Svakog popodneva na ulicama Tirane demonstranti skandiraju i protiv Ramine vlade i protiv lidera opozicije Saljija Beriše. Po albanskim standardima ovi protesti su neobični. Ne vode ih političke stranke i ne postoji jedinstven zahtev, već su postali platforma za širok spektar žalbi. Konačno, mnogi ih vide kao priliku da kažu “dosta” vladi koju doživljavaju kao sve arogantniju
Za “Vreme” iz Tirane
Subota, 30. maj, trebalo je da bude početak tek običnog vikenda u Albaniji. Umesto toga, grupa ekoloških aktivista organizovala je protest u Zvernecu, zajednici blizu grada Valone, koji se nalazi oko 170 kilometara južno od Tirane.
U početku je sve delovalo mirno. Demonstracije gotovo da nisu dobile nikakvu pažnju lokalnih medija. Ali oko podneva situacija se dramatično menja. Jedan aktivista snima video koji prikazuje ogradu od bodljikave žice, nekoliko maskiranih muškaraca u civilnoj odeći i mišićave individue koje nasilno vuku i napadaju demonstranta od pedesetak godina. Video pokazuje i kako pripadnici policije stoje samo nekoliko metara od uznemirujuće scene i, iznenađujuće, ne intervenišu.
U roku od nekoliko sati ovaj snimak se preko naloga aktivista i novinara proširio društvenim mrežama i dostigao milione pregleda.
U nedelju po podne (31. maja), hiljade građana se okupilo u Tirani da protestvuje protiv nasilja i da zahteva zaustavljanje kontroverznog razvojnog projekta u Zvernecu – za koji mnogi veruju da je povezan sa Džaredom Kušnerom, zetom predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa.
Demonstracije se nastavljaju i u trenutku pisanja ovog teksta traju više od deset uzastopnih dana.
U CENTRU KONTROVERZE
Nekoliko meseci pre nego što je 2016. Donald Tramp prvi put izabran za predsednika SAD, albanski premijer Edi Rama bio je jedan od retkih svetskih lidera koji su ga otvoreno kritikovali. U intervjuu za CNN Rama, koji je tada bio premijer tek tri godine, izjavio je da je “Donald Tramp pretnja Americi”.
Malo ko je mogao da zamisli da će godinama kasnije Rama, kroz predloženi projekat “Zvernec Južni Jadran Resort” (“Zvërnec South Adriatic Resort”) – veliki turistički kompleks planiran za lagunu Narta, deo zaštićenog pejzaža Vjosa-Narta – postati blizak saveznik predsednika Trampa i njegove porodice.
Prema istraživanjima internet stranice Balkan Insight, kompanija “Zvërnec South Adriatic Development”, registrovana u Holandiji, dobila je dozvolu za razvoj projekta izgradnje odmarališta površine približno 1,3 miliona kvadratnih metara. Kompanijom upravlja mreža fiktivnih korporacija. Iako krajnji vlasnici nisu zvanično imenovani, mediji su projekat povezali sa Džaredom Kušnerom i dva katarska milijardera. Lokalna novinarska istraživanja takođe sugerišu veze sa uticajnim albanskim biznismenom Šefketom Kastratijem.
Razvojni planovi se protežu i van Zverneca. U januaru 2025. godine, albanska vlada je projektu vrednom 1,4 milijarde evra, a čiji je cilj transformacija ostrva Sazan u luksuznu turističku destinaciju, dodelila status “strateške investicije”. Vlada je tvrdila da investicija ispunjava sve zakonske kriterijume i da će stvoriti oko 1000 radnih mesta. Sazan, nenaseljeno ostrvo koje se nalazi na ulazu u Otrantski moreuz, ranije je služilo kao vojna baza i do decembra 2024. bilo je u vlasništvu albanske vojske.
Kušnerova kompanija je u međuvremenu predložila još jedan razvojni projekat – u Narti. Dokumenti do kojih su došli novinari sadrže ugovore koji uključuju više od 2,5 miliona kvadratnih metara zemljišta u Zvernecu i Narti. Neke od ovih nekretnina povezane su sa biznismenom Arturom Šehuom i bivšim sudijom Alaudinom Malajem, koji su bili umešani u pravne sporove oko navodnog falsifikovanja i nezakonitog prenosa imovine.
Pitanje životne sredine samo je deo kontroverze. Zaštićeni pejzaž Vjosa-Narta je stanište više od 200 vrsta ptica, uključujući flamingose i dalmatinske pelikane, kao i ugrožene mediteranske foke. Sam Zvernec ima priobalne dine i mediteranske borove šume.
Aktivisti za zaštitu životne sredine tvrde da projekat ugrožava jedan od najnetaknutijih priobalnih ekosistema Albanije. Investitori, međutim, obećavaju “odgovorno upravljanje, poboljšanje životne sredine, stvaranje radnih mesta i dugoročnu vrednost za lokalne zajednice”.
Ovaj oštar kontrast između korporativnih obećanja i zabrinutosti za životnu sredinu postao je ključna karakteristika javnih debata.
“ALBANIJA NIJE NA PRODAJU”
Velike proteste u Albaniji tradicionalno organizuju opozicione političke stranke, posebno Demokratska stranka, koja je prešla u opoziciju kada je Rama došao na vlast 2013. godine. Međutim, slike nasilja u Zvernecu brzo su se proširile internetom i mobilisale hiljade ljudi. Njihova motivacija leži u nečemu mnogo širem od ekoloških problema.
Pored flamingosa i močvara, demonstranti su počeli da govore o niskim penzijama, zdravstvenom sistemu koji je na ivici raspada, masovnoj emigraciji i korupciji. Široko je rasprostranjen osećaj da država više ne služi običnim građanima.
Ono što je počelo kao ekološki protest, razvilo se u širok izraz javnog nezadovoljstva. Svakog popodneva ulice Tirane ispunjavaju demonstranti koji skandiraju i protiv Ramine vlade i protiv lidera opozicije Saljija Beriše.
Protest protiv izgradnje u Zvernecu ubrzo se transformisao u šire suprotstavljanje korupciji i uopšte modelu vladavine u Albaniji, kao i zbog uverenja da će milijarde evra vredni projekti na obali koristiti samo privilegovanima, a da će običnim građanima biti nedostupni.
Hiljade ljudi se svakodnevno u 18 časova okuplja ispred kabineta premijera pod sloganom: “Albanija nije na prodaju.”
Demonstranti zahtevaju potpuno obustavljanje projekta i ostavku premijera Rame. Oni optužuju vladu da javnu i privatnu imovinu prenosi oligarsima koji su u sprezi sa centrima političke moći. Albanske zastave, transparenti sa motivima flamingosa i antikorupcijske parole postali su uobičajeni simboli pokreta.
Po albanskim standardima ovi protesti su neobični. Ne vode ih političke stranke i ne postoji jedinstven zahtev, već su postali platforma za širok spektar žalbi.
Za neke, problem je zaštita lagune. Za druge, to je neuspeh policije da interveniše tokom nasilja. Mnogi jednostavno vide proteste kao priliku da kažu “dosta” vladi koju doživljavaju kao sve arogantniju.
Ova raznolikost u motivacijama učesnika može otežati suzbijanje pokreta.
TURISTIČKA VIZIJA ILI POLITIČKA KRIZA?
Premijer Edi Rama se poslednjih godina suočava sa nizom političkih kriza. Nekoliko njegovih bivših saveznika nalazi se pod istragom albanske Specijalne antikorupcijske strukture (SPAK).
Rama snažno brani projekat. U obraćanju javnosti ponavlja da je ova investicija upravo dokaz transformacije Albanije iz onoga što naziva “staljinističkom državom” u luksuznu turističku destinaciju. Insistirao je da projekat neće biti zaustavljen dok je on na funkciji.
Rama je pozvao demonstrante na dijalog i naglasio da je važno da se strani investitori osećaju dobrodošli, upozoravajući da bi neprijateljstvo prema međunarodnom kapitalu moglo da šteti ugledu Albanije.
U isto vreme, on i nekoliko njegovih saveznika pokrenuli su javnu kampanju kojom se dovodi u pitanje legitimitet protesta. U početku je sugerisao da su demonstracije bile pod uticajem grčkih interesa. Kasnije je rekao da ih podržavaju radikalne muslimanske grupe koje se protive Izraelu. Nedavno je tvrdio da iza pokreta stoji Iran.
Zbog tih se optužbi 8. juna oglasio portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagej: “Iran se koristi kao izgovor kako bi se izbegla odgovornost pred albanskim narodom. Ove optužbe su deo obrasca koji se ponavlja i koji koriste vlade koje traže bliže veze sa cionističkim režimom. Umesto da odgovore na legitimne zahteve građana, albanske vlasti biraju da iznose smešne optužbe protiv Irana.”
U saopštenju od 7. juna Rama je kritikovao blogere, influensere i aktiviste, optužujući ih da proteste iskorišćavaju kako bi pojačali svoju onlajn prisutnost i zarad porasti popularnosti na društvenim mrežama.
Rama tvrdi da se protivljenje projektima Zvernec i Sazan zasniva na “imaginarnim projektima” i neosnovanim strahovima, te da vlada ostaje posvećena nastavku planiranih investicija. Kritičari, međutim, tvrde da premijer Rama potcenjuje sve jaču političku oluju usmerenu ne samo protiv ovog projekta već i protiv Raminog načina vladavine.
KUDA BI PROTESTI MOGLI DA VODE
Ovi protesti već traju duže od većine građanskih pokreta iniciranih u Albaniji u poslednjoj deceniji.
Neki posmatrači veruju da bi, kako početni zamajac opada, oni mogli postepeno da slabe. Drugi pak sugerišu da bi protesti mogli da se razviju u širi politički pokret, koji bi mogao da preoblikuje albanski politički pejzaž.
Dodatni pritisak na državu dolazi iz Specijalne strukture za borbu protiv korupcije (SPAK), koja je, navodno, otvorila istragu o zakonskim izmenama i postupcima izdavanja dozvola u vezi sa ovim projektima.
Jedno je jasno za sada: ovi protesti više nisu samo u vezi sa zaštitom prirode. Oni su postali test za albansku demokratiju, za sposobnost institucija da uravnoteže javne i privatne interese i za ulogu građana u procesima donošenja odluka. Ako vlada nastavi sa projektom bez pravih konsultacija, ona rizikuje suočavanje sa trajnim građanskim revoltom koji bi mogao da dovede u pitanje ne samo budućnost ovih projekata već i širi legitimitet njenog modela upravljanja državom.
Afrime Alijaj-Pjetri, tridesetogodišnja majka iz Drača, grada udaljenog oko 40 kilometara od Tirane, demonstrira skoro svakog dana sa svojom porodicom. Dok stoji na glavnom bulevaru Tirane, objašnjava zašto je tu:
“Danas protestujem za svoje ćerke, kako za deset godina one ne bi živele u društvu u kojem su primorane da poriču ko su. Da mogu da odrastaju slobodne, bezbedne i ponosne na sebe. Protestujem za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i dostojanstvo.”
Još jedna demonstrantkinja, Mariglen Doči (33), jednostavno je rekla:
“Protestujem za smenu najkorumpiranije vlade u Evropi.”
Šta stoji iza novih poslovnih aranžmana bivšeg ukrajinskog ministra odbrane Mihaila Fedorova i njegovog savezništva sa Aleksom Karpom, šefom američkog tehnološkog giganta Palantira
Nemački radikalni desničari su po anketama na koračić od toga da u nedelju dobiju svog prvog pokrajinskog premijera
Za navedeni prekršaj zakonom je propisana novčana kazna u iznosu od 700 do 4.000 evra ili kazna zatvora do 30 dana
Kako se o navodnom ruskom pokušaju udara na ukrajinske avione u Lajpcigu našla Srbija
Nemačka vlada optužila je Rusiju da stoji iza neuspelog napada dronom na aerodrom u Lajpcigu, gde je početkom avgusta pronađena letelica opremljena eksplozivom i mehanizmom za aktiviranje.
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
