Moldavija tvrdi da u Srbiji i BiH postoje kampovi u kojima su proruski elementi obučavani da izazovu haos u Moldaviji. U BiH o tome niko nema podatke, a Banjaluka sve oštro demantuje, piše Dojče vele.
Obaveštajne agencije Moldavije objavile su izveštaje o postojanju kampova za obuku u Srbijii Bosni i Hercegovini, gde su navodno obučavane osobe za izazivanje nereda u Moldaviji.
Navodi se da je više od trista mladih iz Republike Moldavije obučavano u kampovima u Ruskoj Federaciji, kao i u gerilskim kampovima u Srbiji i Bosni i Hercegovini, s ciljem izazivanja masovne destabilizacije i nereda oko predsedničkih izbora i ustavnog referenduma o ulasku u Evropsku uniju 20. oktobra.
„Dobili su i specijalizovane instrukcije o korišćenju bespilotnih letelica opremljenih eksplozivom i cevnim bombama, od septembra do sredine oktobra, od strane stranaca povezanih sa privatnim vojnim grupama kao što su ‘Vagner’ i ‘Ferma’“, rekao je Aleksandru Musteata, šef obaveštajne i bezbednosne službe, prenose moldavski mediji.
„Neki ljudi, neke grupe“
Bezbednosna služba Moldavije (SIS) je u saradnji sa moldavskom policijom i Tužilaštvom za borbu protiv organizovanog kriminala identifikovala 13 stranaca koji su imali uloge koordinatora i instruktora, saopštila je policija.
SIS je identifikovao još 11 stranaca koji su pomagali u kampovima za obuku u Bosni i Hercegovini i Srbiji, kao instruktori.
Nekoliko dana kasnije, Komisija za nadzor nad radom Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH (OBA) dobila je informaciju iz ove agencije da su postojale grupe koje su boravile u BiH u protekla dva meseca i da se prema nezvaničnim informacijama ti kampovi nalaze na teritoriji Republike Srpske.
„U Bosni i Hercegovini su postojali neki ljudi, strani državljani koji se mogu identifikovati kao osobe koje mogu učestvovati u organizaciji nekih grupa koje bi mogle u nekom trenutku delovati protiv javnog okupljanja“, rekao je Ilija Cvitanović, član Zajedničke komisije za nadzor nad radom OBA, negiravši postojanje kampova.
„Nismo dobili detalje budući da je reč o operativnim stvarima, ali ne postoje nikakvi kampovi. U jednom trenutku u BiH su boravili sumnjivi državljani sa istoka, ali nije reč ni o kakvim kampovima. Utvrđuju se razlozi njihovog boravka u BiH,“ rekao je Cvitanović.
Policija Moldavije objavila je snimke skrivenih kamera navodnih treninga u Rusiji, Srbiji i BiH, na kojima se vide mladi ljudi u učionici dok „treniraju proteste“ i uzvikuju slogane poput „naš jezik je ruski“, „bez dvostrukog državljanstva“, „mi ne želimo u Evropu“.
Američka osuda, banjalučka odbrana
Na izveštaj o postojanju kampova reagovali su i iz Banjaluke, kategorički odbijajući mogućnost postojanja bilo kakvih kampova za obuku.
„MUP je ranije, a i sada kada su se pojavile te informacije, preduzeo mere iz svoje nadležnosti i proveravali smo takve informacije. Obratili smo se svim službama, pa i službi Moldavije. Nijedna obaveštajna agencija, ni kod nas ni u regionu, nema takve podatke“, rekao je Siniša Karan, ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske.
Navode službi iz Moldavije negirao je ministar bezbednosti BiH Nenad Nešić, tvrdeći da „ne postoje relevantni dokazi, niti materijal koji bi ukazivao da se takvo nešto odigralo u BiH“.
Na izveštaj iz Moldavije reagovali su i iz američke Ambasade u BiH, navodeći da bi postojanje tih kampova trebalo detaljno istražiti i procesuirati odgovorne.
U ambasadi su iskoristili priliku da vlastima u Banjaluci skrenu pažnju na to da ovi izveštaji „postavljaju ozbiljna pitanja o posvećenosti Republike Srpske i njenog rukovodstva sprovođenju reformi kao i njihovoj evropskoj orijentaciji“.
Oštar odgovor je stigao od prvog čoveka RS koji se oglasio iz Kazanja sa samita BRIKS-a, rekavši da „Amerikanci dobro znaju da u Republici Srpskoj ne postoje nikakvi kampovi.“
Milorad Dodik je na platformi Iks naveo da će ove subote (26.10.) organizovati sastanak svih zvaničnika i nadležnih službi da bi to i dokazao, te je naveo da će obavestiti i Rusiju o lažima koje se plasiraju protiv Republike Srpske.
Dan uoči sastanka stigla je informacija iz Tužilaštva BiH o nesprovođenju istrage, nakon što su sa partnerskim agencijama ispitani raniji navodi ministra odbrane BiH Zukana Heleza o kampovima u RS u kojima Rusi navodno vrše obuke za terorističke napade.
Iz Tužilaštva su dodali da nema podataka o obukama za terorističke napade u Moldaviji, te da bi o tome svoje mišljenje trebalo da daju nadležne institucije iz oblasti bezbednosti.
Upitne kvalifikacije
Stručnjak za bezbednost Safet Mušić kaže da ovakve informacije cirkulišu u javnosti već duže vreme i da je simptomatično što niko ne želi time da se bavi. Takođe, u javnosti ne postoje potvrđene informacije.
„Sve te informacije više doprinose konfuziji u obaveštajno-bezbednosnom sektoru, nego što imamo priliku da to bude isterano na čistac. Fali puno više profesionalnog pristupa i ozbiljnosti u svim ovim slučajevima“, kaže Mušić, ističući da je teško komentarisati ko stoji iza svega i kakve su namere jer u stvarnosti ne postoje informacije zvaničnih organa.
Konfuzija je rezultat dugogodišnjeg lošeg rada i neprofesionalizma, koji je posledica ogromnog političkog uticaja. Analitičar Đuro Kozar kaže da na drugi najstariji zanat na svetu nije imuna ni BiH, pa je tako špijunaža jedna od karata za ulazak u to područje lica iz arapskih zemalja, Ruske Federacije, Amerike, Velike Britanije, Francuske, ali i Srbije i Hrvatske.
Zašto obaveštajno-bezbednosne strukture nemaju informacije o tome, kao i o potencijalnim kampovima i delovanjima raznih grupa? Odgovor treba tražiti u prošlosti, kaže Kozar.
„OBA nema kontraobaveštajnu nadležnost. Kada je osnovana, stranci su smatrali da to nema potrebe“, kaže Kozar, navodeći da bi ta služba vršila koordinaciju i imala podatke o potencijalnim opasnostima. Smatra da priču o obuci ne treba lako odbacivati.
Unutrašnji „neprijatelji“
Pored kampova, kao i famoznih dronova koji su nedavno nadletali objekte Oružanih snaga BiH, a o čemu javnost još ništa ne zna, ministar spoljnih poslova Elmedin Konaković saopštio je još jedan potencijalno bezbednosni problem.
Navodi da postoje lica unutar institucija BiH koja rade po nalogu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) iz Srbije.
„Ovih dana se vrlo ozbiljno bavimo analizama da vidimo ko je taj ubačeni element, ko je špijun koji se predstavlja zaštitnikom bosanskohercegovačkih interesa, a istovremeno sa Dodikom ljulja i Ustavni sud i OHR. Predstavlja se kao pripadnik probosanskog bloka, a radi u interesima države Srbije da destabilizuje dve važne institucije“, rekao je Konaković.
Politizovana bezbednosna struktura kakva je bosanskohercegovačka otvara vrata za šire delovanje koje, po svemu sudeći, niko nema interesa da suzbije. Iako se radi o dugom procesu, bezbednosni sistem treba potpuno distancirati od politike.
„Mi smo država koja i dalje gleda podobnost kandidata a ne profesionalizam. I u svetu političari podržavaju pojedince da budu na čelu bezbednosnih službi, ali se prvo gleda profesionalna pozadina. A mi, nažalost, postavimo ljude koji nisu spremni da sarađuju unutar države, a kamoli sa ostalim zemljama“, kaže Mušić.
Dodaje da BiH ima sreću da se nalazi u Evropi, koja je spremna da pomogne, ali da se domaća politika svim silama trudi da ništa ne funkcioniše.
