Foto: TanjugAljbin Kurti je konačno naložio katastru da vrati 24 hektara manastiru Visoki Dečani iz računice da će to pomoći prijemu Kosova u Savet Evrope, piše ugledni švajcarski list u reportaži iz Dečana
Do Visokih Dečana u kosovskim brdima ide se pored dva čekpointa Kfora, a na ulazi se pokazuju lični dokumenti, piše dopisnik uglednog Noje cirher cajtunga u reportaži o srpskom manastiru.
Bogomolja sa „freskama koje oduzimaju dah“ nije samo remekdelo crkvene arhitekture, ocenjuje list, već i „simbol konflikta u najmlađoj državi Evropi“ koji stoji pod stalnom vojnom zaštitom, prenosi Dojče Vele.
„Razrešenjem decenijskog spora oko zemljišta sada se desio veliki pomak“, ocenjuje švajcarski list, pišući o odluci kosovskog premijera Aljbina Kurtija da naloži katastru da upiše 24 hektara zemlja kao imovinu manastira.
„Odluka prevazilazi pitanje vlasništva i mogla bi da bude veliki korak Kosova u težnjama za međunarodnim priznanjem“, piše NZZ.
Iguman Sava Janjić govori o paradoksu
Ta 24 hektara deo su mnogo veće zemlje koja je oduzeta Crkvi u doba komunizma, ali su 24 hektara vraćena u doba vladavine Slobodana Miloševića, pojašnjava list.
Kosovske vlasti, posle proglašenja nezavisnosti, tu odluku nisu priznavale pa je manastir „pod harizmatičnim igumanom Savom Janjićem“ išao pred sud i dobio za pravo pred Ustavnim sudom u Prištini još 2016. godine.
„To je donekle paradoks“, kaže iguman Janjić za NZZ. „Mi, koje označavaju kao srpsku instituciju, podržavamo odluku najvišeg suda Kosova. Ali Vlada i administracija je odbijaju.“
NZZ je ove sedmice pričao i sa gradonačelnikom Dečana – pre Kurtijeve odluke – i on je još tvrdio da imovina neće biti vraćena manastiru.
Kako navodi list, jedan od argumenata je da se tako stvara presedan jer su u prošlosti mnoge crkve i manastiri posedovali velike komade zemlje. „Osim toga, nismo se borili za to da danas trampimo našu zemlju za međunarodnu blagonaklonost“, kaže za NZZ aktivista iz Dečana Adem Ljušaj.
Grad je, piše ciriški list, bio poprište teških borbi krajem devedesetih i ovdašnji ljudi su ponosni na svoje držanje u ratu. „Sećanje na to se održava brojnim zastavama i muralima kosovskoj oslobodilačkoj vojsci UČK“, beleži reporter.
List ocenjuje da je ironija slučaja to što upravo Aljbin Kurti naređuje zaokret u ovom pitanju. „Jer, Kurti je načelno protiv svakog ustupka prema Srbiji ili međunarodnoj zajednici.“
Računica je jasna
NZZ piše da su „jednostrane odluke poput faktičke zabrane srpskog dinara“ u poslednje vreme dovele do zahlađenja odnosa sa tradicionalnim zapadnim saveznicima. Podseća se da je Kurti 2016. nazvao sudije Ustavnog suda „izdajnicima i kriminalcima“ jer su dodelili zemlju Visokim Dečanima.
I sada, zahtevajući od katastra da ipak uknjiži zemlju na manastir Srpske pravoslavne crkve, Kurti je to učinio „demonstrativno škrgućući zubima“, piše NZZ. Objasnio je ipak da bez te odluke nema izgleda da Priština nastavi put ka članstvu u Savetu Evrope.
U tekstu švajcarskog lista se podseća da je kosovski prioritet prijem u međunarodne organizacije, te da je zahtev za članstvo Savetu Evrope podnet pre više od godinu dana.
Kako navodi NZZ, vraćanje zemlje manastiru možda nije kraj priče, jer se „prema diplomatskim izvorima“ pominje i konačno formiranje Zajednice srpskih opština na koje se Priština obavezala pre više od decenije. Tako da je još neizvesno hoće li Kosovo uskoro postati članica Saveta Evrope.
Iguman Sava Janjić o svemu zaključuje: „Ne verujem da je u Prištini došlo do zaokreta u razmišljanju.“ Vlasti su, kaže, vratile zemlju manastiru pod pritiskom. „Ali, i to je pozitivno.“
Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je policiji da hitno proveri navode da su maskirana lica odvela jutjubera Bogdana Ilića, poznatijeg kao Baka Prase. Nakon istrage saopšteno da je on objavio lažne informacije jer snima video za svoj Jutjub kanal
Policija je u Novom Sadu privela 22 spremačice zaposlene u Skupštini AP Vojvodine, zbog sumnje da je u toj instituciji uništavana dokumentacija
Državni zvaničnici i funkcioneri Srpske napredne stranke uputili su u oktobru najmanje 159 verbalnih napada novinarima i medijima, 47 odsto više nego u septembru, pokazuje monitoring Slavko Ćuruvija fondacije (SĆF).
Prosvetni sindikat traži da tužilaštva posle skoro dve godine konačno odluče o prijavama protiv bivše ministarke prosvete i savetnika školskih uprava zbog umanjenih zarada prosvetnim radnicima koji su obustavili nastavu tokom studentskih protesta. Đukić Dejanović je tada tvrdila da je postupala po zakonu.
Pet godina posle ustavne žalbe Danijele Štajnfeld, organizacije civilnog društva traže od Ustavnog suda da konačno odluči. Glumica kaže da ne zna da li može da veruje institucijama posle svega što su, kako navodi, učinile njoj i njenoj porodici
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
