Desetine mrtvih na protestima u Iranu

Najmanje 35 ljudi je ubijeno u protestima u Iranu– među njima je 29 demonstranata, četvoro dece i dva pripadnika iranskih snaga bezbednosti, izvestila je američka mreža za ljudska prava HRANA. Tokom demonstracija protiv autoritarnog režima, uhapšeno je i više od 1.200 ljudi.

HRANA se oslanja na mrežu aktivista unutar Irana i pružila je tačne informacije tokom prošlih nemira, piše DW.

Iran već devet dana potresaju protesti širom zemlje, na kojima se demonstrira protiv visokih troškova života i teške ekonomske situacije. Na početku su protestovali prvenstveno trgovci u Teheranu, ali kasnije su se protestnom pokretu pridružili i studenti u brojnim gradovima.

Protesti su se proširili na preko 220 lokacija u 26 od 31 provincije, a sukobi su najžešći na zapadu zemlje, u delu Malekšahi gde žive mnogi Kurdi.

Ograničenje interneta

Situacija je i dalje nestabilna, sa ograničenim pristupom informacijama zbog internetskih restrikcija i pritiska na porodice žrtava.

Podaci IT kompanije Cloudflare pokazali su privremeni pad veb prometa za oko trećinu u subotu. U nedelju, obim je bio gotovo 15 odsto manji nego inače. Mnogi Iranci prijavili su na društvenim mrežama masovne probleme s pristupom internetu.

Prema navodima posmatrača, rukovodstvo Islamske Republike ovim ograničenjima sledi dva cilja. Prvo, hoće da oteža demonstrantima organizovanje protesta. Drugo, hoće da suzbije objavljivanje izveštaja, fotografija i video-snimaka o nemirima u zemlji.

Iran je znatno ograničio pristup internetu i tokom prošlih masovnih protesta – na primer, 2009., 2019. i 2022. – kao i tokom izraelskih vojnih napada u junu prošle godine. Ponekad je internet bio potpuno blokiran, a dostupne su bile samo odabrane iranske veb stranice.

Razmere aktuelnih protesta još nisu dosegle one iz 2022. koje je izazvala smrt mlade Kurdkinje Mahse Amini u policijskom pritvoru. Tokom tih protesta ubijene su stotine ljudi, uključujući desetine pripadnika bezbednosnih snaga. Hiljade ljudi su bile zatvorene. Nekoliko uhapšenih je tada bilo pogubljeno.

Ajatolah pokušava da posreduje, Tramp preti

Od marta prošle godine Iran beleži stopu inflacije veću od 36 %, a nacionalna valuta, rijal, izgubila je oko pola vrednosti u odnosu na dolar. To mnogima predstavlja veliko opterećenje – i to je bio povod za proteste.

Iranska vlada je u nedelju najavila finansijsku pomoć građanima u iznosu od oko šest evra u naredna četiri meseca. Prosečna plata u zemlji iznosi 170 evra mesečno.

Iranski vrhovni duhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, opisao je ekonomske zahteve demonstranata kao „opravdane“. Istovremeno je upozorio da „izgrednike“ treba „disciplinovati“.

U međuvremenu se o protestima u Iranu oglasio i američki predsednik Donald Tramp. On je rekao kako SAD pomno prate događanja u Iranu, te je zapretio vlastima američkom intervencijom ako se nastavi s nasiljem prema demonstrantima i „ubijanjem ljudi“. Za sada nije jasno kakve bi konkretne korake Vašington mogao da preduzme u tom slučaju.