Rusija na udaru ukrajinskih dronova: Koliko je manjak goriva uzdrmao Putina?

Već nekoliko meseci Oružane snage Ukrajine napadaju objekte energetske infrastrukture u ruskim regionima i na anektiranom Krimu. Na meti su ruski putevi snabdevanja na okupiranim teritorijama, kao i važne rafinerije nafte u samoj Rusiji.

Samo u junu napadnute su rafinerije u Moskvi, Nižnjekamsku, Tjumenju i Volgogradu, dok je u maju izvedeno ukupno 16 napada na rafinerije. Zbog toga je proizvodnja benzina opala za 25 odsto, izveštava agencija Rojters, pozivajući se na sopstvene izvore. Trenutno se u Rusiji proizvodi samo 85.000 tona benzina dnevno, dok letnja potrošnja iznosi 110.000 tona dnevno, piše DW.

„Ovog leta Rusija očigledno ide ka možda najtežoj krizi sa gorivom u svojoj istoriji“, ocenjuju stručnjaci američkog analitičkog centra Energy Intelligence.

Putin prvi put priznaje nestašicu goriva

Ruski predsednik Vladimir Putin je 28. juna prvi put javno priznao da postoji „izvesna nestašica goriva“. „Postoje oštećenja“, rekao je u intervjuu za rusku državnu televiziju. „Ali svi oštećeni objekti se popravljaju prilično brzo i problemi koji se javljaju nisu kritični“, rekao je Putin.

„Putin je bio primoran da otvoreno prizna da problem postoji“, objašnjava Margarita Zavadska, politikološkinja sa Finskog instituta za međunarodne poslove. „A pre svega je naveo uzrok problema – ukrajinske napade dronovima“, rekla je Zavadska u intervjuu za DW.

Prema procenama ekonomskog portala RBC, ograničenja u prodaji goriva već važe u 40 regiona Rusije. Prema navodima ruskog informativnog portala „Vjorstka“, koji je analizirao informacije vlasti i izveštaje očevidaca, pogođeno je čak 78 regiona. U mnogim gradovima formiraju se dugi redovi na benzinskim pumpama.

Kristina Harvard, stručnjakinja Instituta za proučavanje rata (ISW) u Vašingtonu, objašnjava da su Ukrajinci pokušavali da napadaju rafinerije još tokom 2025. godine. „Razlika ove godine jeste u tome što je Ukrajina značajno povećala broj i kvalitet svojih dronova. Poboljšala je njihov domet, a poslednjih meseci je takođe uložila ciljane napore da locira i uništi ruske sisteme protivvazdušne odbrane“, objašnjava ona u razgovoru za DW.

Napadi na snabdevanje ruske vojske

Istovremeno, ukrajinske oružane snage pokušavaju da unište puteve snabdevanja ruske vojske u blizini linije fronta. Kako ističe Kristina Harvard, sve učestaliji napadi na ciljeve u pojasu od 20 do 200 kilometara iza linije fronta predstavljaju „novi razvoj događaja na ukrajinskoj strani u ovom ratu“.

Prema njenim rečima, sve je više izveštaja da isporuke za front počinju da kasne. „Postoje izveštaji prema kojima vojnici u području Huljajpolja – istočno i zapadno od Zaporoške oblasti – dobijaju manje goriva, manje municije, kao i manje svih ostalih potrebnih sredstava za snabdevanje“, kaže Harvard. I u Donjeckoj oblasti sve su izraženiji problemi u isporuci artiljerijske municije, pa čak i izviđačkih dronova.

Harvard takođe ukazuje na to da je Krimski most, koji je u poslednje vreme takođe bio meta ukrajinskih napada, važna ruta snabdevanja ne samo za vojsku već i za civilno stanovništvo na poluostrvu. Ukoliko bi Ukrajinci uspeli da most u potpunosti unište, „to bi zaista preseklo jednu od glavnih arterija koje Rusija ima“, objašnjava ona.

Anektirani Krim – „slaba tačka Rusije“

Od 26. juna na Krimu i u gradu Sevastopolju na snazi je vanredno stanje. Lokalne „vlasti“, koje je postavila Moskva, proglasile su ga nakon niza ukrajinskih napada koji su izazvali nestašicu goriva i hrane na poluostrvu.

Prema oceni britanskog istoričara Marka Galeotija, Ukrajinci su prepoznali Krim kao slabu tačku Rusije. „Izuzetno je teško održavati snabdevanje – odnosno obezbediti gorivo, energiju, vodu i sve ostalo što je neophodno. Zato se nadaju da će pritiskom na Krim primorati Putina da započne ozbiljne mirovne pregovore – i to pod njihovim uslovima“, objašnjava emeritus profesor Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) u razgovoru za DW, govoreći o namerama Ukrajinaca.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naziva napade na skladišta goriva i rafinerije „dugoročnim i srednjoročnim sankcijama“, koje bi Moskvu trebalo da primoraju da sedne za pregovarački sto.

Istovremeno, postoji opasnost da bi to moglo da podstakne Putina na eskalaciju, smatra Galeoti. „Ali upravo ta procena rizika trenutno određuje način razmišljanja u Kijevu“, dodaje on. Ipak, spekulacije o vojnom vraćanju Krima pod kontrolu Ukrajine smatra „pre psihološkim ratovanjem“.

„Verujem da bi to ne samo bilo izuzetno teško ostvariti, već bi stvorilo i situaciju na koju bi Putin morao da odgovori eskalacijom. Za njega bi gubitak Krima bio jednostavno previše ponižavajući, jer tu teritoriju smatra ‘draguljem u kruni’ svojih osvajanja.“ Zbog toga se, iz ukrajinske perspektive, „pre svega radi o vršenju pritiska, a ne o stvarnom osvajanju“, kaže Galeoti.

Može li se Putin primorati na mir?

Na pitanje kako bi eventualna eskalacija sa ruske strane mogla da izgleda, Galeoti odgovara: „Putin ima različite mogućnosti. Mogao bi da mobiliše stotine hiljada dodatnih rezervista, iako bi to bilo politički izuzetno nepopularno i izazvalo bi ozbiljno nezadovoljstvo. Na raspolaganju ima oko 150.000 regruta koje do sada nije poslao na ratište – i to bi takođe bilo veoma nepopularno. A ako razmatramo i druge mogućnosti, postoji i scenario iz noćne more, koji ipak smatram veoma malo verovatnim – da bi mogao da upotrebi taktičko nuklearno oružje. On, dakle, ima čitav niz opcija, ali bi mu svaka od njih na kraju nanela štetu. Ključno pitanje je, zato, dokle je Putin spreman da ide.“

Da li strategija Kijeva da primora Rusiju na mir, dakle, postiže željeni efekat? Prema Galeotijevoj oceni, za sada „nema osnova da se kaže da je ruska ekonomija neposredno pred slomom, da je stanovništvo spremno za masovni ustanak ili da u skoroj budućnosti preti državni udar“. Istovremeno, međutim, sumnja da Rusija može još dugo da vodi rat u sadašnjem obimu. „Za godinu dana šteta po rusku ekonomiju biće prevelika“, prognozira on. U takvim okolnostima, „trebalo bi makar razmotriti alternative“, zaključuje ovaj stručnjak.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!