Prvi put od novog izbora Donalda Trampa, stranačka većina mu se usprotivila osećajući da su njegovi prioriteti – poput balske dvorane ili Fonda protiv zloupotrebe državnih institucija – doveli u pitanje ono što je u srži predsednikovog političkog projekta
Za “Vreme” iz Njujorka
Brojevi u mobilnoj aplikaciji Fideliti, koji se diskretno proveravaju na telefonima tokom čekanja na stanicama metroa, mnogim stanovnicima Njujorka važnije su od sukoba sa Iranom, prebrojavanja glasova u Kaliforniji ili planova predsednika zemlje koje blokiraju sudske odluke. Dnevne vrednosti akcija, u koje često ulažu čitave ušteđevine, jasno im pokazuju da li će moći da ostanu u svom gradu kada više ne budu mogli da rade, jer državna penzija ne pokriva ni troškove stanovanja, ili će morati da potraže smeštaj u onim montažnim kućama na pustim ledinama koje se prostiru na sever prema Albaniju ili Bingamtonu, daleko od šume nebodera na koje su navikli.
Nedavni pad na Vol stritu, koji je bio jedan od najgorih ove godine, poljuljao je za trenutak njihove nade, ali su Njujorčani naučili da idu dalje. Zastajkivanje na ulicama neprihvatljivo je kao i oklevanje u životu. Gubici na berzama slični su zastojima u demokratiji, S&P 500 već se oporavlja, kao što se bude i uspavane državne institucije. Nakon bespogovornog ispunjavanja zahteva Donalda Trampa, republikanska većina u Kongresu prvi put se suprotstavila svom lideru, dovodeći u pitanje ono do čega mu je najviše stalo.
POBUNA U KONGRESU
Stegnuti čvrstom pesnicom biznismena koji ne trpi protivljenja u vlastitoj kući, republikanci su sprovodili predsednikove “prelepe”, “izuzetne” i “zadivljujuće” planove sve dok se pred njima nije našlo finansiranje Fonda protiv zloupotrebe državnih institucija (Anti-Weaponization Fund) u iznosu od 1,8 milijardi dolara. Taj novac je, prema starim planovima Bele kuće, bio namenjen onima koji su bili žrtve političkih i sudskih progona administracije Džozefa Bajdena, ali se dugo vremena tražio put da se do njega dođe. Rešenje se pojavilo na neočekivanom mestu: u nesvakidašnjoj nagodbi povodom lične tužbe Donalda Trampa protiv Poreske uprave Sjedinjenih Američkih Država zbog curenja podataka o njegovim finansijama za vreme prvog mandata.
Kao u većini stvari koje Donald Tramp radi, tu su se izmešali privatni interesi i državni poslovi. Isti advokati su ga zastupali kao građanina, a potom kao predsednika, dok su svi zajedno bili podređeni vršiocu dužnosti državnog tužioca Todu Blanšu, koji je i sam bio lični punomoćnik Donalda Trampa. “Njujork tajms” je u uredničkom komentaru to nazvao nečuvenim “primerom predsedničke korupcije”, tvrdeći da je suština Trampovog političkog projekta rušenje “stubova američke demokratije kako bi dodatno učvrstio sopstvenu moć.”
Ne samo da su politički protivnici iz redova demokrata ovu inicijativu okarakterisali kao “prevaru” osmišljenu da se novac poreskih obveznika podeli “privatnoj miliciji pobunjenika, izgrednika i belih suprematista, uključujući one koji su brutalno pretukli policajce 6. januara 2021. godine”, već je i republikanac Mič Mekonel nagodbu nazvao “glupom i moralno pogrešnom”, a njegov stranački kolega Toma Tilis “pretnjom ustavnom poretku zemlje”.
Frustrirani dodatnim zahtevima državne administracije da odobre milijardu dolara za obezbeđenje Bele kuće i balske dvorane dok gledaju kako se ogroman broj građana Amerike muči da preživi od čeka do čeka, pojedini republikanski senatori odbili su da glasaju o finansiranju agencija koje se bave problemom ilegalnih imigranata, što je jedan od glavnih prioriteta Trampove administracije. Njihovo protivljenje je trajalo sve dok Blanš nije javno obećao da je stavljena tačka na budžet za žrtve zloupotrebe državnih institucija, u kojima mnogi vide armiju MAGA vernika, spremnu da prekrši zakone ukoliko to od njih zatraži njihov “mesija”. Predsednik je nakon dugog natezanja dobio novac za imigrante do kraja mandata, ali bi ovo vrlo lako mogla da bude poslednja republikanska pobeda u Kongresu.
Predstojeće izbore na sredini mandata ova partija iščekuje u ne tako veselom raspoloženju, jer deo republikanskih poslanika smatra da predsednik radi stvari koje su u suprotnosti sa njihovim interesom. Umesto o ekonomiji govori se o balskoj dvorani, a umesto o političkom programu, birači se navode da se izjašnjavaju o liku i delu Donalda Trampa, gde nema previše stvari za optimizam.
Najnovije ispitivanje javnog mnjenja “Njujork tajmsa” i Sijene pokazuje da svega 37 odsto Amerikanaca odobrava način na koji predsednik obavlja svoju funkciju, a čak 64 procenta ispitanika smatra da je doneo pogrešnu odluku o ratu s Iranom. Većina misli da rat nije bio vredan troškova koje je proizveo, a istovremeno izražava duboko pesimistične stavove o stanju ekonomije. U pokušaju da spasu svoja poslanička mesta, nekoliko republikanaca pridružilo se demokratama u usvajanju rezolucije Predstavničkog doma o ratnim ovlašćenjima, kako bi se obustavila ta vojna akcija. Nakon toga je sam Tramp rekao da ne zna gubi li kontrolu nad članovima svoje stranke i da može da kaže samo to “da radi ono što smatram ispravnim”.
KORUPCIJA ILI GLUPOST
Moguće da je predsednik zaboravio svoja predizborna obećanja da “neće započinjati nove ratove” jer sada u razgovoru za En-Bi-Si govori kako nikada nije “garantovao da neće biti rata”, ali birači sigurno nisu ispustili iz sećanja njegove reči da će se fokusirati na domaća pitanja i poboljšanje standarda. Dok rast cena goriva podstiče inflaciju, prvi čovek Bele kuće govori da ga uopšte ne zanimaju međuizbori, mada njegove reči treba uzeti sa dozom rezerve. To što se kaže danas ne znači da neće dobiti drugačiju formu sutra, suština je u efektu reči, a ne u njihovom značenju.
Možda je na tragu tih verbalnih igara rat sa Iranom već završen a da to niko nije ni primetio. Predsednik je već mnogo puta proglasio pobedu i najavio potpisivanje sporazuma kojim je Iran izmolio da prihvati sve američke uslove. Naravno, one koji se protive tom ratu jer veruju da on još traje, on naziva nepatriotama, s tim što među njima pravi razliku. Demokrate su tupave (dumbocrats), dok su republikanci “samopromoteri” koje “treba da bude sramota”.
Koja je cena suprotstavljanja predsedniku, upravo je na svojoj koži osetila novinarka En-Bi-Sija Kristen Velker. Zbog toga što je tokom intervjua tražila dokaze za Trampove tvrdnje da su “agenti Ef-bi-aja uvodili ljude u zgradu tokom januarske pobune”, da je on “pobedio na izborima 2020. koji su bili namešteni”, i da se to “isto sada ponovo dešava u Kaliforniji”, predsednik je rekao da je “korumpirana ili glupa”, kao što je korumpirana televizijska kuća u kojoj radi, skinuo mikrofon, ustao sa stolice i otišao, mrmljajući kako “jedna zemlja nikada ne može biti velika ako ima nepoštene medije”. Vređanje i napadi na one koji se ne slažu sa njim – nije to ništa novo, toga nisu bili pošteđeni ni papa Lav XIV, ni najbliži evropski saveznici. Na meti su stalno sudije i sudovi, jer je jedino ta grana vlasti dosledno obavljala svoju ustavnu dužnost u sistemu uzajamne kontrole vlasti. Oni koji zaustavljaju njegove odluke “otkačeni” su, “ludi”, “radikalni levičari” ili “politički fanatici”.
TRIJUMFALNA KAPIJA
Kristofera Kupera, sudiju Okružnog suda SAD za Distrikt Kolumbija, nazvao je mrziteljem nakon odluke da se predsednikovo ime ukloni iz naziva Kenedi centra, poručujući da se povlači iz projekta rekonstrukcije zgrade. Međutim, nije ovde reč samo o uvređenosti zbog brisanja njegovog imena sa zida ugledne kulturne ustanove već o osujećivanju predsednikovih napora da za sobom ostavi trag u prestonici dok još ima političku moć. Bez obzira na to što zakon ne dozvoljava da se na američkim parama nalaze žive osobe, Ministarstvo finansija već je preduzelo korake da lik predsednika bude na novčanici od 250 dolara, mada je za to potrebno odobrenje Kongresa. Njegov potpis na banknoti od sto dolara već sr štampa, a uskoro će biti u prodaji zlatnik od 24 karata sa likom Donalda Trampa, povodom 250. godišnjice osnivanja Sjedinjenih Američkih Država.
Po uzoru na stare evropske gradove poput Pariza, Berlina, Rima ili Londona, predsednik je doneo odluku da se između Linkolnovog memorijala i Nacionalnog groblja Arlington u Vašingtonu napravi džinovska trijumfalna kapija, visine zgrade od dvadeset pet spratova, koja će biti ukrašena zlatnim statuama, lavovima, orlovima i anđelima. Grupa veterana već je podnela tužbu da se zaustavi ovaj projekat, dok stručnjaci za bezbednost upozoravaju da bi se ova građevina nalazila direktno na avionskoj putanji leta prema Nacionalnom aerodromu u Vašingtonu,i time ugrožavala vazdušni saobraćaj.
Svi ostali spomenici u tom delu prestonice posvećeni su ljudima koji su dali život za domovinu i ostvarenje sna o “obećanoj zemlji” koja u svojoj srži nosi priču o egzodusu. Prethodni predsednici dobili su svoje spomenike jer su to zaslužili, Donald Tramp sam sebi dodeljuje mesto u istoriji. To ne radi bez razloga, jer i glasno negodovanje publike tokom finalne serije NBA lige između San Antonio Sparsa i Njujork Niksa, dok je sa rukom na čelu pozdravljao državnu himnu, jasno govori da mu buduća pokolenja neće praviti zadužbine.
Zbog toga se gradonačelnik Zohran Mamdani smestio na drugu stranu hale, kupivši ulaznicu od 1.000 dolara za stajanje. Uoči meča, čiji je ishod ostavio tužne grupe Njujorčana duž Osme avenije, velika većina izvođača, uključujući Martinu Mekbrajd, Jang MSi-ja, Komodorse i Breta Majklsa, odlučili su da se povuku iz serije koncerata na Nacionalnom molu. Objasnili su da su verovali u nestranački karakter obeležavanja velikog jubileja, da bi na kraju shvatili da se on održava pod pokroviteljstvom aktuelnog predsednika. Kako im i dolikuje, Tramp ih je nazvao trećerazrednim umetnicima i ljudima bez talenta, mada je više nego očigledno da se ruši još jedan deo predsednikovog plana za obeležavanja dva i po veka od proglašenja nezavisnosti zemlje.
ZRNO PO ZRNO…
Nisu retki politički analitičari koji u tom haosu protivrečnih izjava, napada i uvreda vide krajnje racionalnu strategiju za ostvarivanje ciljeva. Teško je reći koliko u toj glumi ima istine, jer predsednik nesvesno sledi logiku metajezika dobro poznatu u izrazima poput “ja nikad ne govorim istinu”. Ako osoba to govori istinito, onda ne laže uvek; ako laže, onda možda ne laže stalno, pa izjava može biti istinita. No ovaj paradoks je bio dobro poznat još onima koji su prvi počeli da prave lukove u čast svojih slavnih ljudi, kao što su razumeli da pristupanje novog člana nekolicini može da ih pretvori u grupu. To je upravo put na kome se sada nalazi Kongres – broj republikanskih glasova protivljenja na putu je da postane gomila.
Kada sve grane vlasti počnu da rade svoj posao, berze će biti stabilnije, a umesto mobilne aplikacije Fideliti, Njujorčani će ponovo na svojim mobilnim telefonima gledati šta se dešava u MoMi, Metropolitenu ili Linkoln centru. Tražiće nove restorane razbacane po Sohou, lišeni zebnje da u jednom trenutku više neće moći da koračaju svojim gradom. Strah od života na pustim ledinama prema Albaniju ili Bingamtonu, gde je najbliža prodavnica udaljena sat vožnje kolima, biće mnogo manji od verovatnoće da će na ulicama čuti ne tako nežne reči ukoliko zaslepljeni odbleskom sunca na staklenim fasadama nebodera zastajkuju na putu onima koji jure prema ulazu u stanicu njujorškog metroa.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbacio je pokušaj administracije Donalda Trampa da izvršnom uredbom ograniči pravo na državljanstvo po rođenju, ocenivši da Ustav ne ostavlja prostor za takvo tumačenje
Ukrajina je pogodila jedan od najvećih ruskih satelitskih komunikacionih centara
Misteriozni maskirani osvetnik, kojeg su korisnici društvenih mreža prozvali „Meksički Betmen“ ili „Betmen iz Lagos de Morena“, postao je meta policijske potrage u saveznoj državi Halisko, nakon što je pronašao, pretukao i lepljivom trakom vezao za ulične bandere više osumnjičenih kradljivaca motocikala
Rusiju pogađa nestašica goriva, a Moskva beleži duge redove na pumpama. Ukrajinski napadi na rafinerije dodatno pojačavaju pritisak na Kremlj, analizira CNN
Ukrajina je danas zapalila veliku rafineriju nafte na jugu Rusije, pri čemu su poginule najmanje dve osobe, saopštile su ruske vlasti
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
