Iran već devet dana potresaju protesti širom zemlje, na kojima se demonstrira protiv visokih troškova života i teške ekonomske situacije
Najmanje 35 ljudi je ubijeno u protestima u Iranu– među njima je 29 demonstranata, četvoro dece i dva pripadnika iranskih snaga bezbednosti, izvestila je američka mreža za ljudska prava HRANA. Tokom demonstracija protiv autoritarnog režima, uhapšeno je i više od 1.200 ljudi.
HRANA se oslanja na mrežu aktivista unutar Irana i pružila je tačne informacije tokom prošlih nemira, piše DW.
Iran već devet dana potresaju protesti širom zemlje, na kojima se demonstrira protiv visokih troškova života i teške ekonomske situacije. Na početku su protestovali prvenstveno trgovci u Teheranu, ali kasnije su se protestnom pokretu pridružili i studenti u brojnim gradovima.
Protesti su se proširili na preko 220 lokacija u 26 od 31 provincije, a sukobi su najžešći na zapadu zemlje, u delu Malekšahi gde žive mnogi Kurdi.
Situacija je i dalje nestabilna, sa ograničenim pristupom informacijama zbog internetskih restrikcija i pritiska na porodice žrtava.
Podaci IT kompanije Cloudflare pokazali su privremeni pad veb prometa za oko trećinu u subotu. U nedelju, obim je bio gotovo 15 odsto manji nego inače. Mnogi Iranci prijavili su na društvenim mrežama masovne probleme s pristupom internetu.
Prema navodima posmatrača, rukovodstvo Islamske Republike ovim ograničenjima sledi dva cilja. Prvo, hoće da oteža demonstrantima organizovanje protesta. Drugo, hoće da suzbije objavljivanje izveštaja, fotografija i video-snimaka o nemirima u zemlji.
Iran je znatno ograničio pristup internetu i tokom prošlih masovnih protesta – na primer, 2009., 2019. i 2022. – kao i tokom izraelskih vojnih napada u junu prošle godine. Ponekad je internet bio potpuno blokiran, a dostupne su bile samo odabrane iranske veb stranice.
Razmere aktuelnih protesta još nisu dosegle one iz 2022. koje je izazvala smrt mlade Kurdkinje Mahse Amini u policijskom pritvoru. Tokom tih protesta ubijene su stotine ljudi, uključujući desetine pripadnika bezbednosnih snaga. Hiljade ljudi su bile zatvorene. Nekoliko uhapšenih je tada bilo pogubljeno.
Od marta prošle godine Iran beleži stopu inflacije veću od 36 %, a nacionalna valuta, rijal, izgubila je oko pola vrednosti u odnosu na dolar. To mnogima predstavlja veliko opterećenje – i to je bio povod za proteste.
Iranska vlada je u nedelju najavila finansijsku pomoć građanima u iznosu od oko šest evra u naredna četiri meseca. Prosečna plata u zemlji iznosi 170 evra mesečno.
Iranski vrhovni duhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, opisao je ekonomske zahteve demonstranata kao „opravdane“. Istovremeno je upozorio da „izgrednike“ treba „disciplinovati“.
U međuvremenu se o protestima u Iranu oglasio i američki predsednik Donald Tramp. On je rekao kako SAD pomno prate događanja u Iranu, te je zapretio vlastima američkom intervencijom ako se nastavi s nasiljem prema demonstrantima i „ubijanjem ljudi“. Za sada nije jasno kakve bi konkretne korake Vašington mogao da preduzme u tom slučaju.
Razgovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana u Švajcarskoj su otkazani. SAD i pored toga ukidaju pomorsku blokadu Persijskog zaliva nakon elektronski potpisanog Memoranduma o razumevanju. Očekuje se otvaranje Ormuskog moreuza
Dim koji se izvio nad Moskvom nakon udara ukrajinskih dronova i sve veći problemi na frontu približavaju posledice rata Vladimiru Putinu. Iako je pod pritiskom spolja i iznutra, malo je znakova da je spreman da odustane od sukoba koji je sam pokrenuo
Ruski opozicioni umetnik Semjon Skrepecki, poznat po karikaturama Vladimira Putina i drugih ruskih i beloruskih lidera, ubijen je u Bjala Podlaski, saopštile su poljske vlasti
Ukrajina izvela jedan od najvećih napada dronovima na Moskvu u poslednje dve godine. Na snimcima na društvenim mrežama vidi se kako dronovi pogađaju ključnu rafineriju nafte "Gaspromnjefta" i jednu od najvećih moskovskih pijaca „Sadovod"
Predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Irana, Donald Tramp i Masud Pezeškijan, elektronski su potpisali Memorandum o razumevanju kojim je predviđeno okončanje rata između dve zemlje. Vest su potvrdili i američki i iranski zvaničnici, dok je sporazum stupio na snagu odmah po potpisivanju.
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
