Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije – špikovan poznatim kritikama i ne baš pohvalan za vlasti u Beogradu – u Evropi je ostao u dubokoj senci preporuke da se otpočnu pristupni pregovori sa Ukrajinom.
Preporučeni su i pregovori sa Moldavijom, dok se za Gruziju traži status kandidata.
Poznavaoci prilika u tome mahom vide simbolični gest: i Kijevu i Moskvi se stavlja do znanja da EU neće ostaviti na cedilu zemlju koja je već dvadeset meseci na udaru ruske invazije.
Ali, šta onda? Da li će EU zbilja krenuti u „geostrateško“ proširenje u kojem će biti zanemareni standardi, poglavlja i famozne reforme? Ili će i Ukrajina ostati u večitoj čekaonici kao zemlje Zapadnog Balkana?
To zavisi od toga da li će se Evropska unija sama promeniti, piše ugledni „Noje cirher cajtung“ (NZZ). Ukrajina, navodi list, treba da postane članica EU – ali „drukčije EU“.
EU „u više brzina“?
„Sa ovako ustrojenom EU, pristupanje Ukrajine je nerealno čak i na dugi rok. Ta država ne može da preskoči birokratske prepone“, piše u komentaru za švajcarski list Andreas Ernst, inače odlični poznavalac Balkana i ranije dugogodišnji dopisnik iz Beograda.
„Volja u zemlji da se politički bude deo Evrope, mogla bi da iščili za nekoliko godina. Ko hoće da zna kako to ide neka samo prouči primere Srbije ili Albanije“, navodi Ernst.
On podseća na različite ideje – od Evropske unije „u više brzina“, gde bi recimo prvo sledilo uključivanje u Evropski ekonomski prostor, do portugalske ideje o članstvu kao „švedskom stolu“, gde bi svako mogao da odluči u kojim oblastima želi da bude suveren, a u kojim da sledi politiku EU.
„Ukrajini, Moldaviji i balkanskim državama treba drukčija EU. Njima treba EU kojoj se može pristupati korak po korak i forma članstva koja uzima u obzir njihovu sposobnost i volju da se integrišu“, piše Ernst.
Reforme na dugom štapu
Prvenstveno se francuski predsednik Emanuel Makron otvoreno protivi proširenju EU u sadašnjem obliku. Prema njemu, i sa 27 članica je teško postići konsenzus oko raznih pitanja, a sa više članica bilo bi – nemoguće.
Još su na dugom štapu reforme u kojima bi se u EU odlučivalo kvalifikovanom većinom glasova, pri čemu veće zemlje imaju više težine. Za tu ideju je zagrejan i Berlin, ali pitanje je da li će i kada na tako nešto pristati zemlje poput Mađarske.
„Vreme curi. Geopolitičko okruženje Evrope se giba. Što pre uspe pouzdano vezivanje kandidata za projekat EU, to bolje za stabilnost na kontinentu“, upozorava Ernst u tekstu za „Noje cirher cajtung“.
N.R./NZZ
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
