foto: ap
Andrej Karlov, ruski ambasador u Turskoj od 2013. godine, smrtno je ranjen u oružanom napadu u Ankari tokom otvaranja izložbe ruskih modernih fotografija „Rusija od Kalinjingrada do Kamčatke“. Njega je ubio bivši pripadnik turske antiterorističke jedince dvadesetdvogodišnji Mevlut Altintaš Merten. Merten je otpušten iz policijske službe posle pokušaja puča u Turskoj u junu 2016, pošto je bio osumnjičen da je bio član organizacije FETÖ (Fethullahnjı Terör Örgütü) koju turski zvaničnici povezuju s islamističkim liderom Fetulahom Gulenom, čije izručenje Erdoganova Turska traži od SAD. Gradonačelnik Ankare Melih Gegček je izjavio da iza atentatora možda stoje „oni prestupnici, koji su stajali iza napada na ruski avion“ Su-24, koji je srušen 24. novembra 2015. raketom iz turskog lovca F-16. Kada je posle perioda zategnutosti došlo do normalizacije odnosa Rusije i Turske, zvanična Ankara je obaranje ruskog aviona suhoj stavljala na teret pučistima.
Na osnovu činjenice da je atentator vikao: „Alahu akbar!“, „Ne zaboravite Siriju! Ne zaboravite Alepo! Ne zaboravite Siriju! Dok naša braća ne budu bezbedna, vi takođe nećete biti bezbedni!“, glavni urednik turskog časopisa „Problemi nacionalne strategije“ Aždar Kurtov je u razgovoru sa TV Raša tudej izneo pretpostavku da iza ubistva Karlova, verovatno, stoje oružane formacije koje su pretrpele poraz u Alepu. Tu verziju naročito su podupirali zapadni mediji. Turska policija, prema saznanju ruske RT, proverava i da li je ubica ruskog ambasadora imao veze sa organizacijom Džabhat al Nusra.
U ruskim medijima se navodi da će, pored istraživanja motiva, turske vlasti morati da odgovore i na neprijatna pitanja o tome zašto ruski ambasador nije bio bolje obezbeđen iako je zbog napete situacije to moralo da se očekuje, kako je bivši saradnik policije mogao da prođe i pronese oružje predstavivši se kao pripadnik ruskog obezbeđenja, kako pet minuta niko nije otvorio vatru na njega dok je pucao i uzvikivao parole. Atentatora je turska policija likvidirala, tako da je izgubljena šansa da se njegovim ispitivanjem sazna nešto više o pozadini atentata.
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je 19. decembra u 22.45, nekoliko sati nakon atentata, a posle savetovanja s ministrom inostranih dela Sergejem Lavrovim, direktorom Spoljne obaveštajne službe Sergejem Nariškinom i direktorom Federalne službe bezbednosti Aleksandrom Bortnikovim, izdao saopštenje u kome je ubistvo ambasadora ocenjeno kao provokacija usmerena na slom normalizacije rusko-turskih odnosa i mirovnog procesa u Siriji, koji, posle zauzimanja Alepa od strane Asadovih snaga, nastoje da sprovedu Rusija, Turska i Iran.
Naglašeno je da odgovor može biti samo jedno – jačanje borbe s terorom, te da će „banditi to na sebi osetiti“. „Moramo znati ko je upravljao rukom ubice“, saopšteno je iz Kremlja, što je verovatno najava veoma oštrog odgovora. Istražnom komitetu RF naloženo da formira međuresornu radnu grupu, pa je već 20. decembra 18 ruskih istražitelja odletelo u Ankaru radi učešća u istrazi, o čemu je Putin postigao saglasnost s turskim predsednikom Erdoganom, koji je na sličan način ocenio atentat na ruskog ambasadora.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
