U Nemačkoj se dogodi 10 politički motivisanih krivičnih dela svakog sata, a polovina je povezana s desničarskim ekstremizmom
Slike često mogu sažeto da objasne neku složenu temu, bolje nego dugi govori. Zato nemački savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint (CSU) voli da koristi grafikone tokom javnih nastupa. Ovog utorka (9 jun) bila je jedna takva prilika: zajedno sa Holgerom Minhom, predsednikom Savezne kriminalističke policije (BKA), predstavio je statistiku o politički motivisanom kriminalu (PMK) za 2025. godinu.
I tek što je počela konferencija za novinare, a Dobrint je izneo grafikon koji prikazuje dve krivulje. Čak i iz daljine, bilo je jasno vidljivo da ružičasta linija raste pod mnogo oštrijim uglom od smeđe. Ružičasta predstavlja slučajeve levičarskog ekstremističkog nasilja, a smeđa desničarsko ekstremističko nasilje.
Na taj način je ministar zadužen za bezbednost u Nemačkoj ilustrovao trend koji smatra opasnim: „Sa povećanjem nasilnih incidenata od 42 procenta, levičarska scena predstavlja jasno rastuću pretnju i to je ovde evidentno.“ U apsolutnom smislu, brojka za 2025. godinu bila je – skoro 1.100 slučajeva levičarskog ekstremističkog nasilja.
Međutim, znatno veći broj slučajeva nasilja i dalje se može pripisati desničarskoj sceni: nešto manje od 1.600. Ministar je zato naglasio: „Ovo jasno pokazuje da najveća opasnost prirodno proizilazi iz desničarskog ekstremizma.“ Taj zaključak važi čak i kada se uzmu u obzir drugi prekršaji – to uključuje, pored nasilnih incidenata, prvenstveno oštećenje imovine, korišćenje zabranjene propagande, uvrede i podsticanje mržnje.
Ukupno je zabeleženo nešto manje od 86.000 politički motivisanih zločina – a to je najveća brojka od kada je statistika prvi put sastavljena 2001. godine. To u proseku iznosi 235 slučajeva dnevno – ili deset na sat. U polovini svih slučajeva, osumnjičeni su poticali iz desničarskog ekstremističkog miljea. Veliki deo je uključivao zločine iz mržnje – a među njima je bio veliki broj slučajeva neprijateljstva koji su bili antisemitski, antimuslimanski ili antiromski.
Što se tiče antisemitizma, broj napada porastao je za pet odsto, na preko 6.500. Ministar unutrašnjih poslova Dobrint zato smatra da Nemačka i njen politički establišment imaju veću obavezu nego ikada da se tome suprotstave: „Želim, dakle, jasno da kažem da nećemo popustiti u našim naporima da zaštitimo jevrejski život.“
Predsednik BKA, Minh, pripisuje rastuće brojke u skoro svim kategorijama prestupa sve većoj društvenoj polarizaciji: „To može da dovede do radikalizacije koja se na kraju manifestuje kao nasilje protiv onih sa drugačijim stavovima ili protiv političkog sistema.“ On takođe identifikuje propagandu – od koje deo potiče iz inostranstva – kao pokretačku snagu iza politički motivisanog kriminala.
Tu su, zatim, i međunarodni sukobi. „Oni intenziviraju procese radikalizacije i nasilja počinjena u ime ideoloških ciljeva“, kaže Minh. Tom širokom formulacijom, on obuhvata praktično sve krize koje se na različite načine odražavaju u Nemačkoj: ruski rat protiv Ukrajine, nestabilnu situaciju u Iranu i sukob u Pojasu Gaze.
Milioni ljudi iz tih zemalja i regiona žive u Nemačkoj – velika većina njih mirno. U odnosu na njihov ukupan broj, samo mali deo pribegava nasilju – na primer, na demonstracijama koje pozivaju na palestinsku državu ili svrgavanje iranskog islamističkog režima – ili vrši napade na sinagoge. „Temelji naše demokratije su napadnuti“
Šef Savezne kriminalističke policije (BKA) jasno stavlja do znanja: „Svi ti zločini su udarac na samu suštinu naše demokratije“ – oblik društva u kojem svi mogu da žive slobodno, bezbedno i dostojanstveno, dodaje on. On je dobro svestan da se ovaj ideal suočava sa svakodnevnim pretnjama; broj slučajeva politički motivisanog kriminala služi kao barometar za to.
I na ovoj skali, temperatura raste gotovo svuda. To je takođe očigledno u povećanju zločina neprijateljski nastrojenih prema ženama i kvir zajednici. „Društvena klima postaje sve zagrejanija“, zaključuje Minh. „Temelji naše demokratije su pod napadom.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Nakon zemljotresa u Venecueli UN procenjuju da je 500.000 ljudi ugroženo i poziva na hitnu međunarodnu humanitarnu podršku. Stanovnici i dalje golim rukama pretražuju ruševine zgrada za preživelima
Novi finansijski izveštaj pokazuje da je predsednik SAD Donald Trump za godinu dana zaradio više od milijardu dolara na kripto valutama. Bela kuća negira sukob interesa
U novom talasu ruskih napada na Ukrajinu poginule su najmanje četiri osobe, dok je više desetina ranjeno u različitim oblastima. Na meti su bile i benzinske i gasne pumpe
Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbacio je pokušaj administracije Donalda Trampa da izvršnom uredbom ograniči pravo na državljanstvo po rođenju, ocenivši da Ustav ne ostavlja prostor za takvo tumačenje
Ukrajina je pogodila jedan od najvećih ruskih satelitskih komunikacionih centara
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
