Iako su oči svetske javnosti bile uprte na susret predsednika Rusije Vladimira Putina sa kineskim kolegom Sijem Đinpingom, Kina nije ispunila jedno od ključnih ruskih očekivanja
Godišnja poseta Vladimira Putina Kini spada među retke odlaske u inostranstvo, tokom pet godina od početka obuhvatnog rata Rusije protiv Ukrajine. Ovoga puta ruski predsednik doputovao je sa posebno velikom delegacijom.
Ipak, svetski mediji fokusirali su se na njegov susret sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom, posebno zato što je američki predsednik Donald Tramp samo nekoliko dana ranije posetio Peking.
Koji su najvažniji rezultati sastanka? Stručnjaci koje je intervjuisao DW ne vide značajnije promene u bilateralnim odnosima. A Kina nije ispunila jedno od ključnih ruskih očekivanja.
„S jedne strane, Si Đinping i Vladimir Putin su na samitu naglasili strateško partnerstvo i bezgranično prijateljstvo i potpisali više od dvadeset sporazuma o saradnji, između ostalog u oblasti veštačke inteligencije i energetike. Ali glavno rusko očekivanje – zaključivanje projekta gasovoda ‘Snaga Sibira 2’, ponovo nije ostvareno“, kaže Seren Urbanski, profesor istorije Istočne Evrope na Univerzitetu Rur u Bohumu.
On napominje da Rusija već dugo vodi pregovore o tom projektu i da Kina očigledno ima jaču pregovaračku poziciju. Nakon posete, ruski predstavnici su izjavili da su blizu dogovora, ali da detalji još nisu usaglašeni.
Projekat „Snaga Sibira 2“ predviđa isporuku do 50 miliona kubnih metara gasa godišnje preko 4.000 kilometara dugog gasovoda iz Zapadnog Sibira preko Mongolije do Kine.
Planirani kapacitet uporediv je sa gasovodom Severni tok kroz Baltičko more od Rusije do Nemačke, čiji je rad Rusija sama obustavila pre invazije na Ukrajinu. U jesen 2022. gasovod je uništen u, kako se sumnja, ukrajinskoj sabotaži.
Projekat „Snaga Sibira“ pokrenut je 2019. godine. Kroz već postojeći prvi gasovod, gas iz istočnog Sibira već stiže i do Kine.
„Cena gasa i uslovi ugovora ostaju sporna pitanja. Kina ovde očigledno ima jaču pregovaračku poziciju“, kaže Urbanski o projektu „Snaga Sibira 2“. On dodaje da prekid energetskih isporuka kroz Ormuski moreuz usled američko-izraelskog rata protiv Irana nije značajno promenio odnos snaga.
Sa tim se slaže i Džems Braun, predavač na američkom Univerzitetu Templ u Tokiju. On smatra da su problemi u Ormuskom moreuzu samo privremeni i da bi novi gasovod verovatno mogao da bude pušten u rad tek krajem decenije.
„Mislim da bi Kinezi bili nerazumni kada bi zbog trenutne situacije prenaglili sa sporazumom koji bi ih godinama vezivao za ruske energetske isporuke“, kaže stručnjak.
Ovaj primer pokazuje da uprkos demonstrativnoj bliskosti Moskve i Pekinga „kod tako važnih tema kao što je energetski sporazum presudnu ulogu igraju strogo nacionalni interesi i da Kinezi nisu spremni da Rusima čine ustupke“, smatra Braun.
Braun naglašava da je tokom sastanka upala u oči oštra retorika oba državnika prema SAD.
Pošto je Tramp pre Putina posetio Peking, moglo se očekivati da će kineska strana zauzeti umereniji ton, ali desilo se upravo suprotno, kaže Braun. Iako kritika SAD nije direktno formulisana u zajedničkom saopštenju, nje ipak ima „napretek“, smatra stručnjak.
Braun podseća da su se Putin i Si izjasnili protiv „jednostrane hegemonije“ u svetu, kao i da je ruski predsednik citirao reči Mao Cedunga o „američkom imperijalizmu“.
U Evropi se sada raspravlja o tome kakve bi posledice susret Putina i Sija mogao imati po ruski rat protiv Ukrajine.
Zapadni stručnjaci kinesku poziciju opisuju kao „prorusku neutralnost“. Formalno Kina stoji po strani sukoba, ali faktički podržava Moskvu kupovinom ruskih energenata i isporukama robe dvostruke namene, koja može biti korišćena i u civilne i u vojne svrhe. Stručnjaci smatraju da se to neće promeniti.
„Kina će i dalje indirektno podržavati rusku poziciju na međunarodnoj sceni, iako se spolja predstavlja kao neutralni posrednik“, kaže Seren Urbanski. „Faktički Kina uvozom sirovina i izvozom poluprovodnika i druge robe dvostruke namene puni rusku ratnu kasu i omogućava nastavak rata.“
S druge strane, stručnjak smatra da Kina ima pravo kada tvrdi da bi Rusija odavno pobedila da je Peking zaista podržao u punom kapacitetu. „Podrška nije maksimalna, ali Kina bi mogla i da je obustavi. Tada bi ruska pozicija u sadašnjem ratu protiv Ukrajine bila mnogo nesigurnija“, kaže stručnjak, koji ne očekuje brz mir.
Džems Braun primećuje da Kina „izgleda prilično zadovoljno postojećim stanjem, u kojem Rusija niti pobeđuje niti gubi“. Međutim, ukoliko bi Rusija bila pred porazom, to bi po njegovom mišljenju moglo navesti Kinu da „proširi svoju podršku i pređe sa te vrste proruske neutralnosti na stav koji direktnije podržava ruske ratne napore“, kaže stručnjak.
Ukoliko bi se situacija za Rusiju pogoršala, Kina bi mogla otvoreno da stane uz Moskvu, smatra politikolog iz Tokija.
Šta ljudi u Kijevu misle o ishodu posete? Zavisnost Rusije od Kine raste, smatra ukrajinska stručnjakinja za Aziju Natalija Plaksijenko-Butirska. Ona veruje da su pregovori vođeni iza zatvorenih vrata bili presudni. Njihov rezultat uskoro će se videti kroz dalje poteze Rusije.
„Eskalacija bi značila da Putin nastavlja rat protiv Ukrajine. Više sam nego sigurna da će upravo tako i biti“, kaže ona.
Plaksijenko-Butirska ne očekuje da će Kina vršiti pritisak na Rusiju kako bi okončala rat u Ukrajini. „Tek kada sama Moskva, između ostalog pod pritiskom ukrajinskih napada na rusku teritoriju, bude spremna za to, tek tada će se Kina aktivnije uključiti u diplomatiju kako bi pomogla Rusiji u pregovaračkom procesu.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
U Boliviji su već nedelјama su blokirani magistralni putevi, a demonstranti su upali u javne zgrade i podigli desetine barikada, zbog čega su gorivo i hrana ostali zaglavljeni u transportu
Ukrajinske tvrdnje o tako velikom broju žrtava nisu mogle da budu nezavisno potvrđene. Ruska strana se do sada nije zvanično oglasila povodom ovih napada
Američke vlasti podigle su optužnicu protiv bivšeg kubanskog predsednika Raula Kastra zbog obaranja dva civilna aviona 1996. godine, kada su poginula četvorica Amerikanaca. Havana optužbe odbacuje kao političku provokaciju
Iako se stvarna brojka ne zna, po vjerodostojnim i pomnim procjenama Vladimira Žerjavića, pobijeno je oko 50 tisuća ljudi, uglavnom pripadnika vojske NDH, ali i civila stradalih u koloni za vrijeme bitaka između ustaša i partizana, kao i svih onih koji su nakon zarobljavanja pobijeni u osvetničkom gnjevu
“Podlegla je starom dekadentnom iskušenju da izmisli sebe kao sablaznu, nepriznatu i neshvaćenu pesnikinju; majka svoje dece i žena svog muža; ljubavnica mladog efeba; osoba iz bajkovite prošlosti; bard vojske osuđene na uništenje; učenica i prijateljica, strastvena pratilja. Od ovih (i drugih) ‘slika ličnosti’, stvorila je poeziju, veliku poeziju našeg vremena. Ali nije imala kontrolu nad sobom, nije imala moć samospoznaje (i negovala je to neznanje). Bila je bespomoćna, bezbrižna i nesrećna, okružena ‘gnezdom’ i sama, pronalazila se i gubila, i pravila beskrajne greške.”
Zašto gore poznati lokali? Kakva je tu uloga Ćacilenda, najvećeg skupa kriminogenih osoba na otvorenom posle dvorišta Centralnog zatvora? I kako je MUP postao krovna organizacija konfederacije mafijaških klanova
Zašto je ulično nasilje postalo sve što Vučić može da ponudi građanima? Zbog čega je ono postalo bensendin za najtvrđe naprednjačko-radikalsko biračko telo? I čime je dokazao da ni malo ne poznaje ulicu
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
