Širom Nemačke u toku je štrajk mašinovođa. Preklopio se sa protestom poljoprivrednika. Putevi su blokirani, vozovi stoje
Jutros u 2 počeo je štrajk nemačkih mašinovođa i trebalo bi da traje do petka u 18 časova. Preklopio se sa protestom poljoprivrednika. Teretni vozovi zaustavljeni su već u utorak u 18 časova. Širom zemlje blokirani su putevi, stoje vozovi. Nemačka je stala.
Privremeno je ukinuto 80 odsto međugradskog železničkog saobraćaja, dok je kod regionalnog saobraćaja došlo do značajnih ograničenja, saopštila je Železnica Nemačke.
Ovaj koncern je u poslednjem trenutku pred Okružnim sudom u Hesenu pokušao da spreči štrajk Sindikata mašinovođa (GDL), ali je tužba odbijena.
Teški i dugi pregovori
Obustava železničkog saobraćja je treća, i do sada najduža, u trenutnim razmiricama između GDL-a i Nemčke železnice oko tarifnih ugovora, javlja nemački Javni servis ARD. Štrajkuje i železničko preduzeće Trandsev. Jednodnevne štrajkove upozorenja GDL je organizovao u novembru i početkom decembra 2023.
Železnica je prešla na krizni vozni red. Karte koje su kupljene za period između 10. i 12. januara važiće kada se štrajk bude završio.
Rukovodstvo železnice je u utorak uveče još jednom pozvalo GDL da se vrati za pregovarački sto. Ministar saobraćaja Folker Vising je tim povodom izjavio: „Mora da se pronađe kompromis koji je prihvatljiv za obe strane. Mora se razgovarati“.
Šef GDL-a Klaus Veselski je odgovorio da je na Železnici da izađe sa boljom ponudom, a da „skraćivanje štrajka ne dolzi u obzir“. Za štrajk se izjasnilo 97 odsto članova ovog sindikata.
Šta traže mašinovođe
Pregovori GDL-a i Železnice o povećanju plata traju od novembra. Mašinovođe traže povećanje mesečne zarade za 555 evra, kao i inflatornu premiju koja bi bila oslobođena od poreza. Železnica je u izgled stavila povećanje plata za 11 odsto.
Glavni problem u pregovorima je, piše portal ARD-a, što mašinovođe traže smanjenje radnih sati sa 38 na 35 sedmično. Železnica je zauzela stav da to nije moguće.
J.H./ARD/NDR
U Davosu je parafiran još jedan dokument - osnivački akt Odbora za mir Donalda Trampa. Šta to znači, ko je pozvan da mu pristupi, zašto Srbija nije i ko je, za sad, prihvatio poziv
Američki predsednik Donald Tramp odustao je od nasilnog preuzimanja Grenlanda i uvođenja carina svim državama koje se tome protive. Bar za sada. Na svojoj društvenoj mreži Truth Social nagovestio je da je u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom postigao okvirni dogovor oko ove danske teritorije
U Davosu je premijer Kanade Mark Karni skicirao budućnost, kakvu se u Evropi još niko nije usudio javno da zamisli: Zapad bez SAD. To nije bio samo odgovor na odnos Donalda Trampa prema saveznicima, već vizija sveta posle njega
Brisel poručuje da pretnje teritorijalnom integritetu Danske i carinski pritisci Vašingtona podrivaju poverenje u transatlantske odnose
Donald Tramp je po svemu sudeći odustao od vojne intervencije u Iranu. Vašington i Teheran otvaraju diplomatske kanale, ali daleko od toga da je američko-iranska kriza okončana, kao što ni unutrašnji izazovi teokratskom režimu Islamske Republike nisu otklonjeni
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
