Foto: AP Photo/Vahid Salemi-
S obzirom na to da zalihe raketa Irana nisu bile javno dostupne ni pre ovog sukoba, teško je tačno reći koje rakete Iran ima i ima li ih dovoljno za nastavak rata
Rat SAD-a i Izraela protiv Irana traje skoro mesec dana, iranske rakete i dalje gađaju Izrael i zemljePersijskog zaliva, uprkos tvrdnjama SAD i Izraela da su uništili zalihe raketa.
„Sposobnost lansiranja raketa je smanjena, ali nije iscrpljena. I to je značajno,“ rekla je za DW Burdžu Ozčelik, analitičarka za iz Royal United Services Institute (RUSI).
Keli Griko iz američkog trusta mozgova Stimson Center napisala je na Iksu da su napadi na iranske vojne baze i skladišta imali smanjen efekat zbog onoga što opisuje kao operativni zaokret irana ka preciznijim i strateški bolnijim udarima.
„U prvim danima rata Iran je ispalio više od 500 balističkih raketa i preko 2.000 dronova. Tačnost pogodaka: ispod pet odsto. Odbrana je izdržala. U naredne dve nedelje stopa lansiranja pala je za preko 90 procenata. A onda se dogodilo nešto nepredvidivo: stopa pogodaka je počela da raste. Iran je ispaljivao manje, ali pogađao češće,“ napisala je Keli Griko.
Kao i kod mnogih aspekata ovog rata, stvarnu veličina preostale iranske vojne moći i dalje je teško precizno oceniti. Pa šta tačno znamo?
S obzirom na to da zalihe raketa Irana nisu bile javno dostupne ni pre ovog sukoba, teško je tačno odgovoriti na ovo pitanje. Izraelska vojska je pre rata procenjivala oko 2.500 raketa, dok neki nezavisni eksperti navode i do 6.000.
U svakom slučaju, prema američkom Direktoratu nacionalne obaveštajne službe, Iran je pre rata imao najveći i najraznovrsniji arsenal na Bliskom istoku,.
Centar za strateške i međunarodne studije naveo je da te rakete uključuju balističke rakete Sedžil, Gadr i Koramšar sa dometom od 2.000 km, Emad (1.700 km), Šahab-3 (1.300 km) i Hovejzeh (1.350 km). Međutim, nedavni pokušaji napada na britansko-američku vojnu bazu na Dijego Garsija u Indijskom okeanu, gotovo 4.000 km udaljenu od Irana, sugerišu da Iran poseduje i rakete većeg dometa.
Naravno da se ispaljivanjem velikog broja raketa u poslednjih nekoliko nedelja, i zbog američko-izraelskih napada na postrojenja za proizvodnju oružja, iranski arsenal smanjio – ali, niko van najužeg kruga visokih zvaničnika u Iranu ne zna tačno u kojoj meri.
„Zato, i vidimo da Revolucionarna garda i dalje napada i de fakto zatvara Ormuski moreuz – ključnu tačku za iranski režim. Stoga je malo verovatno da će celi iranski balistički program biti uništen tokom ove faze operacije SAD i Izraela,“ dodala je Ozčelik.
Metju Pauel, predavač na Univerzitetu Portsmout u Engleskoj, rekao je za DW da su „procene početkom februara bile oko 80.000 dronova Šahed“, ali je dodao da je tačnost te brojke upitna i da je teško utvrditi koliko ih je upotrijebljeno u toku rata.
„Dronovi su izuzetno značajni za vojnu moć Irana“, dodao je on. „Relativna cena dronova u poređenju sa drugim vazduhoplovnim sredstvima omogućava Teheranu da projektuje vojnu silu i širi politički uticaj širom regiona uz znatno manje troškove. Dronovi omogućavaju Iranu da pogodi vitalnu infrastrukturu u protivničkim državama zahvaljujući prirodi samog sistema naoružanja, naročito modela Šahed 136, koji je teže uništiti nego veće balističke rakete.“
Sjedinjene Američke Države troše približno milijardu dolara (0,86 milijardi evra) dnevno na rat u Iranu, a Pauel je napomenuo da je važno istaći da je „cena sistema naoružanja neophodnih za uništavanje dronova značajno veća od cene samog drona.“
Još jedna prednost upotrebe dronova za Iran jeste to što se mogu brzo nadomestiti – barem u mirnodopskim okolnostima. „Procenjeni kapacitet je oko 10.000 dronova Šahed mesečno u uslovima mira“, kaže Pauel, uz napomenu da u trenutnim ratnim uslovima te brojke nisu poznate.
Projektili su mnogo složeniji. Ipak, čini se da je Iran sposoban da obnavlja zalihe. Iran je uspostavio strukture za ponovno naoružavanje, a podaci SIPRI-ja za period 2021–25. pokazuju da Iran uvozi samo 0,05 odsto ukupnog svetskog uvoza oružja.
Prošle sedmice, general Ali Mohamad Naeini, portparol Iranske revolucionarne garde, rekao je državnoj novinskoj agenciji IRNA da zemlja proizvodi projektile „čak i tokom ratnih uslova, što je neverovatno, i da nema posebnih problema sa skladištenjem“. Nedugo nakon te izjave, Naeini je navodno poginuo u vazdušnom napadu.
Pravo pitanje je može li Iran proizvoditi dovoljno brzo da nadomesti ono što gubi usled uništavanja od strane neprijatelja.
Aleks Plitsas, bivši zvaničnik Pentagona, rekao je za kanadsku CBC da je Iran na početku rata mogao proizvoditi oko 300 mesečno, ali procenjuje da je to sada možda palo na 40 mesečno ili manje.
I dok SAD i Izrael tvrde da su pogodili ključne ciljeve na površini, naširoko se izveštava da u različitim iranskim provincijama postoji najmanje pet podzemnih „gradova projektila“, uključujući Kermanšah i Semnan, kao i oblasti blizu Persijskog zaliva.
Prema rečima Burdžu Ozdželik, neutralizacija iranske pretnje na duže staze osnovni je cilj SAD i Izraela: „Cilj je oslabiti sposobnost režima da povrati, ponovo izgradi i popravi svoj raketni program kada se rat završi, kao i u budućnosti. Verujem da je to trenutni cilj, kao što je bio i od samog početka ovog rata“.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Viši sud u Podgorici osudio je u odustvu Radoja Zvicera na 40 godina zatvora zbog teškog ubistva i drugih krivičnih dela, a za njim je raspisana crvena međunarodna poternica Interpola
Ultramaratonka Sofi Vuds prešla je za 29 dana oko 2.000 kilometara dugu stazu Via Alpina, od Trsta do Monaka, uz više od 100.000 metara uspona, i pritom oborila dotadašnji muški rekord. Njena neverovatna avantura ponovo je otvorila pitanje zbog čega se razlika između muškaraca i žena smanjuje što su trke duže i zahtevnije
Nacionalni dug Amerike je premašio rekordnih 40 biliona dolara. Troškovi odbrane, socijalni programi poput socijalnog osiguranja i zdravstvenog osiguranja i kamate na rastući deficit čine ogroman deo federalne potrošnje
Kijev je tokom noći bio meta snažnog ruskog raketnog napada u kojem je poginulo najmanje 12 ljudi, dok je 34 povređeno. Ukrajinske vlasti upozoravaju na ozbiljan nedostatak projektila za protivvazdušnu odbranu
Iako najveći deo čovečanstva više ne dovodi u sumnju činjenicu da se zagrevanje planete ubrzava, iako su mnoge države i velike kompanije ustanovile aktivne, društveno odgovorne i zakonski utemeljene mehanizme za kontrolu emisije štetnih gasova, ostaje činjenica da se mnoge od ovih mera izvrdavaju, da se brojke lažiraju i da mnoge države, naročito one u razvoju, nisu spremne da se, samo zarad opstanka planete, odreknu prljavih tehnologija na kojima baziraju ekspanziju svoje ekonomije
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
