Policija u opremi za razbijanje demonstracija pokušala je u noći između 2. i 3. juna da upadne na Pravni fakultet. Za bivšeg rektora Univerziteta u Beogradu Branka Kovačevića to je evidentan primer ugrožavanja zakonom zagarntovane autonomije ove institucije
Vlast Aleksandra Vučića više od decenije bila je klasičan primer spin-diktature: održavala se medijskom propagandom i kontrolom narativa, ali i sporadičnim zastrašivanjem nepodobnih, sve uz privid demokratskih institucija. Sada ulazi u golu represiju i privida više nema
Studenti u blokadi najavljuju velike akcije nakon prebijanja i privođenja studenata i profesora ispred Pravnog fakulteta u Beogradu u sredu. Ulje na vatru dolio je Aleksandar Vučić pomilovanjem četiri naprednjačka "junaka" koji su tukli studente u Novom Sadu i jednoj studentkinji polomili vilicu. Za petak se od sedam ujutru najavljuje totalna blokada Beograda
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
Autentično i delatno socijalno nezadovoljstvo ne nose u svom životnom prtljagu penzioneri nego mladi, jer im preti duga budućnost socijalnog beznađa. Ne preti profesorima nego studentima. Svest o oporoj socijalnoj budućnosti istinski je detonator progresivnih promena, a ne nostalgična prošlost. Njeni akteri jesu studenti neopterećeni iskustvom i starom praksom. Nemaju u sećanju ni građanski rat ni međunarodnu izolaciju Srbije, nego samo dugu koruptivnu noć SNS vlasti
Srpska zajednica obeležila je još jedan Vidovdan na Gazimestanu. Šta se događalo tokom proslave? Koje su razlike u odnosu na prošlo obeležavanje? Koliko ljudi je privedeno na razgovor u stanicu kosovske policije? I, konačno, šta ova proslava govori o položaju Srba
“Vučićeva ‘vladavina’ (a sramota je uopšte u tim kategorijama govoriti u XXI veku) serija je državnih udara niskog intenziteta”, kaže Srđan Milošević, “koji su normalizovali jednu potpuno antiustavnu nenormalnost, a to je da predsednik Republike vlada i upravlja kao neki poglavica, a ne predsednik parlamentarne republike. Da li će promeniti Ustav ili će smišljati neku drugu podlost ‒ sasvim je irelevantno. Mi se suočavamo sa decenijskom dominacijom jednog tipa koji je monopolisao po ugledu najznačajniju državnu funkciju, antiustavno podredio sebi svaku drugu i jednostavno orgija po ustavnom sistemu ove zemlje. To se ne može drugačije nazvati"
Nakon odluke Donalda Trampa da prekine finansiranje projekata širom sveta, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) prestala je sa radom
Nemačka i čitava Evropska unija pomno posmatraju društveno-političku situaciju u našoj zemlji. Deluje da Vučić uskoro može da ostane bez podrške zapada
Novak Đoković je prvu ovogodišnju pobedu na Vimbldonu proslavio gestom pumpanja. Koji su još sportisti javno podržali Studente u blokadi
Građani Srbije su i u sredu 2. jula blokirali ulice u Beogradu, kao i u još dvadesetak gradova u Srbiji. Policija razbija blokade, ali se građani organizuju i prave nove, na drugim lokacijama. Studenti su pozvali na obustavu do rada do ispunjenja zahteva
Tri sindikata zahtevaju od Ministarstva kulture i Vlade Srbije da povuče imenovanje Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Deo zaposlenih smatra da će im on, ako Goncić ode u penziju, postati upravnik
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje prihvatio je predlog da na listi kandidata za članove Saveta REM-a budu Antonela Riha, Jasmina Ninković i Rodoljub Šabić. Problem je, međutim, što su Riha i Šabić, sa još 14 kandidata, još početkom juna istupili iz procesa izbora
U utorak, 1. jula, ponavljaju se izbori na jednom biračkom mestu u Kosjeriću. Od ishoda zavisi ko će vršiti lokalnu vlast. „Ćelave SNS glave” opet su blizu birališta
“Ne smemo dozvoliti blokaderskim ekstremistima da parališu državu i izazovu nasilje širih razmera”, rekao je čelnik SNS-a Miloš Vučević i pozvao policiju da se obračuna sa njima
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Studentski protest koji je održan na Slaviji pretvorio se u niz incidenata u centru Beograda. Na više lokacija došlo je do sukoba građana i specijalnih jedinica policije. Zabeležena su hapšenja i upotreba suzavca. Direktor policije je naveo da je povređeno šest policajaca i dvoje građana
Obraćajući se u ime dobitnika odlikovanja povodom Vidovdana, profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov je istakao da umesto autonomije Univerziteta od politike, postoji „kvaziautonomija kao platforma za političko delovanje“
Vlast tvrdi da se na Vidovdan sprema nasilje, a studenti poručuju da ne pozivaju na njega. Protest je najavljen od 18 do 21 čas, ali ostaje pitanje šta će biti posle devet
Petorici uhapšenih zbog navodnog rušenja ustavnog poretka određen je pritvor do 30 dana, dok je jednom određena mera kućnog pritvora. Među uhapšenima su i opozicionar Ivan Matović i sindikalac i aktivista Novica Antić. Sva šestorica negiraju krivicu, a slučaj prati medijska kampanja slična onoj iz marta ove godine
Sezona godišnjih odmora je počela, a sezona protesta u Srbiji nije završena. Studenti za Vidovdan zovu sugrađane u Beograd. Da li je sramota da se ide na letovanje dok se neko drugi na ulicama bori za pravdu, pogotovo kada režim preti odmazdom
Pred protest na Vidovdan uhapšeno je šestoro ljudi zbog „pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije“. Predsednica Skupštine Ana Brnabić kaže da se hapšenja „apsolutno” nastavljaju
Hajde da razmotrimo najgori strah pobunjenih građana. Pa šta ako za Vidovdan bude manje ljudi nego 15. marta? Gde li su se denuli? Da nisu, ne daj bože, sad naprasno preumili i rešili da podržavaju Srpsku naprednu stranku i režim Aleksandra Vučića? Da im nije Ćacilend miliji i draži od studentskog skupa? Ne budimo smešni, naravno da to nije slučaj
“Studenti i građani ne smeju da nasedaju na priče o olakom i brzom preuzimanju vlasti, posebno ne na pozive za nasilnu promenu vlasti, jer nisu oni ti koji su ‘zakuvali’ ovu situaciju. Kombinacijom političkog Vudstoka, gandijevskom strpljivošću i upornošću oni su već dokazali da mogu igrati dugu utakmicu, trčati maratonsku trku. To je slika odgovorne politike, a ne samo da se politikom jednokratnog juriša ili na o-ruk sistem porazi režim, personalno promene nosioci vlasti, i ‘opet Jovo nanovo’”
Tekući protesti – vođeni načelima demokratije, solidarnosti i empatije, sa izraženim oslobodilačkim potencijalom – jasno su uzdrmali preovlađujuću autoritarnost u svim segmentima društva. Zbog toga je i pad podrške smrtnoj kazni bio očekivan. Najnovije istraživanje javnog mnjenja, sprovedeno u maju ove godine, pokazuje upravo da je podrška smrtnoj kazni opala za deset procentnih poena, dok je za isti procenat porastao broj građana koji joj se protive
Studenti su pušteni, uz prekršajne prijave, rekao je advokat Jovan Rajić za televiziju Nova, a MUP je demantovao da je ušao u zgradu fakulteta. „Ni u jednom trenutku (policija) nije ušla u prostorije fakulteta, poštujući autonomiju univerziteta”, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kako se navodi u saopštenju MUP-a, „povodom objava u pojedinim sredstvima javnog informisanja, kao i na određenim profilima na društvenim mrežama, kojima se implicira da je policija prilikom postupanja nameravala da uđe, da je ušla u prostorije Pravnog fakulteta u Beogradu i da su policijski službenici hapsili lica koja su se nalazila na fakultetu, Ministarstvo unutrašnjih poslova najoštrije demantuje pomenute navode”. Besmislena represija prema studentima Komentarišući navode studenata i policije, Branko Kovačević, profesor Elektrotehničkog fakulteta u penziji, bivši dekan tog fakulteta i rektor Univerziteta u Beogradu, objašnjava da je nesumnjivo sinoćnom akcijom policije narušena autonomija univerziteta. Kako kaže, represija prema studentima je besmislena i kontraproduktivna. „Postoji Njutnov zakon akcije i reakcije, koji kaže da akcija i reakcija imaju isti intenzitet, samo u suprotnom smeru. Što više pritiskate, biće veći otpor”, dodaje Kovačević. „Energija ne može da se stvori ni iz čega, niti može da se uništi. Ona samo menja oblik”, zaključuje. Uredba - još jedan primer kršenja autonomije Kao još jedan skoriji primer kršenja autonomije univerziteta navodi donošenje uredbe o visokom obrazovanju kojom je broj časova naučno-istraživačkog rada na visokoškolskim ustanovama smanjen na pet nedeljno sa dotadašnjih 20. Uredbu je donela Vlada Miloša Vučevića u ostavci, usred krize, kako bi se nastavnicima na visokoškolskim ustanovama umanjile zarade. „Uredba koju su doneli takođe je kršenje autonomije univerziteta. Tom uredbom srušen je potpuno ceo proces akreditacije, to je težak zakonski prekršaj. Vi, kao nastavnici, morate da se bavite i naukom i predavanjem. Ta uredba direktan je udar na Univerzitet u Beogradu koji je stariji od 200 godina”, dodaje Kovačević. Šta je autonomija univerziteta? Zakonom o visokom obrazovanju definisana je i autonomija univerziteta. Prema njemu, autonomija univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova podrazumeva pravo na utvrđivanje studijskih programa, pravo na utvrđivanje pravila studiranja i uslova upisa studenata, pravo na uređenje unutrašnje organizacije, te pravo na donošenje statuta i izbor organa upravljanja i drugih organa, u skladu sa ovim zakonom. Takođe, prema slovu zakona, autonomija podrazumeva i pravo na izbor nastavnika i saradnika, pravo na izdavanje javnih isprava, pravo na raspolaganje finansijskim sredstvima, pravo na korišćenje imovine, kao i pravo na odlučivanje o prihvatanju projekata i o međunarodnoj saradnji. Autonomija univerziteta, ukratko, označava pravo i sposobnost univerziteta da samostalno upravlja svojim unutrašnjim poslovima bez spoljnog mešanja, posebno države ili političkih struktura. To je ključan princip za očuvanje akademske slobode, kvaliteta obrazovanja, i nezavisnosti naučnog rada. Najnovija dešavanja o blokadama u Srbiji pratite u blogu „Vremena”.', title: 'Branko Kovačević: Policija je narušila autonomiju Univerziteta', pubdate: '2025-07-03 12:06:25', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Branko Kovačević: Policija je narušila autonomiju Univerziteta', 'pageContent': 'Kao ključan princip za očuvanje akademske slobode, kvaliteta obrazovanja i nezavisnosti naučnog rada, autonomija univerziteta pravo je i sposobnost univerziteta da samostalno upravlja unutrašnjim poslovima bez spoljnog mešanja, posebno države ili političke stranke. U poslednjih nekoliko meseci, otkako su počele studentske blokade visokoškolskih ustanova, autonomija univerziteta nekoliko puta je ugrožavana. Poslednji put to se dogodilo u noći između 2. i 3. jula, kada je policija pokušala da upadne na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Snimci policije u opremi za razbijanje demonstracija na Platou Slobodana Jovanovića i pred ulaznim vratima Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i privođenje 23 ljudi, najnovije su scene zabeležene pred ovom visokoškolskom ustanovom, čiji je student bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ovakav čin policije je, prema rečima nekadašnjeg rektora Univerziteta u Beogradu Branka Kovačevića, evidentan je primer ugrožavanja autonomije ove institucije. Pokušaj nasilnog ulaska „Autonomija univerziteta pretpostavalja da policija ne može da uđe u akademsku zajednicu, odnosno na fakultet, univerzitet, bez poziva inokosnog organa - dekana, rektora”, pojašnjava za „Vreme” Kovačević. Prema njegovim rečima, inokosni organ zove policiju kada proceni da je bezbednost zaposlenih i studenata ugrožena. „Na primer, ako postoji dojava o bombi ili da će da se desi neki incident, krađa, neke laboratorije su opljačkane, odneta je vredna oprama, onda naravno zovemo policiju”, dodaje Kovačević. Policija je sinoć pokušala nasilno da uđe u zgradu Pravnog fakulteta, pokazuju snimci i svedočenja okupljenih objavljena na društvenim mrežama.View this post on Instagram
„Ovo je bio pokušaj nasilnog ulaska, niko ih nije zvao i oni su hteli da uđu na silu i da fizički izbace studente sa Pravnog fakulteta, što je evidentan primer ugrožavanja autonomije”, kaže Kovačević, dodajući da studenti protestuju mirno i da imaju prava na izražavanje i protest po zakonu. „Da li tu postoji neki verbalni delikt, to ne možete da vidite sa snimka. Oni (policija) napadaju građane koji stoje i mirno protestuju, to je isto tako kršenje zakona”, dodaje sagovornik „Vremena”, Šta se dogodilo? Četvrtu noć građanske neposlušnosti u Srbiji obeležili su nasilje i jake policijske snage na ulicama koje su potiskivale demonstrante sa blokada. Samo na jednoj blokadi, pred zgradom Pravnog fakulteta u Beogradu, privedene su 23 osobe, saopštio je MUP. U toku noći, policija je legitimisala ukupno 1297 osoba, dok je 79 osoba privedeno. „Policija je večeras pokušala da uđe u zgradu Pravnog fakulteta i time narušila autonomiju univerziteta”, objavljeno je na nalogu Pravni u blokadi.View this post on Instagram
Studenti su pušteni, uz prekršajne prijave, rekao je advokat Jovan Rajić za televiziju Nova, a MUP je demantovao da je ušao u zgradu fakulteta. „Ni u jednom trenutku (policija) nije ušla u prostorije fakulteta, poštujući autonomiju univerziteta”, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kako se navodi u saopštenju MUP-a, „povodom objava u pojedinim sredstvima javnog informisanja, kao i na određenim profilima na društvenim mrežama, kojima se implicira da je policija prilikom postupanja nameravala da uđe, da je ušla u prostorije Pravnog fakulteta u Beogradu i da su policijski službenici hapsili lica koja su se nalazila na fakultetu, Ministarstvo unutrašnjih poslova najoštrije demantuje pomenute navode”. Besmislena represija prema studentima Komentarišući navode studenata i policije, Branko Kovačević, profesor Elektrotehničkog fakulteta u penziji, bivši dekan tog fakulteta i rektor Univerziteta u Beogradu, objašnjava da je nesumnjivo sinoćnom akcijom policije narušena autonomija univerziteta. Kako kaže, represija prema studentima je besmislena i kontraproduktivna. „Postoji Njutnov zakon akcije i reakcije, koji kaže da akcija i reakcija imaju isti intenzitet, samo u suprotnom smeru. Što više pritiskate, biće veći otpor”, dodaje Kovačević. „Energija ne može da se stvori ni iz čega, niti može da se uništi. Ona samo menja oblik”, zaključuje. Uredba - još jedan primer kršenja autonomije Kao još jedan skoriji primer kršenja autonomije univerziteta navodi donošenje uredbe o visokom obrazovanju kojom je broj časova naučno-istraživačkog rada na visokoškolskim ustanovama smanjen na pet nedeljno sa dotadašnjih 20. Uredbu je donela Vlada Miloša Vučevića u ostavci, usred krize, kako bi se nastavnicima na visokoškolskim ustanovama umanjile zarade. „Uredba koju su doneli takođe je kršenje autonomije univerziteta. Tom uredbom srušen je potpuno ceo proces akreditacije, to je težak zakonski prekršaj. Vi, kao nastavnici, morate da se bavite i naukom i predavanjem. Ta uredba direktan je udar na Univerzitet u Beogradu koji je stariji od 200 godina”, dodaje Kovačević. Šta je autonomija univerziteta? Zakonom o visokom obrazovanju definisana je i autonomija univerziteta. Prema njemu, autonomija univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova podrazumeva pravo na utvrđivanje studijskih programa, pravo na utvrđivanje pravila studiranja i uslova upisa studenata, pravo na uređenje unutrašnje organizacije, te pravo na donošenje statuta i izbor organa upravljanja i drugih organa, u skladu sa ovim zakonom. Takođe, prema slovu zakona, autonomija podrazumeva i pravo na izbor nastavnika i saradnika, pravo na izdavanje javnih isprava, pravo na raspolaganje finansijskim sredstvima, pravo na korišćenje imovine, kao i pravo na odlučivanje o prihvatanju projekata i o međunarodnoj saradnji. Autonomija univerziteta, ukratko, označava pravo i sposobnost univerziteta da samostalno upravlja svojim unutrašnjim poslovima bez spoljnog mešanja, posebno države ili političkih struktura. To je ključan princip za očuvanje akademske slobode, kvaliteta obrazovanja, i nezavisnosti naučnog rada. Najnovija dešavanja o blokadama u Srbiji pratite u blogu „Vremena”.', 'pageDate': '2025-07-03 12:06:25', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });View this post on Instagram
