Ljudi blaženo letuju po Sredozemlju, i uglavnom nemaju pojma da će narednih godina udariti veliki cunami. A neznanje može da se plati životom
„Ovo nije alarmizam nego statistička realnost. U nekim scenarijima treba samo deset minuta da talasi stignu do plaže“, kaže Frederik Leone, geograf sa Univerziteta „Pol Valeri“ u Monpeljeu.
Deset minuta. I nije pitanje da li, nego samo kada.
„Statistička realnost“ koju Valeri pominje je procena na kojoj je i sam radio za Unesko. Oni su 2022. izračunali da će u naredne tri decenije u Sredozemnom moru nastati razorni cunami. Verovatnoća – blizu sto posto.
Ljudi još blaženo idu na odmor, misleći da su divovski talasi koji ubijaju, nose drveće i automobile nešto što se dešava u Indijskom okeanu ili Pacifiku pa pogađa samo Aziju, piše nemački nedeljnik Špigel.
Daleko od očiju javnosti pak, neka letovališta u Evropi već su stekla pečat „Tsunami Ready“ – „spremni za cunami“. Recimo francuski Kan, grčki Samo, italijanski Minturno. Od ovog juna i šest opština oko Nice na Azurnoj obali.
No, ogromna većina letnjih turističkih mravinjaka ni izbliza nije spremna.
Istina, dosadašnji cunamiji u Evropi nisu bili razorni kao u Aziji gde je 2004. godine, mahom u Indoneziji, stradalo oko 250.000 ljudi. Potom je 2011. tako došlo do strašne nuklearne havarije u japanskoj Fukušimi.
Mediteranski cunami je recimo 2003. godine pobio 2.300 ljudi u Alžiru.
U najgorem slučaju, kažu stručnjaci za Špigel, idući cunami udariće istovremeno u sve mediteranske obale. Nica i okolina su posebno pripravni jer svega dvadeset kilometara od obale leži Ligurijski rased gde se susreću afrička i evroazijska tektonska ploča pa su mogući posebno snažni zemljotresi, glavni uzročnici cunamija.
Iako znaju da će cunamija biti, istraživači ne mogu da predvide visinu poplavnog talasa. Možda metar, možda dva ili tri. Deluje banalno u odnosu na gigantske talase iz Pacifika, ali već poplavni talas od pola metra obara ljude i nosi automobile.
Šta onda znači kad je neka primorska varoš „spremna za cunami“? Mahom sistem obaveštenja i uzbuna. Na Azurnoj obali, recimo, svima bi trebalo da zapišti telefon ako bude opasno.
Uličice i promenade obeležene su tako da se znaju pravci za evakuisanje. Smatra se da se treba udaljiti ili barem dvesta metara od obale ili otići na barem pet metara nadmorske visine. U panici i gužvi ni to nije lako – posebno jer mnogi ljudi o opasnosti od cunamija u Evropi ništa ne znaju.
Nemački seizmolog Aleksander Rudolf, stručnjak za cunamije, zato poziva turiste da otvore četvore oči. Naime, pred udar velikog talasa more se odjednom upadljivo povuče.
To, kaže Rudolf, nije znak da se lagano spakuje suncobran. „Zaboravite na stvari, decu u ruke i bežite sa plaže.“
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Norveški kralj Harald Peti umro je u 89. godini, čime je završena njegova više od tri decenije duga vladavina, a presto je preuzeo njegov sin Hokon Osmi. Supruga novog kralja povezuje se s brojnim kontroverzama
Nepalske vlasti objavile su ažurirani spisak stranih državljana sa kojima je nakon katastrofalnih poplava izgubljen kontakt
Spasilačke ekipe u Nepalu i Tibetu vode dramatičnu trku sa vremenom nakon katastrofe koja je za sobom ostavila ogromna razaranja. Dok potraga za nestalima traje, pažnja usmerena na novu opasnost
Spasilačke ekipe tragaju za gotovo 1.400 ljudi koji se vode kao nestali nakon katastrofalne bujične poplave u Nepalu, dok je stradalih najmanje 360. Među nestalim osobama su i strani turisti, a na spisku je i državljanin Srbije
Katastrofalne poplave pogodile su Nepal nakon velikog odrona koji je blokiralo reku i izazvao ogroman vodeni talas. Više od 160 ljudi je stradalo, preko 1.300 se vode kao nestali, među kojima je i veliki broj stranih turista. Spasilačke ekipe nastavljaju potragu u teško pristupačnim područjima
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
