Foto: AP Photo/Vahid Salemi-
S obzirom na to da zalihe raketa Irana nisu bile javno dostupne ni pre ovog sukoba, teško je tačno reći koje rakete Iran ima i ima li ih dovoljno za nastavak rata
Rat SAD-a i Izraela protiv Irana traje skoro mesec dana, iranske rakete i dalje gađaju Izrael i zemljePersijskog zaliva, uprkos tvrdnjama SAD i Izraela da su uništili zalihe raketa.
„Sposobnost lansiranja raketa je smanjena, ali nije iscrpljena. I to je značajno,“ rekla je za DW Burdžu Ozčelik, analitičarka za iz Royal United Services Institute (RUSI).
Keli Griko iz američkog trusta mozgova Stimson Center napisala je na Iksu da su napadi na iranske vojne baze i skladišta imali smanjen efekat zbog onoga što opisuje kao operativni zaokret irana ka preciznijim i strateški bolnijim udarima.
„U prvim danima rata Iran je ispalio više od 500 balističkih raketa i preko 2.000 dronova. Tačnost pogodaka: ispod pet odsto. Odbrana je izdržala. U naredne dve nedelje stopa lansiranja pala je za preko 90 procenata. A onda se dogodilo nešto nepredvidivo: stopa pogodaka je počela da raste. Iran je ispaljivao manje, ali pogađao češće,“ napisala je Keli Griko.
Kao i kod mnogih aspekata ovog rata, stvarnu veličina preostale iranske vojne moći i dalje je teško precizno oceniti. Pa šta tačno znamo?
S obzirom na to da zalihe raketa Irana nisu bile javno dostupne ni pre ovog sukoba, teško je tačno odgovoriti na ovo pitanje. Izraelska vojska je pre rata procenjivala oko 2.500 raketa, dok neki nezavisni eksperti navode i do 6.000.
U svakom slučaju, prema američkom Direktoratu nacionalne obaveštajne službe, Iran je pre rata imao najveći i najraznovrsniji arsenal na Bliskom istoku,.
Centar za strateške i međunarodne studije naveo je da te rakete uključuju balističke rakete Sedžil, Gadr i Koramšar sa dometom od 2.000 km, Emad (1.700 km), Šahab-3 (1.300 km) i Hovejzeh (1.350 km). Međutim, nedavni pokušaji napada na britansko-američku vojnu bazu na Dijego Garsija u Indijskom okeanu, gotovo 4.000 km udaljenu od Irana, sugerišu da Iran poseduje i rakete većeg dometa.
Naravno da se ispaljivanjem velikog broja raketa u poslednjih nekoliko nedelja, i zbog američko-izraelskih napada na postrojenja za proizvodnju oružja, iranski arsenal smanjio – ali, niko van najužeg kruga visokih zvaničnika u Iranu ne zna tačno u kojoj meri.
„Zato, i vidimo da Revolucionarna garda i dalje napada i de fakto zatvara Ormuski moreuz – ključnu tačku za iranski režim. Stoga je malo verovatno da će celi iranski balistički program biti uništen tokom ove faze operacije SAD i Izraela,“ dodala je Ozčelik.
Metju Pauel, predavač na Univerzitetu Portsmout u Engleskoj, rekao je za DW da su „procene početkom februara bile oko 80.000 dronova Šahed“, ali je dodao da je tačnost te brojke upitna i da je teško utvrditi koliko ih je upotrijebljeno u toku rata.
„Dronovi su izuzetno značajni za vojnu moć Irana“, dodao je on. „Relativna cena dronova u poređenju sa drugim vazduhoplovnim sredstvima omogućava Teheranu da projektuje vojnu silu i širi politički uticaj širom regiona uz znatno manje troškove. Dronovi omogućavaju Iranu da pogodi vitalnu infrastrukturu u protivničkim državama zahvaljujući prirodi samog sistema naoružanja, naročito modela Šahed 136, koji je teže uništiti nego veće balističke rakete.“
Sjedinjene Američke Države troše približno milijardu dolara (0,86 milijardi evra) dnevno na rat u Iranu, a Pauel je napomenuo da je važno istaći da je „cena sistema naoružanja neophodnih za uništavanje dronova značajno veća od cene samog drona.“
Još jedna prednost upotrebe dronova za Iran jeste to što se mogu brzo nadomestiti – barem u mirnodopskim okolnostima. „Procenjeni kapacitet je oko 10.000 dronova Šahed mesečno u uslovima mira“, kaže Pauel, uz napomenu da u trenutnim ratnim uslovima te brojke nisu poznate.
Projektili su mnogo složeniji. Ipak, čini se da je Iran sposoban da obnavlja zalihe. Iran je uspostavio strukture za ponovno naoružavanje, a podaci SIPRI-ja za period 2021–25. pokazuju da Iran uvozi samo 0,05 odsto ukupnog svetskog uvoza oružja.
Prošle sedmice, general Ali Mohamad Naeini, portparol Iranske revolucionarne garde, rekao je državnoj novinskoj agenciji IRNA da zemlja proizvodi projektile „čak i tokom ratnih uslova, što je neverovatno, i da nema posebnih problema sa skladištenjem“. Nedugo nakon te izjave, Naeini je navodno poginuo u vazdušnom napadu.
Pravo pitanje je može li Iran proizvoditi dovoljno brzo da nadomesti ono što gubi usled uništavanja od strane neprijatelja.
Aleks Plitsas, bivši zvaničnik Pentagona, rekao je za kanadsku CBC da je Iran na početku rata mogao proizvoditi oko 300 mesečno, ali procenjuje da je to sada možda palo na 40 mesečno ili manje.
I dok SAD i Izrael tvrde da su pogodili ključne ciljeve na površini, naširoko se izveštava da u različitim iranskim provincijama postoji najmanje pet podzemnih „gradova projektila“, uključujući Kermanšah i Semnan, kao i oblasti blizu Persijskog zaliva.
Prema rečima Burdžu Ozdželik, neutralizacija iranske pretnje na duže staze osnovni je cilj SAD i Izraela: „Cilj je oslabiti sposobnost režima da povrati, ponovo izgradi i popravi svoj raketni program kada se rat završi, kao i u budućnosti. Verujem da je to trenutni cilj, kao što je bio i od samog početka ovog rata“.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Američki predsednik Donald Tramp iskoristio je samit NATO-a u Turskoj za niz oštrih poruka – proglasio je kraj primirja sa Iranom i najavio drastične ekonomske mere protiv Španije koju je nazvao „užasnim partnerom“
Ruske snage izvele su tokom noći novi napad balističkim projektilima na Kijev, u kojem su povređene dve osobe, dok je Ukrajina istovremeno dronovima napala energetsku infrastrukturu duboko na teritoriji Rusije
Sudije Apelacionog suda u Parizu proglasile su Marin Le Pen krivom za zloupotrebu evropskih fondova, osuđujući je na tri godine zatvora. Ipak, ona potencijalno može da učestvuje na predsedničkim izborima
Evropu će u narednim nedeljama pogoditi novi smrtonosni toplotni talasi, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), navodeći da manje od polovine evropskih zemalja ima nacionalne planove za zaštitu stanovništva od ekstremnih vrućina
Kuba je ponovo pogođena velikim energetskim kolapsom nakon što je danas nestala struja na celom ostrvu. Vlasti istražuju uzrok, dok se zemlja suočava sa ozbiljnom nestašicom goriva i sve većim problemima u elektroenergetskom sistemu.
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
