma o saradnji, između ostalog u oblasti veštačke inteligencije i energetike. Ali glavno rusko očekivanje – zaključivanje projekta gasovoda ‘Snaga Sibira 2’, ponovo nije ostvareno“, kaže Seren Urbanski, profesor istorije Istočne Evrope na Univerzitetu Rur u Bohumu.
On napominje da Rusija već dugo vodi pregovore o tom projektu i da Kina očigledno ima jaču pregovaračku poziciju. Nakon posete, ruski predstavnici su izjavili da su blizu dogovora, ali da detalji još nisu usaglašeni.
Projekat „Snaga Sibira 2“ predviđa isporuku do 50 miliona kubnih metara gasa godišnje preko 4.000 kilometara dugog gasovoda iz Zapadnog Sibira preko Mongolije do Kine.
Planirani kapacitet uporediv je sa gasovodom Severni tok kroz Baltičko more od Rusije do Nemačke, čiji je rad Rusija sama obustavila pre invazije na Ukrajinu. U jesen 2022. gasovod je uništen u, kako se sumnja, ukrajinskoj sabotaži.
Projekat „Snaga Sibira“ pokrenut je 2019. godine. Kroz već postojeći prvi gasovod, gas iz istočnog Sibira već stiže i do Kine.
Foto: Maxim Shemetov/Pool Photo via APPoseta predsednika Rusije Vladimira Putina Kini
„Cena gasa i uslovi ugovora ostaju sporna pitanja. Kina ovde očigledno ima jaču pregovaračku poziciju“, kaže Urbanski o projektu „Snaga Sibira 2“. On dodaje da prekid energetskih isporuka kroz Ormuski moreuz usled američko-izraelskog rata protiv Irana nije značajno promenio odnos snaga.
Sa tim se slaže i Džems Braun, predavač na američkom Univerzitetu Templ u Tokiju. On smatra da su problemi u Ormuskom moreuzu samo privremeni i da bi novi gasovod verovatno mogao da bude pušten u rad tek krajem decenije.
„Mislim da bi Kinezi bili nerazumni kada bi zbog trenutne situacije prenaglili sa sporazumom koji bi ih godinama vezivao za ruske energetske isporuke“, kaže stručnjak.
Ovaj primer pokazuje da uprkos demonstrativnoj bliskosti Moskve i Pekinga „kod tako važnih tema kao što je energetski sporazum presudnu ulogu igraju strogo nacionalni interesi i da Kinezi nisu spremni da Rusima čine ustupke“, smatra Braun.
Kakav je stav Kine prema ratu u Ukrajini?
Braun naglašava da je tokom sastanka upala u oči oštra retorika oba državnika prema SAD.
Pošto je Tramp pre Putina posetio Peking, moglo se očekivati da će kineska strana zauzeti umereniji ton, ali desilo se upravo suprotno, kaže Braun. Iako kritika SAD nije direktno formulisana u zajedničkom saopštenju, nje ipak ima „napretek“, smatra stručnjak.
Braun podseća da su se Putin i Si izjasnili protiv „jednostrane hegemonije“ u svetu, kao i da je ruski predsednik citirao reči Mao Cedunga o „američkom imperijalizmu“.
U Evropi se sada raspravlja o tome kakve bi posledice susret Putina i Sija mogao imati po ruski rat protiv Ukrajine.
Zapadni stručnjaci kinesku poziciju opisuju kao „prorusku neutralnost“. Formalno Kina stoji po strani sukoba, ali faktički podržava Moskvu kupovinom ruskih energenata i isporukama robe dvostruke namene, koja može biti korišćena i u civilne i u vojne svrhe. Stručnjaci smatraju da se to neće promeniti.
„Kina će i dalje indirektno podržavati rusku poziciju na međunarodnoj sceni, iako se spolja predstavlja kao neutralni posrednik“, kaže Seren Urbanski. „Faktički Kina uvozom sirovina i izvozom poluprovodnika i druge robe dvostruke namene puni rusku ratnu kasu i omogućava nastavak rata.“
Foto: Maxim Shemetov/Pool Photo via APVladimir Putin i Si Đinping
S druge strane, stručnjak smatra da Kina ima pravo kada tvrdi da bi Rusija odavno pobedila da je Peking zaista podržao u punom kapacitetu. „Podrška nije maksimalna, ali Kina bi mogla i da je obustavi. Tada bi ruska pozicija u sadašnjem ratu protiv Ukrajine bila mnogo nesigurnija“, kaže stručnjak, koji ne očekuje brz mir.
Džems Braun primećuje da Kina „izgleda prilično zadovoljno postojećim stanjem, u kojem Rusija niti pobeđuje niti gubi“. Međutim, ukoliko bi Rusija bila pred porazom, to bi po njegovom mišljenju moglo navesti Kinu da „proširi svoju podršku i pređe sa te vrste proruske neutralnosti na stav koji direktnije podržava ruske ratne napore“, kaže stručnjak.
Ukoliko bi se situacija za Rusiju pogoršala, Kina bi mogla otvoreno da stane uz Moskvu, smatra politikolog iz Tokija.
Dalji potezi Rusije biće presudni
Šta ljudi u Kijevu misle o ishodu posete? Zavisnost Rusije od Kine raste, smatra ukrajinska stručnjakinja za Aziju Natalija Plaksijenko-Butirska. Ona veruje da su pregovori vođeni iza zatvorenih vrata bili presudni. Njihov rezultat uskoro će se videti kroz dalje poteze Rusije.
„Eskalacija bi značila da Putin nastavlja rat protiv Ukrajine. Više sam nego sigurna da će upravo tako i biti“, kaže ona.
Plaksijenko-Butirska ne očekuje da će Kina vršiti pritisak na Rusiju kako bi okončala rat u Ukrajini. „Tek kada sama Moskva, između ostalog pod pritiskom ukrajinskih napada na rusku teritoriju, bude spremna za to, tek tada će se Kina aktivnije uključiti u diplomatiju kako bi pomogla Rusiji u pregovaračkom procesu.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ekstremne vrućine i suša u Evropi dovode do presušivanja reka, slabijih prinosa i rasta troškova transporta, što se sve više odražava i na cene hrane. Istraživanja ukazuju da klimatski ekstremi mogu postati značajan faktor inflacije
Predsednik SAD Donald Tramp preti da će bombardovati i američkog saveznika Oman, ako se „bude isprečio” dogovoru sa Iranom po zamisli Bele kuće, javlja Foks njuz
Kompanije sa Volstrita mogu da plate 100 hiljada dolara mesečno kako bi Trampove objave na mreži Truth Social dobile pre drugih i tako stekle prednost na finansijskom tržištu
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
