U Beogradu je u subotu 28. juna održan veliki protest na kome je policija upotrebila silu da rastera demonstrante. Dan kasnije, predsednik Aleksandar Vučić ponovo o tome kako je pobedio obojenu revoluciju, a opozicija gotovo da ćuti
Vidovdanski sabor je opravdao svoje održavanje, ali bi mogao i danas da posluži kao podsećanje i svojevrstan poziv na trezvenost: ne treba pozivati Srbiju samo radi okupljanja velike mase (za tako veličanstene pesme ne postoji bis), već sačuvanu, itekako postojeću energiju usmeriti ka određenoj svrsi ne dopuštajući joj da iščili. To je greška koja se pravdoljubivim građanima Srbije ponavlja duže od tri decenije, od 9. marta 1991, sve do moćnih demonstracija povodom “Ribnikara” i Jadra i bilo bi vreme da se iz nje nešto nauči
Kosovo polje, Atentat u Sarajevu, Vidovdanski ustavi, Miloševićev nastup na Gazimestanu, njegovo izručenje Hagu… Svašta je Srbiju snalazilo za Vidovdan i nije slučajno da su baš za 28. jun studenti zakazali protest protiv bezakonja i tiranije
Nema Aleksandar Vučić toliko batinaša, crnih džipova, plaćenih ćacija da pokrpe sve rupe koje je svojom nezajažljivom i nestabilnom prirodom napravio
Nijedna od tri nekada zaraćene strane u BiH nije zadovoljna zaostavštinom Dejtonskog mirovnog sporazuma. Mir sam po sebi očigledno nije dovoljan
Građani Srbije toliko su se navikli na tuđu patnju i otupeli na nju da štrajk glađu i ne shvataju kao očajnički potez samožrtvovanja, već kao marketinški trik. Za to su odgovorni političari koji su u njega ulazili kalkulantski
Veran Matić, novinar i humanitarac, angažovao se da pomogne porodicama žrtava majskih tragedija od pre dve godine. Sada za „Vreme” priča o svim ožiljcima društva koje vlast nije shvatila ozbiljno
Srpskom protestnom pokretu preti neuspeh, kao i mnogim sličnim širom sveta. Razlog je uvek isti: odbijanje saradnje sa političkim partijama, piše Frankfurter algemajne cajtung
Najveći skup u istoriji Srbije, trebalo je, prema najavama predsednika Srbije, da bude održan 28. marta. Ali kako je glasno najavljen, tako je tiho otkazan. Zakazan je novi naprednjački skup od 11. do 13 aprila, uz “puno sadržaja”, sve sa ciljem da se još jednom predstavi novi pokret koji je neuspešno najavljivan godinama unazad. Tada će javnost valjda saznati šta to ne valja u kadrovima i programu Srpske napredne stranke pa “ponosni član” želi da se ogradi od njih. Ali to će tek biti tema
Šta je vlada narodnog poverenja? Čemu bi ona vodila? Zašto je režim toliko osporava odnosno čega se toliko plaši? Šta govore primeri iz komšiluka
Ministar policije laže. Dobro, nije to baš neko iznenađenje. Ali upetljavanje Ivice Dačića u kučine više je od prostog laganja
Sve je podsetilo na legendarno lupanje u šerpe devedesetih u vreme istog tog Dnevnika, koji je tada uređivao Slobodan Milošević
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Naslov je citat iz izjave Sergeja Trifunovića o današnjim protestima. Šta o protestu 15. marta kažu Svetlana Ceca Bojković, Gorica Popović, Dragan Velikić i Zoran Hamović
Građani su Petog oktobra 2000. prepoznali u Miloševiću čoveka koji stoji na putu boljoj budućnosti države i svakog od njih ponaosob. Isto ovo narod danas poručuje Vučiću masovnim dolaskom u Beograd 15. marta, na veliku subotu
Od 9. marta 1991. i prvih masovnih demonstracija u novijoj istoriji Srbije do 1. marta 2025. i masovnog protesta u Nišu - koji su sve događaji obeležili ovaj bremeniti mesec u godinama između
Studenti su sredinom februara silovito ušli u Studentski kulturni centar i na taj način, samo naizgled, napravili presedan – ovo je prva ustanova koju su, pored sopstvenih fakulteta, blokirali. Zašto baš SKC? Da li je ovaj centar uopšte studentski, kao što mu ime kaže, ili se, u međuvremenu, pretvorio u parapolitički mulj koji nema veze kulturom niti sa studentskim idejama
Više i neće biti važno ko će se nalaziti na kojoj državnoj poziciji, pošto će se, kao na Dan državnosti u Sremskoj Mitrovici, sve važne odluke donositi aklamacijom srpskog naroda, a Narodna skupština i Vlada će ih samo primati k znanju po modelu „protočnog bojlera“ koji će biti inaugurisan stupanjem na snagu Deklaracije o Vojvodini. Makar je to ideja Aleksandra Vučića
Politički sukob koji u protekla tri meseca potresa Srbiju ući će 15. februara u novu fazu. Za taj dan spremaju se (barem) dva obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije: u Kragujevcu će to učiniti studenti u protestu, a u Novom Sadu predsednik Republike Aleksandar Vučić. Kakve će ideološke implikacije imati ova dva događaja s obzirom na simboliku koju nosi Dan državnosti
Predsednik države Aleksandar Vučić kaže da je država napadnuta spolja i znutra. Tačno, ali koja? Napadnuta je »prerogativna« država kojoj se na vrhu, po onome što možemo da saznamo iz medija, nalazi Andrej Vučić. Šta to znači?
Proba „generalnog štrajka“ ujedinila je veliki deo kritičara vlasti u raznim akcijama građanske neposlušnosti. Ali, da li je moguć veliki generalni štrajk koji bi zaustavio sve?
Građanska neposlušnost u Srbiji dobija zamah pozivima na generalni štrajk, dok vlast organizuje miting podrške u Jagodini. Studenti, kulturne institucije i privatni sektor stali su uz proteste, dok režim demonstrira svoju moć kroz državne resurse i kontrolisane medije
O svemu, samo ne o suštini studentskih protesta – to je princip po kome funkcioniše krizni menadžment naprednjaka. Poneke diverzije koje se ubacuju u javni prostor deluju zaista bizarno
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
Građanska akcija „Oslobađenje mosta" u organizaciji Inicijative „Most ostaje" održana je u subotu u podne. Na skupu je bilo oko 100 učesnika, a na mostu više od 100 interventnih jedinica sa opremom za razbijanje demonstracija, više desetina policajaca u civilu i Žandarmerija
“Biti protiv režima, to je sada stvar elementarnog kućnog i građanskog vaspitanja. Ovo više nije stvar borbe za vlast. Ovo je borba za slobodu i očuvanje esencijalne supstance normalnosti u našem društvu”
