Savezni sud u Vašingtonu naredio je izvršenje arbitražne presude prema kojoj Hrvatska treba da isplati oko 236 miliona dolara mađarskoj naftnoj kompaniji MOL
Nakon druge presude kojom američki sudovi odbijaju žalbu Hrvatske u arbitraži oko gasnog biznisa sa MOL-om, Savezni sud u Vašingtonu priznao je kao izvršnu arbitražnu odluku donetu u korist MOL-a protiv Hrvatske koja sada mora da plati 236 miliona dolara, piše Law360.
Sudija Okružnog suda Distrikta Kolumbija odbio je žalbu Hrvatske protiv ranije odluke po kojoj Hrvatska nije poštovala odredbe ugovora o gasnom poslovanju sa MOL-om, zbog čega je dužna da isplati 183,94 miliona dolara mađarskoj kompaniji.
Ovo je druga žalba koju je isti sudija američkog suda odbio, pa se svota za plaćanje zbog troškova arbitraže i kamata penje na čak 236 miliona dolara.
Američki sudija Amir H. Ali odbio je nove argumente Hrvatske u dugotrajnom sporu sa MOL-om, čime je dodatno ojačana arbitražna odluka prema kojoj Hrvatska mora platiti odštetu madarskoj naftnoj kompaniji.
Sudija Ali naveo je da su brojni argumenti već ranije razmatrani i odbijeni i da je pitanje „u potpunosti i pravedno raspravljeno” pred sudom. Hrvatska je iznela i dodatni argument da je odluka o nadležnosti „nematerijalna” i da zato ne može da ima punu pravnu snagu, koji je sudija nazvao besmislenim.
„Sudovi moraju priznati odluku donetu u skladu s Konvencijom ICSID-a kao obavezujuću i sprovesti novčane obaveze koje iz nje proističu. Nije im dozvoljeno da preispituju meritum ICSID-ove odluke, njenu usklađenost sa međunarodnim pravom ili nadležnost ICSID-ovog suda“, naveo je sudija Ali.
Spor između MOL-a i Hrvatske potiče iz privatizacije INA-e. MOL je 2003. godine stekao pravo na kupovinu 25 odsto plus jedne akcije INA-e ponudom od 505 miliona dolara, a kasnije je povećao udeo na 47,16 odsto i postao najveći akcionar, dok je Hrvatska zadržala 44,85 odsto, piše Danas.
Nakon toga potpisan je sporazum kojim je MOL dobio upravljačku kontrolu nad INA-om, a zaseban sporazum, poznat kao GMA, predviđao je izdvajanje poslovanja skladištenja i trgovine gasom u zasebne kompanije koje bi bile prenete Hrvatskoj.
Koreni sukoba sežu u sporazume između MOL-a i hrvatske vlade. Strane su se ranije dogovorile da MOL dobije upravljačka prava nad INA-om, dok bi hrvatska država preuzela određene gasne delatnosti kompanije.
Međutim, MOL je u arbitraži tvrdio da taj sporazum nikada nije u potpunosti sproveden i da je Hrvatska prekršila i druge obaveze povezane s liberalizacijom tržišta gasa.
Arbitraža je pokrenuta 2013. godine i trajala je gotovo deset godina, a presuda je doneta u julu 2022. Arbitražni sud jednoglasno je odbacio tvrdnje Hrvatske da je MOL podmitio bivšeg premijera Ivu Sanadera kako bi 2009. izmenio ugovor o upravljanju INA-om. Sud je tada dosudio 183,9 miliona dolara odštete MOL-u.
U prethodnim godinama spor je više puta izazivao ozbiljne političke tenzije između Budimpešte i Zagreba, a hrvatska vlada je ranije čak razmatrala i mogućnost otkupa MOL-ovog udela u INA-i.
Tokom postupka, koji je trajao više od devet godina, saslušano je na desetine svedoka i analizirano na desetine hiljada stranica dokumentacije.
Pred američkim sudom Hrvatska je tvrdila da se presuda ne može izvršiti jer je arbitraža zasnovana na Ugovoru o energetskoj povelji, koji je – prema pravu Evropske unije – nevažeći za sporove između članica EU.
Sud u Vašingtonu je odbacio taj argument. Sudija je naveo da je pitanje nadležnosti već detaljno razmatrao arbitražni sud i da američki sudovi nemaju pravo da preispituju suštinu odluka ICSID-a.
Prema obrazloženju presude, ICSID konvencija i američki zakoni obavezuju sudove u SAD da takve arbitražne odluke priznaju kao obavezujuće i izvršne, piše Danas.
Odluka suda znači da MOL sada može pokrenuti postupak prinudne naplate u Sjedinjenim Državama ukoliko Hrvatska ne isplati dug.
To bi čak moglo omogućiti i zaplenjivanje hrvatske državne imovine u SAD-u koja se nalazi pod američkom jurisdikcijom.
Iako je sud u Vašingtonu naredio izvršenje presude, pravni proces još nije nužno završen.
Hrvatska može uložiti žalbu pred Saveznim apelacionim sudom za Distrikt Kolumbija, iako američki sudovi u ovakvim slučajevima obično ne preispituju suštinu arbitražnih presuda.
Država takođe može da pokuša da pokrene vanredne pravne postupke unutar ICSID sistema, ali takvi zahtevi retko dovode do potpunog poništavanja presude.
Papa Lav XIV u svojoj prvoj enciklici „Magnifica humanitas“ upozorava da razvoj veštačke inteligencije ne sme služiti isključivo profitu i moći, već celokupnom čovečanstvu. Dokument se bavi etičkim, socijalnim i političkim posledicama AI revolucije i poziva na „razoružavanje“ tehnologije koja može ugroziti čoveka
Američke snage izvele su vazdušne napade na ciljeve u južnom Iranu, uključujući raketne položaje i plovila za koja se tvrdi da su postavljala mine u Persijskom zalivu. Napadi su opisani kao „odbrambena akcija“, dok istovremeno traju pregovori o mogućem mirovnom sporazumu između Vašingtona i Teherana.
Koliko je u Evropi raštrakano američkih vojnika? Predsednik SAD Donald Tramp stalno preti da će ih smanjiti
Muškarac koji je u subotu, 23. maja, uveče pucao u blizini kontrolnog punkta Bele kuće ubijen je u uzvratnoj vatri policajaca, saopštila je američka Tajna služba, navodeći da je predsednik Donald Tramp bio u tom trenutku u Beloj kući
U trenutku nesreće navodno je bilo angažovano 247 radnika
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Kako su studenti memorandumom o Kosovu i Metohiji ućutkali „svakosatno klepetalo” Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
