Zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija mogle bi da dobiju znatno veći prostor u radu institucija Evropske unije (EU) i pre formalnog članstva, predviđa novi francusko-nemački predlog pripremljen za samit EU i Zapadnog Balkana koji se održava u Tivtu. Dokument, u koji je N1 imao uvid, predviđa postepeno uključivanje država kandidata u pojedine politike i institucije EU i pre punopravnog članstva.
Predlog detaljnije razrađuje ideje koje je prošlog meseca izneo nemački kancelar Fridrih Merc, kada je predlagao model postepene integracije država kandidata u evropske institucije. Umesto dosadašnjeg pristupa u kojem zemlje godinama čekaju punopravno članstvo, Berlin i Pariz predlažu sistem „gradivnih elemenata“ koji bi omogućio postepeno uključivanje u pojedine politike i mehanizme Evropske unije.
Non-pejper (engl. non-paper) u međunarodnim odnosima i diplomatiji označava nezvanični dokument, memorandum ili nacrt predloga koji se koristi za neformalno testiranje političkih stavova, pokretanje diskusija ili predlaganje rešenja bez ikakvog pravnog ili zvaničnog obavezivanja strane koja ga podnosi.
Šta piše u novom non-pejperu
U novom non-pejperu piše da je potrebno stvoriti dodatne podsticaje za države koje napreduju u reformama, ali i pojednostaviti pristupni proces kako bi integracija bila brža i vidljivija. Istovremeno, predloženi model ostaje reverzibilan, što znači da bi privilegije stečene tokom procesa mogle biti suspendovane ukoliko zemlja kandidat nazaduje u oblastima vladavine prava, demokratije ili usklađivanja s evropskim standardima.
Među konkretnim merama nalazi se predlog da predstavnici država Zapadnog Balkana i Moldavije dva puta godišnje održavaju zajedničke sastanke s evropskim komesarima i poslanicima Evropskog parlamenta. Predviđeno je i intenziviranje kontakata između Evropskog parlamenta i nacionalnih skupština država kandidata.
Posmatranje sastanaka
Predlog donosi mogućnost da lideri i ministri država kandidata učestvuju u pojedinim delovima sastanaka Saveta EU i Evropskog saveta. Učešće bi bilo moguće u statusu posmatrača, bez prava glasa, i zavisilo bi od napretka u pristupnim pregovorima.
Posebno je naglašena oblast spoljne i bezbednosne politike. Prema predlogu, samo države koje privremeno zatvore Poglavlje 31 mogle bi da prisustvuju određenim sednicama Saveta za spoljne poslove. Isti princip važio bi i za uključivanje u bezbednosne i odbrambene inicijative EU, uključujući PESCO projekte, saradnju s Fronteksom, Evropskom agencijom za sajberbezbednost i mehanizme za rano upozoravanje na sajber pretnje.
Značajan deo predloga odnosi se na ekonomsku integraciju. Državama Zapadnog Balkana i Moldaviji otvorila bi se mogućnost dubljeg uključivanja u jedinstveno tržište EU kroz pristup SEPA sistemu, energetskim i digitalnim tržištima, Transportnoj zajednici, sistemu trgovanja emisijama i lancima snabdevanja kritičnim sirovinama.
Šire otvaranje programa
Francuska i Nemačka predlažu i šire otvaranje evropskih programa za zemlje kandidate. Pored već postojećeg učešća u pojedinim inicijativama, dokument predviđa snažnije uključivanje u programe kao što su Kreativna Evropa, Digitalna Evropa, Erazmus+ i Horizont Evropa.
Non-pejper predlaže i da puno učešće na jedinstvenom tržištu bude odobreno po modelu Evropskog ekonomskog prostora plus, uz ispunjavanje uslova u vezi s preuzimanjem i primenom pravnih tekovina EU.
„Pozivamo Evropsku komisiju da predstavi predloge za olakšavanje postepene integracije zemalja kandidata na njihovom putu ka pristupanju EU”, piše u dokumentu.
Izvor: N1
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
