Mesecima je svako na internetu mogao da vidi spisak hiljada onlajn-konferencija nemačke vojske, od kojih su se neke ticale vojnih tajni. To se doznaje samo dva meseca nakon što su Rusi objavili sadržaj jednog razgovora najviših nemačkih oficira
Nedeljnik Cajt je na svom portalu otkrio da je do petka (3. maj) maltene svako na internetu mogao da vidi popis oko šest hiljada video-konferencija Bundesvera.
Podaci su bili dostupni svakom internet-namerniku mesecima, piše Cajt. A u vojsci niko nije primetio problem.
Mogli su se videti ne samo datum i vreme, već i učesnici i tema. Deo tih konferencija – koje se u današnje doba očito rutinski vode onlajn, kao u običnim firmama – predviđa razgovore koji su označeni stepenom tajne.
Iz sajber-komande Bundesvera potvrdili su za agenciju Frans pres da je postojao problem sa platformom Vebeks koju vojska koristi za komunikaciju. Tvrde da je sve sređeno u roku od 24 sata.
Takođe tvrde da se spisak onlajn-sastanaka doduše mogao videti, ali da u njih niko nije mogao da se „ubaci“. „Tako nisu mogli da procure poverljivi sadržaji konferencija“, navodi jedan portparol armije.
Konstantin fon Noc, poslanik vladajućih Zelenih, kritikovao je što u Ministarstvu odbrane vlada „velika nesmotrenost“.
Drugi veliki skandal u dva meseca
Velika se prašina digla u martu kada su Rusi kroz svoje medije efektno lansirali audio-snimak sastanka četiri visoka oficira Bundesvera.
Oficiri su pričali o mogućnostima nemačke krstareće rakete Taurus koju Ukrajinci žarko žele, ali kancelar Olaf Šolc odbija da je isporuči u strahu da bi se njome mogla gađati međunarodno priznata teritorija Ruske Federacije.
Kremlj je tom prisluškivanom razgovoru da spin, tvrdeći da vojska radi iza leđa Šolcu i sprema direktno učešće Nemačke u ratu.
Iako to nije bilo tačno, tačno je bilo da Bundesver očito ima problem koji nisu zapušili ni IT stručnjaci ni Vojna kontraobaveštajna služba.
Do danas se špekuliše da li su Rusi u video-vezu provalili nekom prefinjenom tehnikom ili je i tu naprosto platforma Vebeks imala grešku koja je olakšala špijuniranje.
Savezni sud u Vašingtonu naredio je izvršenje arbitražne presude prema kojoj Hrvatska treba da isplati oko 236 miliona dolara mađarskoj naftnoj kompaniji MOL
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
