Dok specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak govori da postoji politički zamah u proširenju, poznavaoci prilika za „Vreme“ kažu da se taj zamah više odnosi na Ukrajinu i Moldaviju, nego na Zapadni Balkan
Odluku šefova država i vlada EU je potvrdio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel
Evropska unija mora da se menja kako bi mogla da primi nove članice, piše ugledni švajcarski „Noje cirher cajtung“
Uoči susreta u Granadi, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je širio optimizam, navodeći da do 2030. u EU treba da primi balkanske kandidate, kao i Ukrajinu i Moldaviju. Međutim, i on je bio jasan: to neće ići ukoliko Evropska unija ne promeni sopstvena pravila
„Protesti su dobra stvar za demokratiju. To znači da su građani angažovani, posvećeni, da im je stalo da se određene promene dogode. Gore od toga je kada niko ništa ne govori u društvu koje se suočava sa gomilom izazova, sa kojima ništa nije urađeno. Zato smatram da su ovi građanski protesti pokazatelj da su ljudi u Srbiji povređeni, osporavani i da žele da se to promeni”
Vojna komanda u Kijevu ne isključuje više da bi u oružane sukobe na jugoistoku Ukrajine mogle da se uključe vojne snage stacionirane u u proruskoj Republici Transnistriji, koja je formalno u sastavnom delu Moldavije, ali faktički pod kontrolom Moskve. Kremlj to demantuje, ali Kremlj je demantovao i da Rusija planira da napadne Ukrajinu
Na stadionu Lužnjiki u Moskvi Putin je demonstrirao patriotizam i odlučnost. Predsednici SAD i Kine Bajden i Si razgovarali su o ratnoj krizi. Ruski civilni avioni menjaju lokaciju, elektromreža Ukrajine se priključila evropskoj, ruske kopnenne trupe ne ostvaruju nikakav napredak, bombardovanje i granatiranje ukrajinskih gradova se nastavlja nesmanjenom žestinom
