Novi virus sa Bliskog istoka

Prošle nedelje izgledalo je da je na pomolu nova pandemija. Middle East Respiratory Syndrome Coronavirus, „respiratorni sindrom Bliskog istoka“, do 12. maja registrovan je kod 538 ljudi, a od posledica infekcije umrlo je njih 145, skoro četvrtina od ukupnog broja zaraženih. Samo u toku pretprošlog vikenda od MERS-a je stradalo sedamnaestoro ljudi. Ovaj virus je evidentiran još 2012. godine, a u Saudijskoj Arabiji je do sada uspeo da odnese 142 ljudska života. Ipak, prava panika je usledila tek pre desetak dana, nakon što su Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija registrovale prve slučajeve zaraze (videti okvir „Kako se širio virus“) i nakon što su strani mediji naveli da za bolest u ovom trenutku terapija – ne postoji. Svetska zdravstvena organizacija je 13. maja sazvala hitnu sednicu, a na dnevnom redu bila je samo jedna tema: virus. Nakon petosatnog sastanka zvaničnici SZO objavili su saopštenje u kome se navodi da ovaj virus jeste opasan, ali da još ne predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje globalnog stanovništva.

Infektolog prof. dr Eleonora Gvozdenović, sa klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije i predavač na Katedri za infektivne bolesti na Medicinskom fakultetu u Beogradu, u razgovoru za „Vreme“ objašnjava na koji način se ovaj virus treba tretirati i ima li u ovom trenutku, realno, mesta za paniku.

„VREME„: Da li je tačno da u ovom trenutku protiv virusa MERS nema leka i kakve su trenutne mogućnosti lečenja?

ELEONORA GVOZDENOVIĆ: Lečenje ovog oboljenja se svodi na takozvano simptomatsko lečenje, što podrazumeva da se snižava temperatura, daju se lekovi koji smiruju kijavicu ili kašalj, održava se što je bolje stanje obolelog. U slučaju da dođe do teškog oštećenja pluća, ako se smanji disanje ili dotok kiseonika do krvi, oboleli se leči u jedinicama intenzivne nege, gde se može obavljati veštačko disanje, uz pomoć aparata. Za sada se zna da relativno visok procenat inficiranih oboli od teškog oboljenja koje zahteva lečenje u jedinicama intenzivne nege. Nažalost, specifična terapija, u smislu leka koji deluje na ovaj virus, ne postoji, kao što ne postoji ni vakcina.

O koliko ozbiljnoj bolesti, zapravo, govorimo?

Svi su izgledi da se radi o još jednom od oboljenja iz grupe bolesti koje se prenose sa životinje na čoveka. To je takozvana zoonoza. Za tu vrstu bolesti značajno je da infekcija kruži među životinjama, a čovek oboli u bliskom kontaktu ili sa zaraženom životinjom (ne mora da bude obolela) ili sa njenim produktima, mesom, mlekom. Smatra se da su rezervoar za ovu bolest kamile, jer je u više slučajeva dokazan blizak kontakt sa kamilama koje su nosile virus. U zemljama iz kojih dolazi najviše izveštaja o obolelima, dokazano je da su skoro iz svih kamile bile inficirane.

Koje simptome inficirana osoba može da prepozna kod sebe i postoje li posebno ranjive kategorije stanovnika?

Simptomi su isti kao kod drugih bolesti disajnih puteva – temperatura, kašalj, kijavica. Nema starosne skupine koja je više ili manje osetljiva na MERS, ali je kod starijih osoba bolest po pravilu teža. Nema jasnih simptoma ili znakova po kojima bi se ova bolest razlikovala od one koju izaziva, na primer virus gripa. Međutim, grip je oboljenje na koje smo navikli, znamo da postoje i vakcina i lek, a ovaj uzrok istih tegoba je nov, pa ga se pribojavamo.

Na koji način se MERS prenosi i koliko traje period inkubacije?

Infekcija se prenosi respiratornim putem. Dakle, neophodno je da se bude u velikoj blizini (manje od 1,5 metara razdaljine) osobe koja nosi ovaj virus i da ta osoba kašlje. Inkubacija traje nekoliko dana. Zabeleženi su slučajevi manjih epidemija (među medicinskim osobljem), ali virus se još uvek ne prenosi lako sa čoveka na čoveka, tj. još nema pandemijski potencijal. Nikada nije jasno da li će se ta osobina razviti ili ne. Za virus gripa H5N1 očekivalo se da se ta osobina razvije, ali to se nije desilo, pa se i dalje održava u kategoriji zoonoza.

Na koji način se bolest može prevenirati?

Neophodno je da se, uvek i svi, pridržavaju osnovnih mera lične zaštite, a to su: da se stavlja leva ruka na usta kada se kija ili kašlje, jer se desnom pozdravljamo; da se ne unosimo drugima u lice pri razgovoru, kao i da ne dozvoljavamo da se neko nama unosi u lice, bezbedna razdaljina je preko jedan metar; ako bolesni idemo na posao treba da to kažemo kolegama, da nam ne prilaze preblizu; da peremo cele šake, a ne samo prste. Uvek je najvažnije znati kako da se pravilno ponašamo i zaštitimo sebe, da bismo time zaštitili i druge oko sebe.

Na kraju, s obzirom da su kamile u endemskim krajevima (tamo gde se bolest najčešće sreće) rezervoar virusa, savetuju se osobe koje dolaze u kontakt sa kamilama u tim krajevima da ne jedu ekskluzivne i neekskluzivne kamilje specijalitete i da se ne ljube sa kamilama, ali mogu da ih jašu. Ukoliko nekoliko dana kasnije dobiju respiratorno oboljenje, ne treba da zaborave da lekaru daju podatak o kontaktu sa kamilama, da bi on imao na umu i ovo oboljenje, koje još uvek nije uobičajeno na ovoj teritoriji.

Kome se mogu javiti građani koji misle da su inficirani?

Svi koji su bolesni treba da se obrate nadležnom lekaru, bez obzira o kojoj se bolesti radi, samo treba da daju sve podatke o sebi, a ne da kriju da su putovali u zahvaćene krajeve ili slične podatke.

Zvaničnici SZO su nakon sastanka ostavili utisak da za sada nema mesta za paniku. Koliko je situacija, objektivno, ozbiljna?

Do sada je Svetskoj zdravstvenoj organizaciji prijavljeno 614 laboratorijski potvrđenih slučajeva, od toga je 181 osoba umrla, što predstavlja smrtnost od 25 odsto. Ovo je alarmantna brojka, ali se ne sme zaboraviti da se laboratorijska dijagnoza sprovodi samo kod osoba koje su teško obolele i da nemamo podatak koliko je osoba inficirano, a koliko je od svih njih umrlo. Ovog momenta poplava je veći problem, a šta će sutra biti, to niko ne zna.