Na konferenciji za medije nakon sastanka predsednika Vlade Bavarske Markusa Zedera i predsednika Srbije Aleksandra Vučića međusobne pohvale i hvalospevi, a gostu je dodeljen i Orden Republike Srbije na lenti
„Ekspo 2027 je ogromna šansa za Srbiju i mi ćemo to podržati tako što ćemo organizovati učešće bavarskih preduzeća koja su spremna da ulažu u Srbiju“, izjavio je predsednik Vlade Bavarske Markus Zeder.
On je na konferenciji za novinare nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem istakao da je Srbija veoma ekonomski unapređena, po nekim pokazateljima čak malo bolje nego što je to trenutno u Nemačkoj, i to je interesantno tržište za Bavarsku koja ima najjači izvoz u Nemačkoj, i čak u Evropi.
Dodao je i da je pristup Srbije u EU.
„Zalažemo se da Srbija pristupi Evropskoj uniji (EU) i bila bi šteta za Evropu i Srbiju kada Srbija ne bi išla tim putem“, rekao je Zeder.
On je istakao da „svako mora da uradi svoj domaći zadatak“, ali je bitno da EU ne bude zajednica u kojoj svi moraju da govore i misle isto, već da svako svoje znanje može da unese u EU, kako bi Evropa postala stabilnija.
Potrebni su nam stabilni partneri u vreme ratova i zato se i u saveznoj nemačkoj vladi, ali i u EU zalažemo da Srbija postane deo EU, jer je Evropi nužno potrebna Srbija, rekao je Zeder.
Predsednik Srbije je uzvratio da je Zeder „jedan od najsnažnijih i najvažnijih lidera Evrope sa nedvosmislenim stavovima“.
On je istakao da bavarske kompanije u Srbiji zapošljavaju 25.000 ljudi.
Vučić rekao je da je Markusu Zederu predložio sedam važnih stvari u kojima mogu da sarađuju i da je Zeder odmah prihvatio jedan deo.
Prva stvar je rad Mešovite srpsko-bavarske komisije, za koju je rekao da će sa srpske strane biti predložena na ministarskom nivou.
Kao drugu, izdvojio je saradnju sa Tehničkim univerzitetom u Minhenu, koji se smatra „krovom Evrope“ po rezultatima i uspesima.
Kako je rekao, to je preduzetnički univerzitet u kome se nalaži sve najvažnije u Evropi u toj oblasti.
„Rekao sam da smo spremni da platimo za otvaranje kampusa tog univerziteta u Beogradu. Bili bismo srećni da postoji kampus“, rekao je Vučić.
Kao treću stvar, Vučić je izdvojio saradnju istraživačkih zajednica i naglasio da ta zajednica u Bavarskoj ima ogromne uspehe i istraživačke kapacitete i da se u te stvari ulaže 5,5 miliona evra.
„Samo Bavarska ima više departmana za istraživanje veštačke inteligencije nego Španija i Italija zajedno. Zato je važno da učimo od Bavarske, od veštačke inteligencije, robotike, super kompjuteringu…“, rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, četvrta stvar je saradnja sa industrijom i poslovnom zajednicom.
„I u Istočnoj Evropi su operativni Fraunhofer, koji ima platformu za primenjenu veštačku inteligenciju za materijale i proizvodnju na Tehničkom univerzitetima u Češkoj i Poljskoj. Mi bismo voleli da se slično prisustvo ostvari i u nekoj od istraživačkih institucija u Republici Srbiji“, rekao je Vučić.
Kao petu važnu stvar, Vučić je izdvojio da bavarsko državno ministarstvo za ekonomiju upravlja mrežom predstavništava u 30 država sveta, kao i da je zamolio Zedera da jedno takvo predstavništvo bude otvoreno i u Beogradu.
„Šesta tačka, Bavarska poseduje vrhunsku ekspertizu na planu internacionalizacije poslovanja malih i srednjih preduzeća kao i digitalizacije njihovih poslovanja i oni će 10. aprila održati konferenciju posvećenu Albaniji. Za nas je svaka vrsta razmene mišljenja i bližeg upoznavanja sa bavarskim iskustvima u vezi sa internacionalizacijom poslovanja malih i srednjih preduzeća od suštinskog značaja“, rekao je Vučić.
Kao sedmu tačku, Vučić je izdvojio praktičnu obuku radne snage i istakao da bi to bilo zanimljivo za Srbiju u oblasti autoindustrije, industrijske mehanike i elektronike i obrade metala.
Dodao je i da je svaka vrsta saradnje u IT sektoru takođe dobrodošla.
„Više od svega, mi izuzetno cenimo načine na koje se predsednik vlade Bavarske obraća Srbiji i njenim građanima. To je čovek koji izuzetno dobro poznaje istoriju, ali i čovek koji ume, bez obzira na ogromnu snagu Bavarske, a Bavarska ima deset puta veći BDP nego što ga ima Srbija, i da pokaže poštovanje i da pokaže da u nama vidi partnere i prijatelje. Ja sam mu na tome beskrajno zahvalan. Za mene je ovo dan od izuzetnog značaja“, zaključio je Vučić.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
