Najmanje 13 ljudi je poginulo u Kijevu, među kojima i troje dece, posle masivnog ruskog bombardovanja u noći između 27. i 28. avgusta. Ovo je rat sa mnogo zainteresovanih strana, ali malo konkretnih pomaka
Više od 40 ljudi ranjeno u velikom napadu dronom i raketama, rekao je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko.
Kremlj je izabrao „balističke rakete umesto pregovaračkog stola“, napisao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski na mreži X i ponovio da je potrebno uvesti „nove, stroge sankcije“ Rusiji.
U sredu, 27. avgusta je više od 100.000 domaćinstava u Ukrajini ostalo bez struje posle ruskog napada na energetsku infrastrukturu, a vlasti kažu da su ljudi ostali zarobljeni ispod ruševina, prenosi BBC.
„Poginula je 14-godišnja devojčica, a među ranjenima je najmanje petoro dece, uzrasta od sedam do 17 godina“, šef kijevske vojne administracije Timur Tkačenko na aplikaciji Telegram. „Ukupno će broj oštećenih objekata u Kijevu ponovo dostići stotine, pogođen je i tržni centar u centru grada“, napisao je Tkačenko.
Komandant ukrajinske jedinice koja se bori u blizini grada Dobropilja na istoku Ukrajine rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da neće biti lako povratiti teritoriju koju su ruske snage zauzele u iznenadnom napredovanju ranije ovog meseca.
„Presecanje ovog upada zahtevaće znatno više napora nego što smo do sada uložili“, rekao je za Ukrajinski servis RSE Vitalij Pjasetski, komandant 93. ukrajinske mehanizovane brigade.
Kuda ide ovaj rat
Dok obračun na terenu mnoge stručnjake podseća na Prvi svetski rat, na istorijskom sastanku u Enkoridžu sredinom avgusta, Tramp i Putin delovali su kao stari znanci.
Doček ruskog predsednika podsećao je na ceremoniju namenjenu najbližim saveznicima. Susret se završio bez jasnih odluka, ali uz najave budućih sastanaka.
Od tada, Tramp se ponaša uobičajeno – jedan dan je prijatelj koji razume Putina, a već u drugom obraćanju mu preti sankcijama. Tako je nekoliko dana nakon sastanka komentarisao „da se nada da će Zelenski uraditi ono što mora“ i naglasio da „će morati da bude fleksibilan u pregovorima“. Dodao je još i da će „Ukrajina vratiti svoj život i dobiće mnogo zemlje“.
„Ali ovo je rat, a Rusija je moćna vojna sila, sviđalo se to ljudima ili ne“, rekao je.
Istakao da je Rusija „bila u pravu“ kada se protivila članstvu Ukrajine u NATO i istakao da nikada „ne želimo protivnika na našoj granici“.
„Zbog toga je zahtev Ukrajine bio je veoma uvredljiv za Rusiju“, rekao je Tramp.
Ipak, sa novim bombardovanjem Kijeva, ponovo je zapretio Rusiji ekonomskim sankcijama ukoliko predsednik Vladimir Putin ne pristane na prekid vatre u Ukrajini. Istakao da ne želi ulazak u svetski rat, ali da je spreman da povede „ekonomski rat“ protiv Moskve, naglašavajući da bi posledice za Rusiju bile ozbiljne.
Šta je cena
Nemački kancelar Fridrih Merc umeđuvremenu je ocenio da bi kapitulacija Ukrajine samo dala ruskom predsedniku Vladimiru Putinu vremena da se pripremi za sledeći rat.
„Ovaj rat mora da se završi. Ali ne po svaku cenu. Ne želimo da Ukrajina kapitulira. Takva kapitulacija će samo dati Rusiji vremena, a Putin će iskoristiti to vreme da se pripremi za sledeći rat“, rekao je Merc na zajedničkoj konferenciji za novinare sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i moldavskom predsednicom Majom Sandu u Kišinjevu, prenosi Gardijan.
Ogroman broj Ukrajinaca deportovanih iz SAD završava direktno na frontu. Ukrajinska vojska se suočava sa ogromnim brojem dezertera, oko dva miliona regruta izbegava služenje vojske u ratnim uslovima
Zauzimanje ostrva u Persijskom zalivu ili postrojenja za bogaćenje uranijuma? Obezbeđivanje plovnosti Ormuskog moreuza? Kako bi izgledala akcija specijalnih jedinica koje Donald Tramp gomila u dometu Irana
Širom Evrope duvaju orkanski vetrovi koji pričinjavaju veliku štetu. Pada i sneg. Na snazi je crveni meteo-alarm
S obzirom na to da zalihe raketa Irana nisu bile javno dostupne ni pre ovog sukoba, teško je tačno reći koje rakete Iran ima i ima li ih dovoljno za nastavak rata
Devojka iz Barselone, stara 25 godina, umrla je nakon eutanazije u četvrtak uveče
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
