Folksvagen je samo simptom: Nemačka ekonomija je bolesna

Pojam „Zeitenwende“ (prekretnica) trenutno je u trendu. Skovao ga je kancelar Olaf Šolc kako bi opisao nove bezbednosno-političke izazove pred kojima se našla Nemačka nakon ruskog napada na Ukrajinu, piše Dojče Vele.

Ali taj pojam se danas se koristi i u drugim kontekstima. Posebno u privrednoj politici. A Folksvagen je izvanredan primer trenutnih izazova.

Nemačka automobilska industrija nalazi se u problemima zbog sve većeg gubitka važnosti motora s unutrašnjim sagorevanjem na velikim tržištima (SAD, Kina, Evropa) i prelaza na proizvodnju električnih automobila.

Elektromobilnost postaje sve važnija. U najnovijoj studiji savetničke kompanije PricewaterhouseCoopers (PwC) navodi se da će broj registracija vozila na baterijski pogon (BEV) u sledećim godinama značajno da poraste. Posmatrači tržišta iz Frankfurta takođe ukazuju koji su modeli trenutno uspešni, a koji nisu. Iz nemačke perspektive to je zabrinjavajuće: Teslin Model Y daleko je najprodavaniji automobil na svim trima velikim tržištima. Folksvagenovi modeli daleko zaostaju.

Elektromobilnost ukida radna mesta

Frank Švope s Visoke škole za srednje preduzetništvo u Hanoveru smatra da je to jedan od razloga za probleme nemačkog najvećeg proizvođača automobila, Folksvagena. Na pitanje DW, automobilski stručnjak kaže da važnu ulogu tu igraju „veliki potresi koje donose električna mobilnost i novi kineski konkurenti“. Prema podacima iz Folskvagena, te promene i potresi trenutno dovode do velikog pada dobiti: u trećem tromesečju 2024. dobit je bila gotovo 64 odsto manja u poređenju s istim periodom prošle godine.

Kao odgovor na to, koncern planira da štedi i to uglavnom na troškovima rada. Smanjenje plata za deset odsto već bi donelo 800 miliona od planiranih ušteda od četiri milijarde evra. Osim toga, kako navodi radnički savet, Folksvagen planira da zatvori tri fabrike i ukine desetine hiljada radnih mesta.

U Belgiji, Audi, koji je deo koncerna Folksvagen, već povlači konkretne poteze i planira da krajem februara obustavi proizvodnju električnih automobila u Briselu – tamo je zaposleno oko 3.000 ljudi. To je u utorak (29. oktobar) rekao predstavnik belgijskog sindikata CNE agenciji AFP.

Koliko je situacija ozbiljna, potvrdila je istog dana i predsednica Nemačkog udruženja automobilske industrije (VDA), Hildegard Miler. Prema njenim rečima, prelaz na električnu mobilnost će u sledećih deset godina u nemačkoj automobilskoj industriji koštati dodatnih 140.000 radnih mesta. Od 2019. godine već je ukinuto oko 46.000 radnih mesta. „Transformacija naše industrije mamutski je zadatak“, rekla je za Rojters i dodala: „Ključno je da politički okvir podržava i prati tu promenu.“

Političari u Folksvagenu

Poziv na „politiku“ uvek postaje glasan kad preduzeća traže povoljnije uslove poslovanja. U slučaju Folksvagena, taj poziv ima posebnu težinu, jer u koncernu politika učestvuje u upravljanju.

Osnovan 1938. kao državno preduzeće, Folksvagen ni nakon poraza Nemačke u Drugom svetskom ratu i ponovnog pokretanja proizvodnje nije postao potpuno samostalna kompanija: predsednik vlade nemačke pokrajine Donja Saksonija, u kojoj se nalazi grad Volfsburg gde je sedište Folksvagena, član je nadzornog odbora tog svetskog koncerna.

Tako se premijer Donje Saksonije Štefan Vajl (SPD), nalazi u dvostrukoj ulozi kada zahteva „pronalaženje alternativnih rešenja“ i naglašava da politika mora da pruži svoj doprinos. On na primer traži uvođenje novih podsticaja za kupovinu električnih automobila i ublažavanje graničnih vrednosti za iszduvne gaove automobila s motorima na unutrašnje sagorevanje koje je uvela Evropska unija.

Predugo odmaranje na lovorikama

Na saveznom nivou u Nemačkoj do sada nije učinjeno ništa kako bi se promenili ekonomski okvirni uslovi, smatra direktorka berlinske ekspoziture američkog trusta mozgova Nemački Maršalov Fond, Suda David-Vilp. U razgovoru za DW, ona je ekonomske poteškoće Nemačke pripisala tome što se ova i ranije vlade nisu usudile da preduzmu bolne, ali neophodne reforme.

„Godine pod vođstvom gospođe Merkel“, precizira David-Vilp, „bile su prilično udobne za Nemačku. Zemlja je tako bila dovoljno bogata da prođe kroz pandemiju kovida. Ali, potrebne su reforme. A s obzirom na uspeh populista, etablirane stranke žele da se Nemci ekonomski osećaju bezbedno kako se ne bi okretali strankama koje šire strah.“ I zato odlažu promene.

Za Folksvagen situaciju dodatno otežava činjenica da berlinska politika ne vodi dosledan kurs u promovisanju elektro mobilnosti. Dok SPD-ovski premijer pokrajine Vajl traži podsticaje za električna vozila, berlinska „semafor-koalicija“ uglavnom ih je ukinula. Stranke na vlasti, SPD, Zeleni i FDP, ne vode zajedničku politiku. Tako Frank Švope, osim „pogrešnih odluka menadžmenta Folsvagena“, za probleme u koncernu krivi i neodlučan i nejasan politički kurs nemačke vlade.

Opšta privredna kriza

Pritom je kriza u Folksvagenu samo deo mnogo šire krize. Bivši predsednik Ifo instituta Hans-Verner Zin smatra da je Folksvagen „samo prva žrtva“. Žrtva elektro-mobilnosti, zabrane motora s unutrašnjim sagorevanjem u EU i visokih energetskih troškova u Nemačkoj. Protiv toga se, kaže, mora delovati, jer „deindustrijalizacija nije tema budućnosti, već tema sadašnjosti“, ukazuje Zin.

Foto: Jonas Roosens/Belga/dpa/picture alliance

A Franciska Palmas, ekonomistkinja u londonskoj firmi Kapital ekonomiks, za DW kaže da je „Folksvagen simptomatičan za širu krizu nemačke industrije“. To se vidi i iz činjenice da je industrijska proizvodnja u julu bila gotovo deset odsto ispod nivoa od početka 2023. godine. Trenutno je u šestogodišnjem trendu pada.

„Folksvagen je simbol uspeha nemačke privrede u poslednjih 90 godina“, podseća Karsten Brzeski za DW. Ali sada je ta firma simbol za krizu: „Problemi Folksvagena trebalo bi da budu konačan poziv za buđenje nemačkim političarima da kroz investicije i reforme zemlju ponovo učine privlačnom.“

Izvor:Deutsche Welle