Ogoljena državna represija: „Svi ćete vi na Urgentni“

„Sreća vaša, policajci još nisu dobili potpuno odrešene ruke. A uskoro kad dobiju – a dobiće ako ovako nastavite – nećete da idete na trotoar nego pravo na urgentne centre i u zatvorske bolnice, kako i treba“, odzvanjalo iz studija televizije „Informer“ u ponedeljak, 30. juna.

Blokade saobraćajnica širom Srbije tek što su počele, a glavni i odgovorni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević uveliko je besneo u specijalnom programu bez početka i kraja. Ispostaviće se, međutim, da su prognoze glavnog medijskog režimskog kopljanika bile donekle tačne – dve večeri kasnije, obistinile su se u Beogradu.

УПРАВО ИСПРЕД ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА, ПОЛИЦИЈА СЕ ЗАЛЕЋЕ НА СТУДЕНТЕ И ЛУПА НА УЛАЗ ФАКУЛТЕТА❗️❗️❗️

Колеге су мирно седеле, полиција је стигла у возилима на раскрсницу и залетела се на студенте!!! pic.twitter.com/bi2WPMT5vG

— Правни у блокади (@blokadapravni) July 2, 2025

Nemirna noć

Malo je ko u sredu uveče mogao da potone u san mirne glave, ne strahujući da će neko koga poznaje biti uhapšen ili premlaćen. Ako je neko i zaspao pre eskalacije situacije u glavnom gradu Srbije, prva stvar koju je u četvrtak ujutro video na društvenim mrežama jesu snimci do sada najozbiljnije policijske represije nad pobunjenim studentima i građanima.

Prema rečima očevidaca, policija je tukla, vezivala i privodila studente ispred Pravnog fakulteta u Beogradu. Pošto su se studenti povukli u prostorije fakulteta, žandarmi su ih jurili, lupali pendrecima po vratima i pokušavali da nasilno upadnu u zgradu.

Brutalnih policijskih akcija bilo je i u drugim delovima Beograda, kao i u Nišu, Novom Sadu i Novom Pazaru. Prema rečima MUP-a, ukupno je 79 osoba „dovedeno do službenih prostorija“, a 1297 je legitimisano. Od pomenutih 79 privedenih, njih 72 je privedeno zbog prekršaja, dok se za sedam sumnja da su izvršili krivična dela.

Uzgred, na „Informeru“ uveliko likuju zbog kazni koje će ljudi dobiti za prekršaje, ali i potencijalnih problema sa vizama za one ljude kojima su na vrat natovrena krivična dela.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Brutalne intervencije policije

Četvoro studenata koji su privedeni posle akcije Policije ispred Pravnog fakulteta prevezeni su na VMA, rekao je u četvrtak ujutro profesor Medicinskog fakulteta Oliver Stojković za FoNet. I njegova supruga, profesorka Biološkog fakulteta i članica Predsedništva Demokratske stranke Biljana Stojković privedena, je iste večeri.

Policijska brigada je intervenisala i ispred Policijske stanice Vračar, gde su se građani okupili kako bi sačekali puštanje nekoliko ranije privedenih ljudi, od kojih su većina bili maloletnici. Pripadnici Žandarmerije potiskivali su okupljene građane, udarali ih palicama, pa ih čak – prema svedočenjima očevidaca – jurili.

I na uglu Ustaničke i Vojislava Ilića je nekoliko desetina policajaca, pod punom opremom za razbijanje demonstracija, jurilo okupljene građane.

U Novom Sadu je jedna devojka, prema svedočenjima, doživela epi napad nakon privođenja. Novosadski studenti u blokadi Medicinskog fakulteta saopštili su da policija nije omogućila ekipi Prve pomoći, a da su inspektori stajali sa strane, ćaskali i smejali se prizoru. MUP je, sa druge strane, naveo da su pripadnici Žandarmerije u Novom Sadu, „pružili svu neophodnu pomoć mlađoj ženskoj osobi kojoj je pozlilo na licu mesta“.

Prethodni primeri nasilja

Mesecima se u Srbiji priča o neproglašenom vanrednom stanju. Jutro posle policijskog nasilja nad građanima mnogi su otišli korak dalje, te govore o scenama kakve se viđaju u “građanskom ratu”.

Trinaestogodišnja vladavina Srpske napredne stranke i predsednika Srbije Aleksandra Vučića do sada se zasnivala, pre svega, na mekoj moći i kontroli narativa – propagandi, uticaju na kolektivnu svest građana, jednokratnim ekonomskim podsticajima i slično. Tvrda moć, poput jasne demonstracije sile, uglavnom se izbegavala. Povremeno bi na nekim demonstracijama pripadnici Žandarmerije ili Interventne jedinice policije nekoga odgurnuli, potisnuli štitovima ili slično. Otvoreno prebijanje demonstranata bila je slika koja se zaista retko viđala.

Zapravo, poslednji put je policija bila brutalna u ovoj meri pre gotovo tačno pet godina za vreme pandemije Kovida-19. Početkom jula 2020. godine građani su izašli na ulice kako bi protestovali protiv višednevnog policijskog časa, koji je vlast pokušala da nametne iako je prethodno nedeljama trubila kako je epidemija koronavirusa pobeđena. No, izgleda da je epidemija tada bila pobeđena isto kao što je pet godina kasnije pobeđena takozvana „obojena revolucija“ – samo u izjavama naprednjačkih funkcionera. Samo što su bili prošli parlamentarni izbori sa još jednom ubedljivom pobedom SNS-a – zbog bojkota, parlament je tada u potpunosti ostao bez opozicije – vlast je pokušala ponovo da zatvori ljude u njihove domove.

Pošto se građanima Srbije nije baš dopala ovakva igrarija vlasti, masovno su izašli na ulice. Režim je odgovorio ozbiljnom represijom: jedinice policije slile su se u glavni grad iz svih delova Srbije, na građane su bacani suzavci, a izvedena je i konjica. Strašne slike otišle su iz Beograda u svet – policija koja tuče pendrecima i palicama, gazi i šutira ljude koji bespomoćno leže na zemlji.

Foto: AP Photo/Darko Vojinovic

Foto: Marija Janković

Foto: Marija Janković

Foto: Marija Janković

Krug nasilja

Međutim, ovakva represija imala je suprotno dejstvo: umesto da zastraši građane, izvela je još više ljudi na ulice. Na kraju, vlast je podvila rep i priznala poraz, a najavljeni policijski čas nije uveden.

Možda je baš to bio razlog zbog kojeg je režim uglavnom izbegavao davanje „odrešenih ruku“ policiji. Do sada, kada god je vlast bila nasilna prema građanima, oni su samo odgovarali još jačim buntom.

Ovaj tekst nastaje u četvrtak, 3. jula, jutro nakon policijskog nasilja širom Beograda i drugih većih gradova Srbije. Ako bismo se usudili da prognoziramo, u četvrtak uveče će na ulicama biti još više ljudi. Policija će, moguće je, biti blaža – ne kako bi „stala na stranu naroda“ kako se to često priča, već kao vid kriznog PR menadžmenta i pokušaja da zamaže oči besnim i izubijanim građanima. Ako se to desi, biće reč samo o kratkotrajnom primirju.

Sa druge strane, kada se jednom uđe u krug nasilja, teško je iz njega izaći. Aleksandar Vučić je u više navrata obećavao da „država više neće da toleriše iživljavanje blokadera-terorista nad pristojnim građanima”. Ako bi sada popustio, rizikuje da mu opadne autoritet u sopstvenim redovima.

Kolika je podrška SNS-u

Treba uzeti u obzir i sledeću činjenicu: na parlamentarnim izborima 2023. godine Srpska napredna stranka osvojila je nešto ispod 50 odsto glasova. Iako naprednjaci vole da taj rezultat predstave kao apsolutnu pobedu, realnost je nešto drugačija. Sa izlaznošću od 58 odsto, matematika kaže da je nešto preko 1.800.000 ljudi glasalo za SNS 2023. godine. U zemlji koja broji oko 6,6 miliona stanovnika, to je daleko od apsolutne većine.

Istovremeno, ova brojka služi i kao kočnica u svesti nalogodavaca, jer jasno pokazuje da većina građana Srbije, uprkos besomučnoj propagandi, ne podržava politiku vladajuće partije. Makar je ne podržava dovoljno da bi je zaokružila na biračkom listiću.

A svima je jasno da podrška SNS-u strmoglavo pada. Represija nad građanima samo će taj pad ubrzati.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Ovo prestaje da bude spin-diktatura

To, međutim, ne znači da represije i osvete neće biti. Hapšenja će se nastaviti u sve većem broju. Kako stvar bude odmicala, scene na ulicama Srbije biće, verovatno, sve gore i gore. Sve do apsolutnog kraha režima koji sebe uverava da je i dalje 2013. godina. U tim snovima, Vučić je na vrhuncu popularnosti zbog svoje „borbe protiv korupcije“ – svi znamo kako se to na kraju završilo – i neminovnog ekonomskog uzdizanja nakon što su polako prestajale da se osećaju posledice Svetske ekonomske krize i razaranja privrede i organizovane državne pljačke devedestih godina.

Ali naprednjaci se iz tog sna polako bude. U prirodi je svakog režima jedan zajednički imenilac – on u nekom trenutku mora da se završi. Kako SNS polako shvata da niko nije imun od takve sudbine, pa čak kada bi imao stotinu Dragana J. Vučićevića u poslednjoj liniji odbrane, represija i nasilje će se samo pojačavati.

Jer ovo više nije bitka za vlast. Posle 13 godina vladavine bez bilo kakvih kočnica, mnogi najviši funkcioneri Srpske napredne stranke – ako ne i svi – sumnjivo su se preko noći obogatili u nebrojenim aferama. Kada bi apsolutna kontrola bila izgubljena, neko sutrašnje slobodno tužilaštvo podrobnije bi se pozabavilo njihovom imovinom i šarenolikim biografijama.

No, i represija ima rok trajanja. I svaki režim koji se oslanja na pendrek pre ili kasnije ostane bez ičeg drugog. Srbija je i ranije živela pod režimima koji su verovali da će večno trajati. Nijedan nije. Pitanje nije da li će se ovaj završiti – već kako, i po koju cenu.