Premijerka Srbije Ana Brnabić prelazi na mesto predsednice Narodne skupštine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zna da će, posle mnoštva dokaza da su izbori bili neregularni, parlament u ovom sazivu biti verbalno bojno polje. Zato na čelo ove institucije šalje svoju dvojnicu, koju je godinama oblikovao po svom liku
Aktuelna politika unapređenja železnice fokusirana je isključivo na domaći saobraćaj. Dok se nekada iz Beograda vozom putovalo u desetine inostranih gradova, danas je jedina opcija Bar. Za neke linije je jako teško na internetu pronaći kada su ukinute, za pojedine na sajtu Srbijavoza stoji da “privremeno ne idu”, dok su za prestanak saobraćanja pojedinih kao razlog navedeni “radovi na pruzi”, koji traju već godinama
Nekoliko godina ili čak meseci, nakon što se, kroz državne subvencije, ulože milioni iz džepova građana, a predsednik teatralno otvori hiljade novih radnih mesta i proglasi najveći ekonomski napredak u srpskoj istoriji, investitor zakatanči vrata fabrike, pokupi mašine i ode. Desi se čak da dojučerašnje zaposlene o svojoj odluci obavesti SMS (porukom). Koje je sve fabrike zatekla ova sudbina i kako tome stati na put
Najstrašnije je to što se odnos prema Miloševiću i Đinđiću ne definiše prema zvaničnom stavu države, već se od Miloševića pravi heroj i žrtva, dok je Đinđić u najboljem slučaju korisni idiot Zapada, koji je ubijen kada je postavio pitanje sudbine Kosova
U pretis-fazi svoje goropadne karijere neutvrdive vrste, nije li i Vučić bio sklon performansima natopljenim kiselim znojem njegove neduhovitosti? Znate ono, kada svojim političkim konkurentima skroji onako baš lepa štraftasta robijaška odelca?
“Da bismo zavredeli ponovo podršku Beograđana, mi moramo da uradimo naš domaći zadatak: da se izborimo za bolje izborne uslove, motivišemo ih da izađu na izbore i da glasaju protiv štetočinske vlasti. Sve to moramo da uradimo u neravnopravnim uslovima kako bismo nakon izbora vratili poverenje u demokratiju i demokratske institucije ove zemlje”
Ako bi se takav stav ozakonio – da su mediji krivi kada u realnom vremenu emituju izjave zvaničnika – to bi značilo da je svaki mediji koji prenese izjavu nekog predstavnika državnog organa u realnom vremenu, o nečijem poreklu, zdravstvenom stanju njega ili članove porodice, odgovoran umesto tog lica
Kako do pravde zbog nesavesnog lečenja, Vreme br. 1726
“Krvna zrnca se broje na ovim prostorima neprekidno. U Zagrebu mi je Darko Glavan zamerao da sam previše pisao o Bori Đorđeviću i Ribljoj čorbi, u Beogradu da sam uvrstio u knjigu beznačajne seoske grupe iz Hrvatske i Slovenije. Sve je to uobičajeno, kad god se radi neki izbor, uvek svako ima svoj stav. Kada sam radio drugo dopunjeno izdanje 2001. godine – tad sam bio na književnom festival FAK u Novom Sadu na kome su bili hrvatski književnici. Zoranu Feriću, zagrebačkom književniku, pričao sam o tome kako me napadaju u Srbiji i Hrvatskoj. On je zaključio da sam ja velikosrpski kroatofil”
Za promenu pokretljivija i često nasmejana, Josipa Lisac komotno i šarmantno vodila je kroz pesme i decenije, purgerskim bez prevoda, povremeno čak zanemarujući mikrofon; bez trunke samosažaljenja i bolećivosti, čak ironična na sopstveni račun
