Američki posrednici rade na predlogu koji bi okončao neprijateljstvo između Izraela i libanske ekstremističke organizacije Hezbolah
Izvori, od kojih je jedna osoba upoznata sa razgovorima, a druga visoki diplomata, rekli su Rojtersu da bi dvomesečni period primirja bio iskorišćen da se finalizuje puna primena umnogome neispunjene Rezolucije 1701 Saveta bezbednosti UN, prenosi N1.
Rezolucija je usvojena 2006. godine, kako u južnom Libanu ne bi bilo drugih oružanih grupa osim libanske vojske.
Ta rezolucija je kamen temeljac razgovora o okončanju jednogodišnjeg sukoba Izraela i proiranskog šiitskog Hezbolaha koji je izbio dan posle rata u Gazi i eskalirao u proteklih pet nedelja.
Dva izvora su rekla Rojtersu da je primirje od 60 dana zamenilo predlog SAD i drugih zemalja iz prošlog meseca kojim je predviđao prekid vatre od tri nedelje kao uvod u punu primenu Rezolucije 1701.
Oba izvora međutim upozoravaju da bi dogovor mogao propasti.
Neimenobavi diplomata je rekao da su nastojanja da se primirje postigne ozbiljna, ali da je to i dalje teško ostvarivo.
Izrael, kako tvrdi jedan od izvora, i dalje nastoji da mu se omogući sprovođenje direktnog izvršenja rezolucije udarima iz vazduha i drugim vojnim operacijama protiv Hezbolaha.
„Mi bismo želeli da ponovimo da težimo diplomatskom rešenju kojim se u potpunosti primenjuje Rezolucija 1701 i da se i izraelski i libanski građani vrate svojim kućama na obe strane granice“, rekla je Sama Habib, portparolka ambasade SAD u Bejrutu odgovarajući na pitanje o predlogu za primirje.
Izvor:N1
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
