Glavni deo venecuelanske protivvazdušne odbrane (PVO) čine ruski sistemi kojima se vlastodržac Nikolas Maduro hvalio nekoliko meseci pre američke vojne operacije. Međutim, to mu ništa nije pomoglo.
General Den Kejn, načelnik Združenog generalštaba SAD, saopštio je da je u operaciji u Venecueli učestvovalo više od 150 borbenih i izviđačkih letelica, među njima borbeni avioni F-35, strateški bombarderi B-1 i borbeni helikopteri, piše DW.
Zahvaljujući brzom onesposobljavanju protivvazdušne odbrane venecuelanske prestonice Karakasa izbegnuti su gubici, tvrdio je Kejn.
„Očigledno ruski protivvazdušni sistemi nisu funkcionisali baš tako dobro“, izjavio je američki ministar odbrane Pit Hegset u govoru pred američkim vojnicima.
Koji sistemi treba da štite Venecuelu?
Tehnički gledano, ruski sistemi mogli su da funkcionišu daleko bolje, smatra austrijski vojni istoričar Markus Rajsner.
„Radilo se o savršenoj kombinaciji više faktora iz eliminacije neprijateljske protivvazdušne odbrane i sajber napada na sistem komandovanja i upravljanja protivvazdušnom odbranom“, objašnjava Rajsner za DW.
Dodaje i da je veliku ulogu odigralo prikupljanje obaveštajnih podataka koje su sprovele američke tajne službe CIA i DIA.
Prema Stokholmskom institutu za mirovna istraživanja (SIPRI), Rusija je samo između 2008. i 2014. Venecueli isporučila tri sistema tipa Buk-M2 i S-300VM Antey-2500, kao i jedanaest modernizovanih sistema tipa S-125 Pečora-2M.
Za to je 2015. tadašnjem ruskom ministru odbrane Sergeju Šojguu u Venecueli dodeljen orden za nacionalnu bezbednost.
Podaci SIPRI, međutim, nisu potpuni zbog netransparentnog izveštavanja o izvozu oružja. Stručnjaci procenjuju da je Venecuela raspolagala sa još više ruskih sistema protivvazdušne odbrane različitog dometa.
U poslednjih 20 godina Venecuela je nabavila najmanje 17 velikih raketnih sistema protivvazdušne odbrane i brojne prenosive sisteme iz Rusije, čime je izgradila jednu od najgušćih višeslojnih protivvazdušnih odbrana u Latinskoj Americi.
U oktobru 2024. Rusija je, prema izveštajima, isporučila dodatne protivvazdušne sisteme tipa Pancir i Buk-M2, kao i prenosive protivvazdušne sisteme tipa Igla-S, kojima se Maduro hvalio.
„Svaka vojska na svetu poznaje razornu moć rakete Igla-S, a Venecuela raspolaže sa najmanje 5.000 takvih raketa“, izjavio je u oktobru 2025.
„Venecuelanska protivvazdušna odbrana, koja se zasniva na ruskim sistemima i kombinuje se sa kineskim radarskim sistemom za otkrivanje vazdušnih napada bila je najjača u Latinskoj Americi, što i nije iznenađenje jer većina zemalja na tom kontinentu ne strahuje od vazdušnih napada“, kaže vojni stručnjak Jurij Fjodorov za DW.
Šta se dogodilo tokom napada?
Američka vojna operacija započela je sajber napadom koji je onesposobio veliki deo snabdevanja električnom energijom Karakasa i omogućio da se 150 američkih aviona, dronova i helikoptera neopaženo približi glavnom gradu.
Kako bi se obezbedio koridor, prema pisanju lista Vašington post, napadnuto je šest protivvazdušnih postrojenja koja je trebalo da štite Karakas. Među pogođenima su, između ostalog jedna luka, vazduhoplovna i vojna baza, jedan aerodrom i komunikacioni centar smešten na planini. Prema objavljenim snimcima, najmanje dva lansera raketa Buk bila su uništena.
Pored toga, zapadni vojni stručnjaci utvrdili su da je znatan deo protivvazdušne odbrane bio neoperativan zbog lošeg održavanja i nedostatka rezervnih delova – ali i zato što Rusija nije ispunila obaveze u vezi sa popravkama i modernizacijom.
Kao posledica toga, u trenutku američkog napada bio je funkcionalan samo mali deo sistema.
Vašington Post je u oktobru izvestio da je Maduro, suočen sa američkim vojnim prisustvom na Karibima, zatražio od Rusije i Kine rakete, dronove, radare i avione. Međutim, Moskva se poslednjih godina sve manje interesovala za Venecuelu, a očigledno ni u aktuelnoj krizi iz Rusije nije stigla značajnija podrška.
Američka operacija, koja je ukupno trajala dva sata na kraju je dovela do zarobljavanja Madura – bez gubitaka za američku vojsku. Samo je jedan helikopter oštećen, ali je uspeo da se vrati u bazu.
Zašto je protivvazdušna odbrana zakazala?
Jurij Fjodorov neuspeh venecuelanske protivvazdušne odbrane pripisuje upotrebi najnovije generacije američkih lovaca-bombardera F-35 i F-22.
„Te letelice pete generacije veoma je teško locirati radarom. Teoretski, mogle su da isključe protivvazdušnu odbranu i unište je iz vazduha, kao što se dogodilo u Iranu tokom dvanaestodnevnog rata. Avioni pete generacije relativno lako mogu savladati protivvazdušnu odbranu, pa i ruske sisteme S-400“, kaže ovaj vojni stručnjak.
Protivvazdušni sistemi na zemlji, naročito ruski, nisu dovoljno snažni protiv modernih bombardera, izjavio je vojni stručnjak Danijel Bahmat za časopis Telegraf.
Prema njegovim rečima, protivvazdušni sistemi ne mogu da se suprotstave kombinaciji izviđanja u realnom vremenu, elektronskog ratovanja i preciznog naoružanja. Stručnjaci ukazuju i na brdovit teren Karakasa kao problem. Ruski protivvazdušni sistemi projektovani su za ravničarski teren, navodi Telegraf.
Pored tehničkih nedostataka venecuelanske protivvazdušne odbrane, odlučujuću ulogu odigralo je i to što vojska nije bila sposobna da reaguje na napad.
Prema američkom Difens blogu, SAD su napale ključne komandne i komunikacione centre, što je dovelo do dezorganizacije jedinica. Nekoliko sati nakon napada nisu se mogle uočiti koordinisane akcije.
Ipak, Jurij Fjodorov smatra da je glavni razlog neuspeha venecuelanske protivvazdušne odbrane ljudska greška. „Nije reč toliko o tehničkim sposobnostima jedne ili druge strane, već pre o tome da su venecuelanske oružane snage jednostavno prespavale i nisu očekivale napad“, navodi Fjodorov.
Sa tim se slaže i Markus Rajsner. Iako izvozne verzije ruskih protivvazdušnih sistema imaju ograničene sposobnosti, odlučujući faktor nisu sami oružani sistemi, već njihovi operateri.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
