Na izborima na polovini predsedničkog mandata, 3. novembra, ime predsednika SAD Donalda Trampa neće biti na glasačkim listićima. Ipak, njegova stranka ga dva meseca ranije ponovo stavlja u središte velikog stranačkog skupa. Republikanci se u sredu i četvrtak okupljaju u Dalasu, u „Ameriken Erlajns centru“, koji može da primi oko 20.000 gledalaca, na „Republikanskoj konvenciji uoči međuiizbora“.
Takvi veliki stranački skupovi u Sjedinjenim Državama se obično održavaju samo uoči predsedničkih izbora. Demokrate su još sedamdesetih i početkom osamdesetih godina eksperimentisale sa sličnim skupovima, ali je za republikance ovaj format novost. U Teksasu žele da mobilišu Trampove pristalice za republikanske kandidate.
Koliko Trampa može da podnese predizborna kampanja?
Republikanci ulaze u predizbornu kampanju sa nepopularnim predsednikom. Prema aktuelnom istraživanju Rojtersa i Ipsosa, Donalda Trampa podržava svega 33 odsto građana. Uz to, demokrate su trenutno znatno bolje mobilisane. Gotovo polovina njihovih pristalica kaže da sa naročitim entuzijazmom očekuje izbore na polovini mandata, dok je među republikancima takvih svega 31 odsto.
Uprkos tome, čitav program stranačkog skupa podređen je Trampu. Predsednik će govoriti obe večeri i tako će biti mnogo više u središtu pažnje nego republikanski kandidati koji će se u novembru zaista boriti za mesta u Senatu i Predstavničkom domu. Međutim, upravo za neke od tih kandidata bliskost sa Trampom predstavlja rizik. U anketi među više od 70 republikanskih kandidata i članova Kongresa, časopis „Politiko“ utvrdio je znatnu rezervisanost prema ovom skupu.
Brojni kandidati u neizvesnim izborim okruzima očigledno zaziru od previše tesnog povezivanja sa predsednikom. To što neki kandidati čak potpuno izostaju sa sopstvenog stranačkog skupa pokazuje Trampovu dilemu. S jedne strane, on treba pre svega da mobiliše bazu pokreta MAGA, dok bi, s druge, njegovo snažno prisustvo istovremeno moglo da odbije umerene birače i dodatno mobiliše političke protivnike.
Bilans ili napad na demokrate?
Uprkos trenutno slabim rezultatima predsednika u istraživanjima javnog mnjenja, program stranačkog skupa u početku je usmeren na pozitivan bilans njegovog dosadašnjeg mandata. Teme poput privrede, bezbednosti na granici, trgovine i javne bezbednosti treba da pokažu šta je Tramp, iz ugla republikanaca, već postigao.
Blokovima poput „Dve vizije Amerike“ i „Suprotstavljanje protivniku“ stranački skup je istovremeno osmišljen i kao napad na demokrate. Republikanci ih predstavljaju kao stranku kojom dominira politička levica, a eventualnu demokratsku većinu u Kongresu kao opasnost po politiku koju je Tramp dosad vodio. Takva većina bi zaista mogla da blokira njegovu političku agendu tokom naredne dve godine i Kongresu pruži znatno veće mogućnosti za nadzor i istragu rada vlade.
Ima li Tramp odgovor na visoke troškove života?
Posebno je teško braniti takav bilans uspeha kada je reč o privredi. Program stranačkog skupa uglavnom se bavi onim što je Tramp već uradio: smanjenjem poreza, nižim cenama lekova i podsticanjem domaće proizvodnje.
Nije jasno da li u Dalasu može da ponudi nešto suštinski novo. Politikolog Saša Loman iz Fondacije za nauku i politiku (SWP) smatra da je to malo verovatno. U takvim predizbornim nastupima Trampovi govori su uglavnom slabo strukturisani i retko su povezani sa konkretnim političkim merama. „Tu zapravo već gotovo vidimo nešto poput ’toka svesti’“, kaže Loman. Prema njemu Tramp tokom dužih perioda pre otkriva „ono što mu možda upravo prolazi kroz glavu“.
Problem za Trampa je što se njegova priča o uspehu na ekonomskom planu ne podudara sa onim kako situaciju doživljavaju mnogi Amerikanci. Prema aktuelnom istraživanju FT/Fokaldate, gotovo dve trećine ispitanika smatra da se američka privreda kreće u pogrešnom smeru. Čak 57 odsto navodi da se njihova lična finansijska situacija pogoršala od Trampovog stupanja na dužnost.
Šta će Tramp učiniti sa ratom protiv Irana?
Možda je najupečatljivije to što se rat protiv Irana gotovo i ne pominje u njegovom programu. Među 109 najavljenih tačaka programa i govornika, pored ekonomskih tema postoji blok posvećen dvadeset i petoj godišnjici napada 11. septembra, ali nema sličnog posebnog segmenta posvećenog aktuelnom ratu protiv Irana.
Organizatori stranačkog skupa očigledno nastoje da politički složenu temu drže po strani koliko god je moguće. Sam Tramp, međutim, zasad sledi drugačiju liniju i rat i dalje predstavlja kao uspeh. Loman očekuje da će se toga držati i u Dalasu. Trampova argumentacija glasi da je „Iran oslabljen više nego što ga je ikada oslabio neki predsednik pre njega, da je nuklearni program praktično uništen i da Iranci sada, takoreći, mole za okončanje sukoba“.
Da li će Dalas već postati pozornica za Trampovog naslednika?
Zvanično, u Dalasu je reč o izborima na polovini mandata, ali će posle njih u središte pažnje dospeti naredni predsednički izbori. Trampov potpredsednik Džej Di Vens dobija istaknuto mesto na stranačkom skupu, dok njegov potencijalno najvažniji unutarstranački rival Marko Rubio zasad nije na spisku govornika.
Tramp u Dalasu sasvim sigurno još neće Vensa proglasiti svojim naslednikom, ali njegov potpredsednik dobija priliku da se pred publikom MAGA pokreta predstavi kao mogući nastavljač Trampovog nasleđa na čelu tog pokreta. „Čini se verovatnim da će u Dalasu pažnja biti usmerena upravo na potpredsednika, između ostalog i zato što je Vens dosad morao da preuzme veoma malo političke odgovornosti za rat protiv Irana“, kaže stručnjak nemačke Fondacije za nauku i politiku Loman.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
