Donald Tramp osetio je moć koju ima kao glavnokomandujući američkih oružanih snaga. Čini se da ima nameru da je koristi više od njegovih prethodnika
Da u toku nije jedna od uobičajenih čarki između Izraela i Sjedinjenih Američkih Država sa jedne i Irana sa druge strane, videlo se iz prvog ratnog obraćanja Donalda Trampa objavljenom na njegovoj društvenoj mreži Truth Social u subotu ujutru po srednjeevropskom vremenu.
Dok su združene i koordinisane izraelske i američke vojne snage gađale ciljeve širom Irana, 47. predsednik SAD se dao snimiti kako izgovara nešto, što bi moglo da uđe u istorijske udžbenike, kao primer dobra ili zla, zavisi od toga ko ih bude pisao.
Tramp je, sa belim kačketom na glavi na kome crnim slovima piše U.S.A, pozvao pripadnike iranske Revolucionarne garde i policije da „polože oružje, ili da se suoče sa izvesnom smrću“. Istovremeno je „iranskom narodu“ poručio da iskoristi šansu koju im on pruža, a kakvu mu nijedan američki predsednik pre njega nije pružio – da uzme stvari u svoje ruke i sruši „veoma loše ljude“, „užasne“ ljude koji su na čelu Irana.
A on će ih prvo gađati i ganjati iz vazduha.
Ako se pođe od toga da je najnoviji izraelsko-američki vazdušni udar na Iran rezultat ozbiljnog obaveštajnog rada i da je dugo pripreman, dok je američka administracija zamazivala oči Irancima mirovnim pregovorima, Tramp onda ima podatke da su organizovane grupe u Iranu spremne da napadnu režim mula iznutra. Ako se sledi logika, iz Trampovog obraćanja može da se zaključi da je uspostavljen kontakt između američkih službi i iranskih pobunjenika.
Sa druge strane, Tramp je sigurno ohrabren time sa kakvom je lakoćom svrgnuo sa vlasti Nikolasa Madura u Venecueli i preuzeo kontrolu nad venecuelanskim naftnim resursima. Moguće je da mu se osladila brza vojna pobeda, blickrig koji je izveo u komšijskoj zemlji, pa zašto ne bi probao da izvede nešto slično u Iranu, državi sa preko 90 miliona stanovnika.
Izrael i SAD Iran smatraju izvorištem sukoba na Bliskom istoku, regionalnom silom u čijoj je doktrini uništenje jevrejske države, koja finansira terorističke islamske grupe i predstavlja opasnost po globalnu bezbednost.
U prethodnom združenom napadu, „dvanaestodnvenom ratu“ prošlog leta, pod izgovorom uništenja iranskih nuklearnih postrojenja, američke i izraelske snage su uništile dobar deo iranske vazdušne odbrane. Ipak, Iran se decenijama sprema za konačni sukob za primat u regionu.
Tramp Islamskoj gardi: Položite oružje ili se suočite sa sigurnom smrću
Posmatrajući širu sliku, ne radi se samo o Bliskom istoku, već o globalnoj dominaciji, nadmetanju Amerike sa jedinim konkurentom za čelnu poziciju – Kinom.
Kina moru da uvozi naftu da bi nahranila svoju rastuću ekonomiju. Venecuelansku naftu više ne dobija, ili će je dobijati pod Trampovim uslovima. To isto važi za sve druge američke suparnike ili neprijatelje. Kuba je zbog toga već kolabirala.
Ako vlast u Teheranu preuzmu snage zavisne od američke pomoći, Tramp će imati kontrolu i nad iranskom naftom, što bi za Kinu bio novi ozbiljan udarac.
Tramp se tokom prvog i u borbi za drugi predsednički mandat predstavljao kao neko ko, za razliku od njegovih prethodnika, nema nameru da vojno interveniše u svetu. „Amerika na prvom mestu“, glasio je njegov slogan, tj. gledaćemo svoja posla. Sada najednom kaže da Iran ugrožava američke saveznike i američke trupe daleko od kuće.
Donald Tramp se sada predstavlja kao predsednik koji ne preza od primene vojne sile. Gde god i protiv koga god da proceni da treba.
Kada je Džordž Buš Junior 2003. pozvao „irački narod“ da ruši režim Sadama Huseina, nakon masovnih vazdušnih napada usledila je kopnena invazija.
Sada je Tramp pozvao na rušenje režima Masuda Pezeškijana i ajatolaha Alija Hamneija. Američka vojska nema u regionu trupe za kopnenu invaziju.
Očigledno se nade polažu u to da je iranski narod spreman na obračun sa režimom. U suprotnom slede dugotrajni vazdušni udari sa ciljem da se unište iranski vojni kapaciteti i režim natera na kolena, da prihvati sve Trampove uslove za daljnji opstanak.
Donald Tramp je, reagujući na papine pozive na mir u Iranu, optužio Lava XIV da je „slab“ po pitanju kriminala i „užasan“ po pitanju spoljne politike, poručivši mu da prestane da se dodvorava „radikalnoj levici“ i da se fokusira na to da bude „veliki papa, a ne političar“.
Od bekstva Nikole Gruevskog 2018. do slučajeva iz Poljske, Mađarska je tokom vlasti Viktora Orbana pružala zaštitu političarima optuženim za korupciju. Nova vlast najavljuje prekid te prakse
Budući premijer Mađarske Peter Mađar optužio je državnu televiziju za širenje propagande i višemesečne napade na njega i njegovu porodicu. „Suspendovaćemo lažne informacije koje se ovde sprovode i stvoriti uslove za nezavisne, objektivne medije", poručio je Mađar
Rusija je izgubila 1,3 miliona vojnika od početka invazije 2022. godine, saopštio je Generalštab ukrajinskih oružanih snaga. Ovo je tek jedna u nizu tvrdnji o broju žrtava u ratu u Ukrajini. Zašto nikome ne možemo sa sigurnošću da verujemo
U stambeno-poslovnom kompleksu „Arlis“ u Tirani izbio je požar koji je zahvatio više spratova zgrade, dok je najmanje 11 osoba zatražilo medicinsku pomoć zbog udisanja dima
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
