Iako su oči svetske javnosti bile uprte na susret predsednika Rusije Vladimira Putina sa kineskim kolegom Sijem Đinpingom, Kina nije ispunila jedno od ključnih ruskih očekivanja
Godišnja poseta Vladimira Putina Kini spada među retke odlaske u inostranstvo, tokom pet godina od početka obuhvatnog rata Rusije protiv Ukrajine. Ovoga puta ruski predsednik doputovao je sa posebno velikom delegacijom.
Ipak, svetski mediji fokusirali su se na njegov susret sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom, posebno zato što je američki predsednik Donald Tramp samo nekoliko dana ranije posetio Peking.
Koji su najvažniji rezultati sastanka? Stručnjaci koje je intervjuisao DW ne vide značajnije promene u bilateralnim odnosima. A Kina nije ispunila jedno od ključnih ruskih očekivanja.
„S jedne strane, Si Đinping i Vladimir Putin su na samitu naglasili strateško partnerstvo i bezgranično prijateljstvo i potpisali više od dvadeset sporazuma o saradnji, između ostalog u oblasti veštačke inteligencije i energetike. Ali glavno rusko očekivanje – zaključivanje projekta gasovoda ‘Snaga Sibira 2’, ponovo nije ostvareno“, kaže Seren Urbanski, profesor istorije Istočne Evrope na Univerzitetu Rur u Bohumu.
On napominje da Rusija već dugo vodi pregovore o tom projektu i da Kina očigledno ima jaču pregovaračku poziciju. Nakon posete, ruski predstavnici su izjavili da su blizu dogovora, ali da detalji još nisu usaglašeni.
Projekat „Snaga Sibira 2“ predviđa isporuku do 50 miliona kubnih metara gasa godišnje preko 4.000 kilometara dugog gasovoda iz Zapadnog Sibira preko Mongolije do Kine.
Planirani kapacitet uporediv je sa gasovodom Severni tok kroz Baltičko more od Rusije do Nemačke, čiji je rad Rusija sama obustavila pre invazije na Ukrajinu. U jesen 2022. gasovod je uništen u, kako se sumnja, ukrajinskoj sabotaži.
Projekat „Snaga Sibira“ pokrenut je 2019. godine. Kroz već postojeći prvi gasovod, gas iz istočnog Sibira već stiže i do Kine.
„Cena gasa i uslovi ugovora ostaju sporna pitanja. Kina ovde očigledno ima jaču pregovaračku poziciju“, kaže Urbanski o projektu „Snaga Sibira 2“. On dodaje da prekid energetskih isporuka kroz Ormuski moreuz usled američko-izraelskog rata protiv Irana nije značajno promenio odnos snaga.
Sa tim se slaže i Džems Braun, predavač na američkom Univerzitetu Templ u Tokiju. On smatra da su problemi u Ormuskom moreuzu samo privremeni i da bi novi gasovod verovatno mogao da bude pušten u rad tek krajem decenije.
„Mislim da bi Kinezi bili nerazumni kada bi zbog trenutne situacije prenaglili sa sporazumom koji bi ih godinama vezivao za ruske energetske isporuke“, kaže stručnjak.
Ovaj primer pokazuje da uprkos demonstrativnoj bliskosti Moskve i Pekinga „kod tako važnih tema kao što je energetski sporazum presudnu ulogu igraju strogo nacionalni interesi i da Kinezi nisu spremni da Rusima čine ustupke“, smatra Braun.
Braun naglašava da je tokom sastanka upala u oči oštra retorika oba državnika prema SAD.
Pošto je Tramp pre Putina posetio Peking, moglo se očekivati da će kineska strana zauzeti umereniji ton, ali desilo se upravo suprotno, kaže Braun. Iako kritika SAD nije direktno formulisana u zajedničkom saopštenju, nje ipak ima „napretek“, smatra stručnjak.
Braun podseća da su se Putin i Si izjasnili protiv „jednostrane hegemonije“ u svetu, kao i da je ruski predsednik citirao reči Mao Cedunga o „američkom imperijalizmu“.
U Evropi se sada raspravlja o tome kakve bi posledice susret Putina i Sija mogao imati po ruski rat protiv Ukrajine.
Zapadni stručnjaci kinesku poziciju opisuju kao „prorusku neutralnost“. Formalno Kina stoji po strani sukoba, ali faktički podržava Moskvu kupovinom ruskih energenata i isporukama robe dvostruke namene, koja može biti korišćena i u civilne i u vojne svrhe. Stručnjaci smatraju da se to neće promeniti.
„Kina će i dalje indirektno podržavati rusku poziciju na međunarodnoj sceni, iako se spolja predstavlja kao neutralni posrednik“, kaže Seren Urbanski. „Faktički Kina uvozom sirovina i izvozom poluprovodnika i druge robe dvostruke namene puni rusku ratnu kasu i omogućava nastavak rata.“
S druge strane, stručnjak smatra da Kina ima pravo kada tvrdi da bi Rusija odavno pobedila da je Peking zaista podržao u punom kapacitetu. „Podrška nije maksimalna, ali Kina bi mogla i da je obustavi. Tada bi ruska pozicija u sadašnjem ratu protiv Ukrajine bila mnogo nesigurnija“, kaže stručnjak, koji ne očekuje brz mir.
Džems Braun primećuje da Kina „izgleda prilično zadovoljno postojećim stanjem, u kojem Rusija niti pobeđuje niti gubi“. Međutim, ukoliko bi Rusija bila pred porazom, to bi po njegovom mišljenju moglo navesti Kinu da „proširi svoju podršku i pređe sa te vrste proruske neutralnosti na stav koji direktnije podržava ruske ratne napore“, kaže stručnjak.
Ukoliko bi se situacija za Rusiju pogoršala, Kina bi mogla otvoreno da stane uz Moskvu, smatra politikolog iz Tokija.
Šta ljudi u Kijevu misle o ishodu posete? Zavisnost Rusije od Kine raste, smatra ukrajinska stručnjakinja za Aziju Natalija Plaksijenko-Butirska. Ona veruje da su pregovori vođeni iza zatvorenih vrata bili presudni. Njihov rezultat uskoro će se videti kroz dalje poteze Rusije.
„Eskalacija bi značila da Putin nastavlja rat protiv Ukrajine. Više sam nego sigurna da će upravo tako i biti“, kaže ona.
Plaksijenko-Butirska ne očekuje da će Kina vršiti pritisak na Rusiju kako bi okončala rat u Ukrajini. „Tek kada sama Moskva, između ostalog pod pritiskom ukrajinskih napada na rusku teritoriju, bude spremna za to, tek tada će se Kina aktivnije uključiti u diplomatiju kako bi pomogla Rusiji u pregovaračkom procesu.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Četiri godine od početka ruske agresije na Ukrajinu oko dva miliona vojnika na obe strane je poginulo ili ranjeno, podaci su Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) sa sedištem u Vašingtonu
Rusija zbog štete koju prave ukrajinski dronovi mora da uvozi gorivo. Pitanje je koliko će to primorati Vladimira Putina da prihvati pregovore o prestanku rata
Sreća u Finskoj nije čudesni zgoditak ili ushićenje, to je osećaj da sistem postoji, služi građanima, društvo i institucije su funkcionalni i bez korupcije, bezbednosni sistem štiti sve građane, a ne samo političke moćnike. Sreća je zapravo izgrađeno građansko društvo na slobodi, jednakosti i bratstvu
Dan pred desetogodišnjicu Bregzita, dok se London pripremao za toplotni talas i sumiranje posledica odluke da napusti Evropsku uniju, Kir Starmer je izašao ispred rezidencije u Dauning stritu broj 10. Drhtavim glasom, i uz po koju suzu, zahvalio se supruzi na podršci i požalio na partijske kolege koji su mu zabili nož u leđa. Tako je postao šesti britanski premijer koji je u poslednjih deset godina otišao sa funkcije pre isteka mandata. Britanija je, kako je primetila kolumnistkinja Eš Sakr, nalik Italiji, samo bez italijanske kuhinje
Nakon zemljotresa u Venecueli UN procenjuju da je 500.000 ljudi ugroženo i poziva na hitnu međunarodnu humanitarnu podršku. Stanovnici i dalje golim rukama pretražuju ruševine zgrada za preživelima
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
